Небојша Брадић (Трстеник, 3. август 1956) српски је позоришни редитељ и бивши министар културе и информисања у Влади Републике Србије.
Биографија Рођен је 3. августа 1956. године у Трстенику. Отац му је био глумац и редитељ Момир Брадић.Преминуо глумац и редитељ Момир Брадић (Б92, 29. новембар 2018) Дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду. Од 1981. до 1996. радио је као редитељ, уметнички директор и управник Крушевачког позоришта. У сезони 1996/97. године био је управник позоришта Атеље 212. Од 1997. до 1999. управник је Народног позоришта у Београду. Управник је и уметнички директор Београдског драмског позоришта од децембра 2000. године. Министар културе и информисања у Влади Републике Србије од 7. јула 2008.Влада Републике Србије, Приступљено 15. 4. 2013. Уметнички директор Књажевско-српског театра од 2011. године.Ансамбл , Приступљено 3. 11. 2013. Од 20. јула 2015. године до 15. јула 2019. године је обављао функцију уредника Културно-уметничког програма Радио-телевизије Србије., Приступљено 20. 07. 2015.
Режирао је више од 20 представа у српским, босанским и грчким театрима, са посебним афинитетом за савремену домаћу литературу и драматизацију (Проклета авлија, Дервиш и смрт, Златно руно, Корени, Тврђава, Последња пловидба). Режирао је опере и мјузикле. Оснивач је Београдског фестивала игре.
Аутор је драма Мој брат (Народно позориште Републике српске) 2010. и Ноћ у кафани Титаник (Књажевско-српски театар) 2011. године.
Аутор је бројних есеја о позоришту и литератури. Професор је глуме на Академији лепих уметности у Београду. Представе Небојше Брадића игране су у позориштима бивших југословенских република, у Италији, Аустрији, Мађарској, Енглеској, САД, Чешкој, Швајцарској, Украјини, Русији, Грчкој, Албанији, Турској.Министар културе Републике Србије, Приступљено 15. 4. 2013.
На дужност министра културе и информисања ступио је 7. јула 2008. године, испред листе Г17 плус, након избора Владе Србије у Народној скупштини Републике Србије.Г17 ПЛУС, Небојша Брадић, министар културе , Приступљено 15. 4. 2013.
Награде Добитник је најзначајнијих домаћих позоришних награда. Први је добитник Награде Никола Пеца Петровић за најбољег југословенског позоришног менаџера. На Сусретима позоришта Србије „Јоаким Вујић“ добио је девет награда за најбољу режију. Награђен је Стеријиним наградама за најбољу савремену сценску адаптацију, драматизацију и режију.Стеријино позорје, архива Позорја , Приступљено 15. 4. 2013. Добитник је награда за режију и драматизацију на позоришним фестивалима у БиХ (Брчко, Зеница, Добој). Добитник је награда за најбољу режију на ЈоакимИнтерфестуЈоакимИнтерФест , Приступљено 15. 4. 2013. и Међународном фестивалу класике Вршац. Добитник је награде Прстен са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству.Књажевско-српски театар, 15. фебруар 2008. године , Приступљено 15. 4. 2013. У Москви је добио награду Златни витез за режију представе Златно руно Борислава Пекића, у Истанбулу је добио награду за драматизацију представе Дервиш и смрт Меше Селимовића. Добио је признање „Стефан Првовенчани” које додељују Рашке духовне свечаности, 2019. године.
Књиге Пут до позоришта, 2021.
Референце
Спољашње везе Министарство културе и информисања Републике Србије Влада Републике Србије Београдско драмско позориште Књажевско-српски театар
Инвестиција у културу никада није једносмерна трансакција („Политика”, 26. април 2017) „Бановић Страхиња” – ћутање које одјекује („Политика”, 13. април 2018)
Категорија:Рођени 1956. Категорија:Уметници из Трстеника Категорија:Министри културе Србије Категорија:Г17 плус Категорија:Српски драматурзи Категорија:Чланови Удружења драмских уметника Србије Категорија:Српски позоришни редитељи Категорија:Управници Народног позоришта у Београду