Пирот је градско насеље и седиште истоимене територијалне јединице у Србији. Административни је центар Пиротског управног округа у јужној Србији. Према попису из 2022. било је 34.942 становника, док је у широј области града Пирота живео 49.601 становник.
Град има богате географске карактеристике, међу којима су Стара, Влашка, Белава и Сува планина. Реке које теку кроз град су Нишава, Јерма, Расничка река, Темштица и Височица, а такође има и четири језера: Завојско, Беровско, Крупачко и Суковско.
Такође има богату културу, са значајним православним црквеним грађевинама, као што су црква Свете Петке и манастири Темска и Поганово с краја 14. века, који представљају пример средњовековне архитектуре. Пирот је познат по традиционалном тканом пиротском ћилиму.
Име Са доста се сигурности може тврдити да је Пирот изграђен на простору римског Туреса, важне станице између античког Наиса и Сердике. На месту Туреса је у византијском периоду изграђено утврђење Квимедава (Quimedava), док град у 12. веку помиње и арапски путописац Идриси као Атруби.О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459—1683), Београд 1976, 185.
Први помен назива Пирот потиче из 1498. године. Дубровчани су га такође називали Пирот. Турски извори Пирот називају искључиво Шехиркеј (Şehirköy), док су страни путописци најчешће користили искварену верзију турског имена: Sareck, Schardiu, Zarchin.О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459—1683), Београд 1976, 189.
Историја
мини|лево|Пиротски град Град добија на важности пред крај 14. века, као погранична српско-бугарска тврђава. Но, пред Косовску битку град је порушен и више никад није стекао важност једног великог утврђења. Бертрандон де ла Брокијер је у свом путопису 1432. приметио да у граду живи мало Турака.
Пирот је пао под османску власт 1444. године. Османлије су тврђаву сасвим запустили, те је путописци из 16. века, као и Евлија Челебија, описују као пропалу.Putopis Evlije Čelebije: Odlomci o jugoslavenskim zemljama, ed. H. Šabanović, Sarajevo 1967, 60 У контрасту са тврђавом, путописци 16. века варош Пирот описују као изузетно лепу. Пиротска варош, као и пут према Цариграду, били су почетком османске владавине премештени са брда Сарлаха у алувијалну раван. Насеље је било знатне величине, и од самог почетка османске власти је било седиште нахије.О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459—1683), Београд 1976, 186. По свој прилици су муслимани били већина или бар у знатном броју током овог периода. Врло је вероватно да је Пирот један од градова у којима је вршена колонизација муслиманског становништва, пошто се у граду помињу вакуф султана Мехмеда (који су чинили Велика џамија и дућани), као и дервиши.
Осим тога, Пирот је постао и знатно трговачко средиште: 1498. се у њему помињу тројица дубровачких трговаца. Прва двојица, Радоје Стјепановић и Милиша Радичевић, развили су велики посао у самом граду у оквиру сопствене компаније, имајући много дужника у граду и окружењу, нарочито у Дубочици. Трећи, Михо Жила, радио је самостално као посредник између Дубровчана у Дубровнику и Видину.О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459—1683), Београд 1976, 187.
Највероватније пред крај 15. века добио је крај хамам и каравансарај. Француски дипломата и путописац Мишел Кикле забележио је да град има два хана, а Евлија Челебија да град има још 7 основних школа, 2 мала хамама и 200 дућана. Према дефтеру с почетка владавине султана Сулејмана Законодавца, у граду су постојала 4 месџида и 1 џамија. Још један месџид се помиње 1544, а 1570. и нова џамија извесног Искендер-бега. Попис из 1544. и Евлија Челебија такође помињу мали дрвени мост на Нишави са једним луком. Према путопису Штефана Герлаха, хришћани нису имали цркава, док други путописац, Џон Бурбури, помиње три цркве, од којих је једна раније припадала доминиканцима.О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459—1683), Београд 1976, 188.
Први попис, с почетка владавине султана Сулејмана Законодавца, помиње у граду 142 муслиманска домаћинства (од чега 40 новопреверених) и 23 неожењена мушкарца, док је хришћана било 23 домаћинства и 3 удовице. Попис из 1544. помиње 164 муслиманска домаћинства, док је хришћанских било 26 и 1 неожењени мушкарац. Попис из 1570. помиње 197 муслиманских кућа и 5 неожењених (од тога новопреверене 42 куће), а 35 хришћанских кућа, уз 1 неожењеног. Пред крај 16. века било је 141 кућа муслимана, уз 16 неожењених, и 74 хришћанске куће, уз 2 неожењена. Уз њих је уписан и џемат Цигана муслимана, 9 кућа и 2 неожењена. У 16. веку се број махала повећао са 5 на 7, да би по попису 1637. пао на 6.О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459—1683), Београд 1976, 188-189.
У 16. веку занатлије су биле искључиво муслимани. Помињу се сарачи, кожари, поткивачи, кројаџи, неџари, касапи, масери, ковачи, шапуџије, мутапџије, бербери, златари, обућари, сапунџије, бакали, чизмари и дрводеље. Међу хришћанима једном су забележени грнчар, касапин и кројач. Приходи од трговине (ихтисаб и изхар) износили су крајем 16. века око 1.000 акчи. Укупан приход од вароши износио је тада 12.125 акчи.
У Пироту се налазе Запис оброк Свети Георгије 1847 (Пирот) и Запис оброк Свети пророк Илија 1841 (Пирот).
Град је ослободила српска војска крајем децембра 1877. године а одлукама Берлинског конгреса 1878. је и званично припојен кнежевини Србији.
Географске одлике Град Пирот се граничи са четири српске општине Димитровград, Књажевац, Бела Паланка и Бабушница, као и са Бугарском на дужини од 65km.
У околини Пирота налазе се бројне познате планине као што су: Стара планина, Влашка планина, Белава, Сува планина, итд.
Кроз град Пирот протичу реке: Нишава, Јерма, Расничка река, Темштица, Височица, Градашничка река ... Ова општина има и три језера - Завојско језеро, Крупачко језеро и Суковско језеро.
Пиротска општина има површину 1.235 -{km}-2, у њој се налази преко седамдесет насеља, међу којима је и град Пирот. Према попису из 2002. године у општини Пирот је живело 63791 становника. У самом граду живи око 45.000 становника. Око 22.000 становника живи у селима општине Пирот.
Град Пирот дели Нишава на две градске четврти: Тијабара и Пазар.
Геолошке одлике мини|Зграда Суда у Пироту мини|Пазарска Црква у Пироту мини|средина|200п|Пирот са разгледнице, 1900. мини|десно|Стара кафана на пиротском кеју, 1980. мини|Саборна црква
Котлина у којој је настао Пирот је тектонског порекла, вероватно још пре олигоцене старости, а сасвим сигурно олигоцене. Преживевши језерску фазу, која је оставила трагове у вишим регијама на висинама изнад 570 и 600 -{m}-, у облику абразивних трагова. Котлину су у току језерског трајања испуниле дебеле наслаге језерских седимената.
По завршетку језерске фазе, негде крајем плиоцена котлина је ушла у флувијалну, која и сад траје. Преко осушеног језерског дна потекло је плеистоцена Нишава. Изнад и испод неогеног покривача налази се врло жива геолошка и тектонска структура пиротске котлине.
Доминирају кречњаци различите старости и састава. Поред тога у доброј мери су заступљени терцијарни лапори и пешчари. На раседним линијама северозападно од Пирота - на Момчиловцу, западно од жуковског моста и на Провалији јављају се у издашној мери стене еруптивног порекла - андезити.
Појава андезитских стена, тектонски предиспонирана врела и терме (Бањица и Даг бањица) и геолошко морфолошка шароликост простора говори о врло живој и интересантној тектонској и егзогеној активности.
На северу и североистоку од Пирота пружа се Стара планина, највећа у Србији, са врхом Миџором служи као државна граница између Србије и Бугарске. Спада у ред најлепших српских планина. Растојање од Пирота до подножја Миџора износи око 30 -{km}-.
Стара планина је богата разном врстом дивљачи. Последњих година развија се планински туризам и подигнути су многи објекти на Планинарском дому и Врелу за спорт и рекреацију.
Јужни обод пиротске котлине чине огранци Влашке планине у чијем јужном делу је река Јерма усекла веома живописну композитну долину. Овом долином, стриктно пратећи корито реке изграђен је асфалтни пут који на 12 -{km}- од ивице котлине путника води до манастира Свети Јован Богослов - Погановски манастир. Још толико даље према југу пут наставља до Звоначке бање.
Западни део пиротске котлине чине огранци Суве планине, која почиње код Пирота Белавом, преко чијих превоја на југозападу пролази асфалтни пут који преко Бабушнице, Власотинца и Лесковца одводи до јужног Поморавља. Преко превоја, на северозападу, пролазио је стари Цариградски друм преко Беле Паланке до Ниша.
На северу се пиротска котлина сужава и чини уску долину Нишаве између огранака Суве и Сврљишких планина, коју магистрални пут, међународна саобраћајница доводи путнике до Ниша. Сићевачка клисура је после Ђердапске највећа пробојница у Србији, дугачка 17 -{km}-. Омањом островичком котлином подељена је на горњи кањонски и доњи клисурасти део.
Палеонтологија Палеонтолошки локалитет у селу Осмаково у општини Пирот дао је прве фосиле диносауруса забележене у Србији, укључујући лакатну кост сауропода и шеснаест малих зуба приписаних различитим групама теропода.
Клима Клима Пирота је умерена. Пролећа су влажна и пријатна, лета топла, јесени благе и дуге а зиме претежно хладне . Често дувају ветрови из разних праваца. У зимским месецима преовлађују источни и северни ветар или северац (кошава). С пролећа повремено дува са југа топлији ветар. Њега називају и развигорац јер повољно утиче на развој биљака. За време осталих годишњих доба преовлађују ветрови са северозапада и запада који доносе кишу.
Пирот са околином и градовима Нишом, и другим спада у најсувље градове. Највише падавина има у мају, јуну и октобру, а најмање у јануару фебруару и јулу
Најтоплији месец је јул са просечном температуром +25°C, а најхладнији јануар са просечном температуром -1°C. У зимским месецима дува северац са просечном брзином од 10 -{km/h}-.
У пиротском крају највише шума има на Старој, Влашкој планини и Видличу. По планинама и брдима расте шумско дрвеће: поред зимзеленог, ту је и буква, цер, храст, бреза, граб и друго. На планинским пределима има ливада и бујних пашњака. На Старој планини, расте веома ретка биљка Росуља. Ова чудна биљка танког, црвенкастог стабла прилагођена је за хватање и варање ситних животиња које се нађу на њој. Лист ове биљке лучи лепљив, миришљав сок који привлачи инсекте. Ово је вишегодишња биљка, висине 10-20 -{cm}- која расте на влажним пределима и веома ретко насељава Балканско полуострво.
Привреда мини|Завојско језеро Пирот се налази у пограничном простору Србије према Бугарској, располаже бројним и по облику појављивања разноврсним туристичким вредностима. Природа доминира над културно-историјским споменицима али се при туристичкој валоризацији мора уважавати принцип комплементарности како би се туристички потенцијали исказивали целовито.
У Пироту су некада пословали неки од највећих привредних гиганата у СФРЈ - Фабрика Тигар као и индустрија одеће Први мај. Данас у Пироту када је реч о већим компанијама, послују Тигар Мишлен, Д Компани и текстилна индустрија Мирољо. мини|Хотел Пирот Туристички потенцијали Пирота и околине су Стара планина, Завојско језеро, Врело, резерват Арбиње, Звоначка бања. У граду се истичу Музеј Понишавља, тврђава Момчилов град, манастир Свети Ђорђе код села Темска, манастир Свети Јован Богослов - Погановски манастир; такође се налазе у граду и спортско рекреативни центар између Нишаве и ХЕ „Пирот“.
Овде се налази Железничка станица Пирот која пружним путем спаја Пирот са градовима као што су Ниш, Београд, Димитровград и Софија.
Култура мини|Конак Малог Ристе је сада Музеј Понишавља мини|Дом културе мини|Споменик Јабучилу
У Пироту се одржавају бројна културна дешавања. Манифестације које се сваке године одржавају у граду су: Пиротско културно лето, Међународни фолклорни фестивал, мото скуп, разни концерти и друго.