Фудбалска репрезентација Шкотске је национални фудбалски тим Шкотске под руководством Фудбалског савеза Шкотске (-{Scottish Football Association}-). Шкотска, као конститутивна држава Уједињеног Краљевства, није чланица Међународног олимпијског комитета (пошто шкотски спортисти наступају за Велику Британију), те зато национални тим не учествује на Олимпијским играма. Већина домаћих утакмица Шкотске игра се на националном стадиону Хемпден парк.
Шкотска дели статус најстарије фудбалске репрезентације на свету са Енглеском, против које је одиграла први међународни фудбалски меч у историји 1872. године. Шкотска има дугогодишњи ривалитет са Енглеском, са којом је одмеравала снаге сваке године од 1872. до 1989. године. Од тада су се ови тимови састали само девет пута, а последњи пут у пријатељском мечу у септембру 2023. године.
Шкотска се девет пута квалификовала за Светско првенство и четири пута за Европско првенство, али никада није успела да прође прву групну фазу завршног турнира. Упркос томе, репрезентација је остварила неколико значајних резултата, као што је победа од 3:2 над тадашњим актуелним светским шампионима Енглезима на стадиону Вембли 1967. године. На Светском првенству 1978. године, у победи од 3:2 над Холандијом која је касније стигла до финала, Арчи Гемил је постигао погодак који се често описује као један од најлепших голова у историји Мундијала. Током квалификација за Европско првенство 2008., Шкотска је у оба сусрета савладала Француску, вицешампиона Светског првенства 2006., минималним резултатом 1:0.
Кени Далглиш држи рекорд по броју наступа за Шкотску, са одигране 102 утакмице у периоду између 1971. и 1986. године. Далглиш је постигао 30 голова за национални тим и дели рекорд по броју постигнутих погодака са Денисом Лоом.
Историја Рана историја Шкотска и Енглеска су најстарије фудбалске репрезентације на свету. Тимови који су представљали ове две стране први пут су одмерили снаге на стадиону Овал у пет незваничних утакмица између 1870. и 1872. године. Ове две земље су одиграле и први званични међународни фудбалски меч, на стадиону Хамилтон кресент у Партику у Шкотској, 30. новембра 1872. године. Меч је завршен без голова. Свих једанаест фудбалера који су тада наступали за Шкотску играли су за аматерски клуб Квинс парк из Глазгова. Током наредних четрдесет година, Шкотска је играла утакмице искључиво против преостале три британске нације (енгл. Home Nations) — Енглеске, Велса и Ирске. Првенство Велике Британије почело је 1883. године, чиме су ови мечеви добили такмичарски карактер. Сусрети против Енглеске били су посебно жестоки, те се веома брзо развио велики ривалитет.
Шкотска је изгубила само две од својих првих 43 међународних утакмица. Све до домаћег пораза од Ирске резултатом 2:0 у 1903. години, Шкотска није изгубила меч ни од једне друге екипе осим Енглеске. Овај дугачак низ успешних резултата значио би да је Шкотска редовно заузимала прво место на Ело ранг-листи (која је израчуната у 1998. години за историјски период) између 1876. и 1904. године. Шкотска је самостално освојила Домаће првенство Велике Британије у 24 наврата, док је 17 пута поделила титулу са најмање још једним тимом.На такмичењу се није користила ни гол-разлика ни гол-просек како би се раздвојили тимови са истим бројем бодова, па је због тога титула дељена. Посебно значајан тријумф за Шкотску пре Другог светског рата била је победа над Енглеском од 5:1 у 1928. години, због чега је тај састав Шкотске остао упамћен под надимком „Вемблијски чаробњаци”. Шкотска је своју прву утакмицу ван Британских острва одиграла 1929. године, савладавши Норвешку резултатом 7:3 у Бергену. Након тога, Шкотска је наставила да игра редовне пријатељске мечеве против европских селекција, забележивши победе против Немачке и Француске, пре него што је претрпела поразе од аустријског „Вундертима” и Италије 1931. године.
Шкотска, баш као и остале британске репрезентације, није учествовала на три Светска првенства одржана током 1930-их година. Разлог за то је био што су ова четири савеза претходно искључена из чланства у ФИФА-и услед неслагања око статуса аматерских фудбалера. Ова четири савеза, укључујући и Шкотску, вратила су се под окриље светске куће фудбала након завршетка Другог светског рата. Како би се прославило ово помирење, на стадиону Хемпден парк је 1947. године одигран хуманитарни меч између репрезентације Уједињеног Краљевства и тима који је представљао „Остатак света”.
1950-е: Први наступи на Светским првенствима мини|десно|180p|Мет Базби је требало да предводи ШКотску на Светском првенству 1958., али је био спречен због повреда задобијених у минхенској авионској несрећи. Поновно примање Фудбалског савеза Шкотске (СФА) у чланство ФИФА-е значило је да је Шкотска стекла право учешћа у квалификацијама за Светско првенство у фудбалу 1950.. ФИФА је саопштила да ће пласман на завршни турнир обезбедити две најбоље пласиране екипе из Домаћег првенства Велике Британије, али је СФА унапред донео одлуку да ће репрезентација путовати на Мундијал само ако освоји то такмичење. Шкотска је победила у своја прва два меча, али је након домаћег пораза од Енглеске резултатом 1:0 такмичење завршила као другопласирана. Шкотска је овим резултатом изборила право на пласман, али није испунила услов сопственог савеза о освајању првенства. Челници СФА су остали доследни својој одлуци упркос молбама шкотских фудбалера, које су подржали и капитен Енглеске Били Рајт и остали енглески репрезентативци. Уместо на Светско првенство, СФА је тим послао на турнеју по Северној Америци."The Queens" by Iain McCartney on Creedon Publications, 2004
Иста квалификациона правила важила су и за Светско првенство у фудбалу 1954., а Шкотска је поново заузела друго место у Домаћем првенству Велике Британије. Овог пута СФА је дозволио тиму да учествује на Мундијалу, али су припреме за такмичење биле изузетно лоше организоване. Савез је на завршни турнир повео само 13 фудбалера, иако је ФИФА дозвољавала саставе од 22 играча. Насупрот овом самонаметнутом ограничењу у играчком кадру, званичници СФА су отпутовали у великом броју у пратњи својих супруга. Шкотска је у својој првој утакмици на првенству изгубила од Аустрије са 1:0, што је навело селектора Ендија Битија да поднесе оставку само неколико сати пре почетка наредног меча против Уругваја.Andrew Ward, "Scotland: The Team" (The Breedon Book Publishing Company Limited, Derby, 1987), page 60. Уругвај, који је бранио титулу светског првака и до тада никада није изгубио утакмицу на завршним турнирима, савладао је Шкотску резултатом 7:0.
На Светском првенству 1958. Шкотска је у првом колу ремизирала са Југославијом 1:1, али је након тога претрпела поразе од Парагваја и Француске, чиме је елиминисана већ у првој групној фази. Мет Базби је првобитно требало да предводи репрезентацију као селектор на овом турниру, али је због тешких повреда које је задобио у минхенској авионској несрећи вођење тима у преузео тренер Досон Вокер.
1960-е: Ијан Макол и успеси у Домаћем првенству Под вођством селектора Ијана Макола, Шкотска је везала два узастопна успеха у Домаћем првенству Велике Британије, освојивши титуле 1962. и 1963. године. Џок Стејн, Џон Прентис и Малки Макдоналд имали су кратке епизоде на клупи репрезентације пре него што је Боби Браун именован за селектора 1967. године. Браунов деби на месту селектора био је меч против новопечених светских шампиона, селекције Енглеске, на стадиону Вембли. Иако су били потпуни аутсајдери, Шкоти су тријумфовали резултатом 3:2 захваљујући головима које су постигли Денис Ло, Боби Ленокс и Џим Макалиог. Након што су савладали светске прваке на њиховом терену, навијачи Шкотске су свој тим прогласили „незваничним светским шампионима”. Упркос овој славној победи, Шкоти током 1960-их нису успели да се квалификују ни за једно велико такмичење.
1970-е: Светска првенства и Али Маклауд мини|лево|Фудбалска репрезентација Шотске 1972. године. Након кратке епизоде Томија Дохертија на месту селектора, вођење репрезентације је 1973. године преузео Вили Ормонд. Ормонд је изгубио свој дебитантски меч на клупи против Енглеске резултатом 5:0, али је успео да стабилизује екипу и одведе Шотску на њено прво Светско првенство после 16 година чекања. На завршном турниру Светског првенства 1974. године у Западној Немачкој, Шкотска је остварила свој најупечатљивији наступ на неком мундијалском шампионату. Тим је завршио такмичење без пораза, али ипак није успео да прође у наредну рунду због слабије гол-разлике. Након победе над Заиром, Шкоти су ремизирали и са Бразилом и са Југославијом, а елиминисани су зато што су савладали Заир најмањом разликом у односу на своје ривале из групе.
Фудбалски савез Шкотске је 1977. године именовао Алија Маклауда за селектора, у тренутку када пласман на Светско првенство 1978. године у Аргентини још увек није био осигуран. Репрезентација је под Маклаудовим вођством остварила снажан почетак освајањем Домаћег првенства Велике Британије 1977. године, у највећој мери захваљујући победи од 2:1 над Енглеском на Вемблију. Након завршетка тог меча, шкотски навијачи су утрчали на терен, чупајући бусење траве и поломивши пречку на једном од голова. Шкотска је наставила са добрим партијама и победама над Чехословачком и Велсом успешно обезбедила пласман на Мундијал.
мини|десно|Били Бремнер (десно) у дресу Шкотске против Заира на Вестфаленстадиону током Светског првенства 1974. године
Током припрема за Светско првенство 1978. године, Маклауд је додатно подгрејао велика очекивања нације изјавом да ће се Шкотска кући вратити са медаљом. Када је експедиција кренула на завршни турнир у Аргентину, приређен им је спектакуларан испраћај током дефилеа на препуном Хемпден парку. Још хиљаде навијача стајало је дуж пута ка аеродрому Прествик у Глазгову, одакле је тим полетео за Јужну Америку. Шкотска је изгубила први меч резултатом 3:1 од Перуа у Кордоби, а у другом колу је одиграла нерешено 1:1 са дебитантом Ираном. Очајно расположење у земљи најбоље је осликавао кадар са утакмице на којем се види Маклауд на клупи за резервне играче са главом међу длановима. Ови резултати су значили да Шкотска, уколико жели да прође у наредну фазу, мора да савлада Холандију са најмање три гола разлике. Иако су Холанђани први повели, Шкоти су узвратили удар за победу од 3:2, уз један гол Кенија Далглиша и два поготка Арчија Гемила. Други Гемилов гол на том мечу сматра се једним од најлепших у историји Светских првенстава; он је нанизао три холандска одбрамбена играча пре него што је пребацио голмана Јана Јонгблуда и затресао мрежу. Ова победа ипак није била довољна за пласман у другу рунду, па је Шкотска елиминисана због слабије гол-разлике на другом узастопном Светском првенству.
1980-е: Џок Стејн и Алекс Фергусон мини|лево|180p|Алекс Фергусон (на слици) накратко је обављао функцију селектора Шкотске након изненадне смрти Џока Стејна 1985. године. Маклауд је поднео оставку на место селектора убрзо након Светског првенства 1978. године, а за његовог наследника именован је Џок Стејн, који је као менаџер Селтика освојио девет узастопних титула првака Шкотске и Куп европских шампиона. Након што није успела да се квалификује за Европско првенство 1980., Шкотска је изборила пласман на Светско првенство 1982. године из тешке групе у којој су биле селекције Шведске, Португалије, Израела и Северне Ирске, претрпевши притом само један пораз.. У својој првој утакмици на том Мундијалу савладали су Нови Зеланд са 5:2, али су потом изгубили са 4:1 од Бразила, за који су тада наступали Сократес, Зико, Едер и Фалкао. Шкотска је још једном елиминисана због слабије гол-разлике, након ремија 2:2 са Совјетским Савезом.