мини|300п|десно|Камион „Прага РН“ (у поставци Музеја технике у Брну, Чешка) је прво моторно возило серијски израђивано у Србији и Југославији. (Видео: Прага РН)
Прага РН/РНД је чехословачки камион 4x2 који се производио у фабрици ЧКД-Прага од 1934. до 1953. године, а по лиценци модел овог камиона је почео да се производи 1938. године у фабрици „ИМАД“ у Београду, чиме су ударени темељи аутомобилске индустрије у Србији и Југославији.
Пројекат камиона Прага РН је урађен 1933. године а већ наредне 1934. године започиње серијска фабричка производња. Првобитно је био намењен за цивилно тржиште али се показао као веома издржљив те је нашао примену код захтевних оружаних снага. Овај камион се у „ЧКД-Прага“ производи до 1953. године, а за то време су стално усавршавани током 12 производних серија уграђивањем јачих мотора, применом нових техничких решења, повећањем димензија возила, носивости са 2,5 на 3,5 тоне. Почетне серије камиона Прага РН су имале бензинске моторе од 38 KW, а последња дизел-мотор од 52 KW.
Југославија ИМАД мини|250п|десно|Отварање нове фабрике у Раковици (завршна монтажа камиона ИМАД Прага РН—8) 1940. године. На фотографији је највероватније директор Емил Матић, са официром Војног ваздухопловства. мини|250п|десно|Раднице у погону током производње камиона ИМР пионир (Прага РН-13) 1947. године. Радмила Јовановић (лево) и Даница Лађевац (десно) врше инспекцију мотора на монтажној линији. Вест и слику о овим радницама објавио је Асошијетед прес 25. августа 1947. године. (Види још:Родна равноправност) Југославија је средином 1930-их покренула процес велике набавке опреме и наоружања из Чехословачке ради модернизације својих оружаних снага; међутим, због уласка Немаца у ту државу овај уговор је делимично остварен. На 18. седници Савета земаљске одбране, 31. децембра 1937. године, а у складу са потребама одбране донета је одлука да се покрене домаћа производња камиона, односно освоји технологија аутомобилске индустрије у Југославији.„Камион прага – на балканским друмовима“, стр. 27 , магазин „Одбрана“, Арсенал бр. 27, Александар Радић, 15. март 2009. Задатак је поверен предузећу „Индустрије мотора - акционарско друштво“ (ИМАД) из Раковице, које је већ производило авионске моторе. Претходно је држава 1936. године откупила већински пакет акција од велепоседника и индустријалаца, браће Дунђерски, након чега је постављен нов Управни одбор, који је био спреман да располаже државним капиталом. За директора је постављен прегалац машински инжењер Емил Матић, а његови најближи сарадници су били инжињери Слободан Добросављевић, Миленко Предраговић, Стеван Шујица, Јулије Климер, Иван Рукавина и други. У кругу ИМАД поред постојеће хале за израду авионских мотора током 1939. и 1940. године изграђена је нова хала за производњу аутомобилских мотора и камиона. Нов производни погон свечано је отворен 24. октобра 1940. године; имао је 10000 m² а радни капацитет је био 3000 камиона годишње. Купљена је лиценца за камион Прага РН-8 с редним четворотактним 6-цилиндричним бензинским мотором и воденим хлађењем, јачине 70 коњских снага, са бочним стојећим вентилима. За почетак посла на седници Савета одобрено им је, као подршка, да Штаб Ваздухопловства војске наручи 600 камиона.„ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ“ Часопис „Института за новију историју Србије“, чланак „Војни фактор и изградња фабрике аутомобила у Краљевини Југославији“, стр. 21., Мр. Далибор Денда, Београд, август 2008. Руководство ИМАД је изабрало одличан модел камиона, који су поред војне намене за превоз људства и материјала планирали да понуде и у верзијама за цивилно тржиште, за привреду, ватрогасну и санитетску службу као и да искористе постојећу платформу камиона за израду аутобуса. Прве количине су пристигле у деловима а у ИМАД се изводила монтажа. Према плану освајања производње постепено је увезене делове требало заменити домаћим. Поред ИМАД у посао су ушле фирме Јасенице а.д. из Смедеревске Паланке као произвођач каросерије, и Југочелик из Зенице за ливене делове.„ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ“ Часопис „Института за новију историју Србије“, чланак „Војни фактор и изградња фабрике аутомобила у Краљевини Југославији“, стр. 24., Мр. Далибор Денда, Београд, август 2008. Првих 150 камиона монтирано је у погону фабрике авионских мотора, да би се потом производња преселила у нову халу у којој се до 6. априла 1941. године израдило још 100 камиона. У исто време, током 1940. године, у ВТЗ-у у Крагујевцу монтирано је 250 камиона марке Шевролет (Chevrolet) са бензинским мотором. Након ослобођења Београда, у новембру 1944. године, фабрику ИМАД преузима Црвена армија, на чије чело долази мајор Једикина који поново покреће производњу аутомобилских мотора, овог пута резервних делова за ЗИС и ГАЗ, али ради се и ремонт совјетских авионских мотора М-105 и АМ-38. Након рата ново руководство фабрике поново успоставља контакт са чехословачком фирмом Прага, након чега је добијена допунска документација за камион РН-13 од 3,5 тона носивости под новим именом Пионир. Прототип овог камиона је израђен 20. октобра 1946. године, а 5 нових камиона Пионир је у лето 1947. године учествовало на практичној провери и вожени су кроз читаву земљу.„Камион прага – на балканским друмовима“, стр. 28 , магазин „Одбрана“, Арсенал бр. 27, Александар Радић, 15. март 2009. До краја 1947. године произведено је 122 камиона Прага РН-13 Пионир. Наредне године број произведених камиона је повећан на 296, 1949. на 318 а 1950. године произведено је укупно 422 камиона. мини|250п|десно|ТАМ пионир на првомајској паради у Љубљани, 1961.
|+Тактичко-техничке одлике Праге РН — 8 |- style="background:skyBlue; text-align:center;" |rowspan =|Параметри |rowspan=|РН — 8 |- |rowspan="center"|Мотор| style="text-align:center;"|бензински четворотактни Прага СВ, 3.468 цм³ |- |rowspan="center"|Снага -{[КС]}-| style="text-align:center;"|72 |- |rowspan="center"|резервоар за гориво| style="text-align:center;"|100 л |- |rowspan="center"|Максимална брзина: на добром путу| style="text-align:center;"|80 км/ч |- |rowspan="center"|Корисна носивост на добром путу -{[кг]}-| style="text-align:center;"|3.000 |- |rowspan="center"|Маса празног -{[кг]}-| style="text-align:center;"|3. 700 |- |rowspan="center"|Дужина -{[мм]}-| style="text-align:center;"|6.280 |- |rowspan="center"|Ширина -{[мм]}-| style="text-align:center;"|2.100 |- |rowspan="center"|Висина кабине -{[мм]}-'| style="text-align:center;"|2.170
ТАМ мини|220п|десно|Свечаност поводом производње 10.000. Пионира у ТАМ, 9. марта 1957. године. У горњем левом углу видљив је графикон продуктивности. Претходно је државни врх донео одлуку да се производа линија камиона пресели у фабрику авионских делова у Марибору, у НР Словенији, основану 1941/42. године у Трећем рајху. Фабрика је 31. децембра 1946. године преименована у ТАМ — Творница аутомобила Марибор'' а већ наредне године произведено је 27 камиона Прага РН-13 пионир. Током 1948. и 1949. године произведено је 288 камиона, а 1950. године 446. Упоредна производња, у обе фабрике, престала је 1950. године, када су из ИМР проследили алат у Марибор. У ТАМ су производили пионире до 1959. године. До тада је испоручено корисницима укупно 17.416 возила. Нови производи ТАМ-а су били модели камиони ТАМ 4500 и ТАМ 5000. Последња два камиона ТАМ Пионир су искључена из инвентара ЈНА 1972. године
Галерија
Занимљивости Камиони Пионир су били водеће друмско транспортно возило у Југославији током 1950-их и почетком 1960-их. Код ондашњих генерација оставио је велики траг у култури сећања. Поред тога, пионир се појављује у бројним домаћим играним филмовима из тог времена. мини|Аутобус ИМР Пионир У ИМР-у су на основу камиона ИМР Пионир направили аутобус који је произведен у малој серији. Данас, најстарији сачуван аутобус домаће производње, уједно и најстарије друмско и путничко возило домаће производње, представља аутобус ИМР Пионир из 1950. године.Србија: Јубилеј Мерцедес Бенца , Ауто портал Црне Горе. Један од најстаријих сачуваних камиона у Србији је Пакард модел Е носивости 4 тоне произведен 1915. године и налази се у приватној колекцији великог љубитеља друмских возила. Војни камион додељен је Српској војсци на Солунском фронту 1917. године.Солунцу вратили живот, Вечерње новости, Јелена Матијевић, 7. јул 2014.Од Солунског фронта до Сајма аутомобила, РТС, 25. март 2015.Камион ратник , вести, Мира Шведић, 27. март 2015, Званичан веб сајт Министарства одбране Републике Србије. (Видео: Камион Пакард Е 1915.) Годину дана пре престанка производње камиона инжињери и радници ИМР-а освајају технологију производње трактора. Тако су већ 1949. године произвели и први југословенски трактор Задругар Т-08 . Исте године, први прототипови трактора Задругар Т-08 са бензинским мотором изложени су на Загребачком велесајму. Након 18 месеци освојена је комплетна производња те је прва серија тих трактора испоручена пољопривредним организацијама априла 1951. године. У трактор је уграђен шестоцилиндрични бензински мотор који је серијски производила Индустрија мотора у Раковици. Искоришћени су и управљач, диференцијал и други елементи камиона Пионир. Ова унификација мотора домаћег камиона и трактора повољно је оцењена, јер је омогућавала лакше одржавање и обезбеђење резервних делова. До 1954. године укупно је произведено 2520 трактора Задругар Т-08. Један примерак првог трактора домаће производње Задругар Т-08 данас се чува у Музеју пољопривредних машина у Кулпину. мини|Камон ФАП 6Г који са моделом ФАП 4Г спада у прве моделе камиона које је производила Фабрика аутомобила Прибој по лиценци Саурер. То су били први тешки камиони који су се производили у СФР Југославији. У ИМР-у су 1954. године овладали са технологијом израде дизел мотора фамилије ИМ-03 (лиценца енглеске фирме Перкинс). После преговора о куповини лиценце са страним фирмама Перкинс, Форд, Дајц и Масеј Фергусон донета је одлука о сарадњи са Перкинсом П-4. Наредне 1955. године производе и први дизел трактор Задругар-дизел П1 чиме ова фабрика даје немерљив допринос увођењу механизације у пољопривреду а самим тиме и огромном порасту обрадивих површина у Југославији. Занимљиво да су се ови први трактори мале снаге палили на курблу. Данас се један трактор Задругар-дизел П1 из 1959. године налази изложен Музеју трактора, пољопривредних машина и старих заната у Новом Милошеву. У ИМР-у се Задругар-дизел П1 серијски производио до 1959. године