8. децембар (8.12.) је 342. дан године по грегоријанском календару (343. у преступној години). До краја године има још 23 дана.

Догађаји

1524 — Франциско Ернандез де Кордоба је основао град Гранаду, најстарији хиспански град на копну западне хемисфере. 1854 — Папа Пије IX прогласио догму о безгрешном зачећу Богородице. 1863 — Британски боксер Том Кинг постао Први светски шампион у тешкој категорији победом над Американцем Џоном Хинаном. 1914 — Британска флота је поразила немачку флоту у бици код Фокландских острва. 1922 — Парламент Северне Ирске изгласао одвајање од Ирске Слободне Државе и останак унутар Уједињеног Краљевства. 1925 — Објављена књига Адолфа Хитлера „Мајн кампф“, у којој је изложена концепција „Новог поретка“ и расне супремације Немаца. 1941 — САД и Уједињено Краљевство објавиле рат Јапану, дан после јапанског напада на америчку базу у Перл Харбору на Хавајима. Немачка и Италија, у складу са обавезама из Тројног пакта, објавиле рат САД. ::: Јапан је истовремено извршио инвазију на Малају, Тајланд, Хонгконг, Филипине и Холандску источну Индију. ::: Почетак интернирања београдских Јевреја у новоосновани логор Сајмиште. 1949 — Генерална скупштина Уједињених нација од светских сила тражила да признају независност Кине после бекства Чанг Кај Шека на Тајван. 1966 — Споразум о забрани нуклеарног оружја у свемиру потписало 28 земаља, укључујући СССР и САД. 1966 — Приликом хаварије грчког трајекта „Ираклион“, који је потонуо током невремена код острва Милос, погинула 234 путника и чланова посаде. 1974 — Грађани Грчке на референдуму великом већином гласали за републику, против рестаурације монархије. 1980 — Ментално поремећени обожавалац Марк Дејвид Чапман је убио бившег члан Битлса Џона Ленона испред његовог стана у Њујорку. 1991 — Лидери Русије, Белорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич у Минску потписали споразум о формирању Заједнице Независних Држава. Тиме престао да постоји СССР. 1991 — ФК Црвена звезда је савладала Коло Коло са 3:0 у финалу Интерконтиненталног купа. 1995 — У Лондону почела дводневна конференција на којој је, уместо женевске мировне конференције за СФРЈ, основан Савет за спровођење мира. У раду конференције учествовали министри иностраних послова 40 земаља и представници бројних међународних организација. Шведски дипломата Карл Билт именован за представника међународне заједнице у Босни. 2000 — У Отави одржан Први светски самит посвећен култури и уметности, на којем је основана Међународна федерација агенција за подршку уметности. 2002 — Поновљени председнички избори у Србији нису успели због недовољног одзива бирача, 45,17%. Највише гласова освојио лидер Демократске странке Србије и председник Југославије Војислав Коштуница, 57,66%.

Рођења 1542 — Мери Стјуарт, шкотска краљица (1542—1567). (прем. 1587) 1708 — Франц I, цар Светог римског царства (1745—1765). (прем. 1765) 1821 — Јосиф Руњанин, хрватско-српски композитор. (прем. 1878) 1822 — Јаков Игњатовић, српски писац. (прем. 1889) 1832 — Бјернстјерне Бјернсон, норвешки књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1903). (прем. 1910) 1864 — Камиј Клодел, француска вајарка и сликарка. (прем. 1943) 1865 — Јан Сибелијус, фински композитор и виолиниста. (прем. 1957) 1886 — Дијего Ривера, мексички сликар. (прем. 1957) 1911 — Никос Гацос, грчки песник, преводилац и текстописац. (прем. 1992) 1926 — Стево Жигон, српски глумац и редитељ. (прем. 2005) 1927 — Никлас Луман, немачки социолог, филозоф друштвених наука и теоретичар друштвеног система. (прем. 1998) 1930 — Максимилијан Шел, аустријско-швајцарски глумац, редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 2014) 1932 — Шарли Гол, луксембуршки бициклиста. (прем. 2005) 1936 — Дејвид Карадин, амерички глумац, редитељ и продуцент. (прем. 2009) 1939 — Фахрудин Јусуфи, југословенски и српски фудбалер. (прем. 2019) 1939 — Звездан Чебинац, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2012) 1939 — Срђан Чебинац, српски фудбалер. 1941 — Џеф Херст, енглески фудбалер и фудбалски тренер. 1943 — Џим Морисон, амерички музичар и песник, најпознатији као вођа и певач групе -{The Doors}-. (прем. 1971) 1949 — Ненси Мајерс, америчка редитељка, сценаристкиња и продуценткиња. 1953 — Ким Бејсингер, америчка глумица, певачица и модел. 1955 — Миленко Заблаћански, српски глумац, редитељ и сценариста. (прем. 2008) 1964 — Тери Хачер, америчка глумица. 1966 — Тајлер Мејн, канадски глумац и рвач. 1966 — Шинејд О’Конор, ирска певачица. (прем. 2023) 1975 — Ана Станић, српска певачица. 1976 — Доминик Монахан, енглески глумац. 1977 — Матјас Схунартс, белгијски глумац, филмски продуцент и графити уметник. 1978 — Ијан Самерхолдер, амерички глумац, модел, редитељ и продуцент. 1978 — Илда Шаулић, српска певачица. 1979 — Кристијан Вилхелмсон, шведски фудбалер. 1980 — Мухамед ел Шалуб, фудбалер из Саудијске Арабије. 1980 — Рашко Катић, српски кошаркаш. 1982 — Ники Минаж, америчка хип хоп музичарка, глумица и модел. 1984 — Дастин Браун, јамајканско-немачки тенисер. 1985 — Двајт Хауард, амерички кошаркаш. 1986 — Кејт Вогел, америчка музичарка и глумица. 1994 — Рахим Стерлинг, енглески фудбалер. 1998 — Танер Бјукенан, амерички глумац. 1999 — Рис Џејмс, енглески фудбалер.

Смрти 899 — Арнулф Карантанијски, краљ Немачке и цар Светог римског царства. (рођ. 850) 1638 — Иван Гундулић, дубровачки барокни песник. 1864 — Џорџ Бул, математичар и филозоф. 1889 — Макс Ланге, немачки шахиста 1978 — Голда Меир, израелска државница, прва жена премијер Израела. 1980 — Џон Ленон, енглески музичар, оснивач групе Битлси. 2000 — Милић од Мачве, српски сликар. (рођ. 1934) 2001 — Елизабет Снајдер Холбертон, један од пионира рачунарског програмирања. 2001 — Мирза Делибашић, југословенски и босанскохерцеговачки кошаркаш. (рођ. 1954)

Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети свештеномученик Климент (Оданије Ваведења)