17. децембар (17.12.) је 351. дан године по грегоријанском календару (352. у преступној години). До краја године има још 14 дана.
Догађаји
497. п. н. е. — Храм на Римском форуму је посвећен богу Сатурну; годишњица овог догађаја се се обележава као Сатурналије. 1531 — По наређењу папе Клемента VII, у португалској престоници Лисабону установљена инквизиција. 1538 — Папа Павле III из римокатоличке цркве искључио енглеског краља Хенрија VIII, који се претходно прогласио поглаварем Англиканске цркве. 1583 — Војска Ернеста Баварског је у Келнском рату поразили војску Гебхард фон Валдбурга у опсади Годесберга. 1903 — Браћа Вилбур и Орвил Рајт извела први успешан лет авионом у историји ваздухопловства. Њихова летјелица „Флајер I“ над пешчаним динама близу места Кити Хок у Северној Каролини, у САД, узлетела четири пута, задржавши се у ваздуху најдуже 59 секунди. 1908 — После победе Младотурске револуције, одржана прва седница парламента Отоманског царства. 1926 — У државном удару у Литванији, војска је збацила демократски изабраног председник Казиса Гринијуса и на његово место поставила Антанаса Сметону. 1939 — У заливу Ла Плата код Монтевидеа у Другом светском рату потонуо немачки бојни брод „Адмирал Граф фон Шпе“, који је претходно био оштећен у бици с британским крстарицама. Капетан брода Ханс Лангсдорф потом извршио самоубиство. 1948 — У покушају да поново успостави власт у Индонезији, која је 1945. прогласила независност, Холандија напала Индонезију, њене трупе упале у главни град Џакарту и ухапсиле председника Сукарна и друге индонежанске лидере. Споразумом у Хагу 1949. Холандија признала суверенитет Индонезије. 1960 — Војници одани етиопском цару Хајле Селасију су угушили покушај државног удара који је почео 13. децембра. 1973 — Арапски екстремисти убили 32 особе на аеродрому у Риму, када су бацили бомбу на авион компаније „Пан Америкен“ и из митраљеза изрешетали зграду терминала. 1983 — Привремена ирска републиканска армија је детонирала аутомобил-бомбу испред робне куће Херодс у Лондону, убивши шест особа и ранивши још око 90. 1983 — У дискотеци у Мадриду у пожару погинуле 83 особе. 1985 — Војна влада Уганде и припадници герилаца потписали мировни уговор којим су поделили власт и окончали готово петогодишњи грађански рат. 1989 — У Румунији избиле масовне демонстрације против диктаторског режима Николае Чаушескуа, у којима је погинуло око 1.000 људи. Немири који су почели у Темишвару и Араду потом захватили Букурешт и проширили се на целу земљу. Чаушеску и његова жена Елена ухваћени у бегу 22. децембра, осуђени на смрт и стрељани. 1989 — Прва епизода Симпсонових Simpsons Roasting on an Open Fire је емитована у САД. 1990 — На првим демократским изборима у Хаитију за председника изабран популистички свештеник Жан Бертран Аристид. 1991 — Савет министара Европске заједнице је усвајањем нове Декларације о Југославији одлучио да призна независност свих југословенских република које прихвате критеријуме за признавање нових држава у источној Европи и Совјетском Савезу. 1992 — Скупштина Републике Српске на Палама изабрала Радована Караџића за првог председника Републике Српске. 1995 — Вођа делегације Републике Српске на мировним преговорима у Дејтону Слободан Милошевић одбио да посланицима Скупштине РС поднесе извештај о мировним преговорима на којима је постигнут споразум о окончању рата у БиХ. 1996 — Побуњеници перуанског левичарског герилског покрета "Тупак Амару" заузели јапанску амбасаду у Лими, запретивши да ће побити 490 талаца ако власти Перуа не ослободе из затвора 300 припадника њиховог покрета. 1997 — Мински центар УН објавио да у Босни и Херцеговини има још 750.000 до милион нагазних мина и да је током 1996. и 1997. од експлозија мина повређено око 1.000 људи, међу њима велик број деце. 1999 — Немачки, амерички и источноевропски званичници закључили историјски споразум о надокнади за принудан рад за време нацистичке Немачке, 54 године после Другог светског рата. 2000 — У Женеви одржана конференција о новом програму заштите права глумаца и њиховог рада у филмској и ТВ индустрији, музичким спотовима и на Интернету, којој су присуствовали делегати из око 90 земаља. 2000 — У Сава-центру у Београду одржава премијера цртаног филма Кирику и вештица, чија синхронизација је прва српска званична биоскопска синхронизација. 2001 — Наоружани командоси упали у Националну палату на Хаитију, у Порто Пренсу и убили два полицајца и два пролазника пре него што је полиција успела да заузме зграду. 2002 — Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни.
Рођења 1749 — Доменико Чимароза, италијански композитор. (прем. 1801) 1770 — Лудвиг ван Бетовен, немачки композитор. (прем. 1827) 1778 — Хамфри Дејви, енглески хемичар. (прем. 1829) 1908 — Вилард Френк Либи, амерички физички хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1960). (прем. 1980) 1930 — Армин Милер Штал, немачки глумац, редитељ, сценариста, сликар и писац. 1936 — Папа Фрања, врховни поглавар Католичке цркве. (прем. 2025) 1944 — Бернард Хил, енглески глумац. (прем. 2024) 1945 — Ерни Хадсон, амерички глумац. 1946 — Аљоша Вучковић, српски глумац. 1946 — Љиљана Лашић, српска глумица. 1946 — Јуџин Леви, канадски глумац, комичар, продуцент, редитељ и сценариста. 1947 — Вес Студи, амерички глумац и продуцент. 1949 — Душан Митошевић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2018) 1953 — Бил Пулман, амерички глумац. 1961 — Сара Далин, енглеска музичарка, најпознатија као чланица групе -{Bananarama}-. 1961 — Драган Петровић, српски глумац и професор глуме. 1965 — Јасна Шекарић, српска стрелкиња. 1971 — Игор Кокошков, српски кошаркашки тренер. 1971 — Артур Петросјан, јерменски фудбалер и фудбалски тренер. 1971 — Антоан Ригодо, француски кошаркаш и кошаркашки тренер. 1971 — Клер Форлани, енглеска глумица. 1973 — Рајан Џонсон, амерички редитељ, сценариста и продуцент. 1974 — Феликс Лајко, мађарски музичар и композитор. 1974 — Сара Полсон, америчка глумица. 1974 — Ђовани Рибизи, амерички глумац. 1975 — Мила Јововић, америчка глумица, музичарка и модел. 1975 — Немања Којић Којот, српски музичар. 1977 — Арно Клеман, француски тенисер. 1981 — Тим Визе, немачки фудбалски голман. 1982 — Стефан Лазме, габонски кошаркаш. 1988 — Јан Зомер, швајцарски фудбалски голман. 1988 — Филип Касалица, српски фудбалер. 1989 — Андре Ају, гански фудбалер. 1990 — Бојан Суботић, српски кошаркаш. 1992 — Бади Хилд, бахамски кошаркаш. 1993 — Кирси Клемонс, америчка глумица. 1998 — Мартин Едегор, норвешки фудбалер. 2000 — Весли Фофана, француски фудбалер.
Смрти 1830 — Симон Боливар, јужноамерички револуционар, војсковођа и државник. (рођ. 1783) 1907 — Вилијам Томсон, 1. барон Келвин, британски физичар. (рођ. 1824) 1909 — Леополд II, краљ Белгије (1865—1909). (рођ. 1835) 1964 — Виктор Франц Хес, аустријско-амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1936). (рођ. 1883) 1977 — Спасенија Цана Бабовић учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СФРЈ и СР Србије, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. (рођ. 1907) 1987 — Маргерит Јурсенар, белгијско-француска књижевница и есејисткиња. (рођ. 1903) 2009 — Душан Јакшић, српски глумац и певач. (рођ. 1927) 2009 — Миљенко Михић, југословенски фудбалски тренер. (рођ. 1933) 2009 — Џенифер Џоунс, америчка глумица. (рођ. 1919) 2011 — Сезарија Евора, певачица са Зеленортских Острва. (рођ. 1941) 2011 — Ким Џонг Ил, врховни вођа Северне Кореје (1994—2011). (рођ. 1941. или 1942) 2018 — Пени Маршал, америчка глумица, редитељка и продуценткиња. (рођ. 1943) 2024 — Јанис Тима, летонски кошаркаш. (рођ. 1992)
Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Света великомученица Варвара Преподобни Јован Дамаскин