22. децембар (22.12.) је 356. дан године по грегоријанском календару (357. у преступној години). До краја године има још 9 дана.

Догађаји

640 — Арапи муслимани заузели Александрију, две године после почетка инвазије на византијски Египат. 1790 — Руске трупе под командом Александра Суворова од Турака преузеле град Исмаил, важну луку у делти Дунава. 1894 — Француски артиљеријски капетан Алфред Драјфус осуђен на доживотну робију на основу лажне оптужбе да је Немцима продавао војне тајне и послат у затвор на Ђаволска острва у Француској Гијани. Под притиском јавног мњења рехабилитован 1906. 1917 — У Брест-Литовску у Првом светском рату почели мировни преговори сила Осовине и нове руске владе, успостављене Октобарском револуцијом. 1942 — Амерички бомбардери напали главни град Бурме Рангун, који су у Другом светском рату окупирали Јапанци. 1956 — Последњи британски и француски војници напустили египатски лучки град Порт Саид по завршетку Суецког рата. 1968 — Северна Кореја, после 11 месеци заробљеништва, ослободила 82 члана посаде америчког шпијунског брода „Пуебло“. 1975 — После двадесеточасовне опсаде седишта ОПЕЦ у Бечу, палестински терористи с таоцима одлетели авионом, који им је уступила Влада Аустрије, у правцу Блиског истока. 1988 — Јужна Африка, Куба и Ангола у Уједињеним нацијама потписали споразум којим је Намибија, последња колонија у Африци, добила независност. Та бивша немачка колонија од Првог светског рата била под управом Јужне Африке. 1989 — У страху од побуњеног народа, председник Румуније Николае Чаушеску са супругом Еленом хеликоптером побегао из Букурешта, чиме је окончана његова 24-годишња диктаторска владавина. Брачни пар ухваћен и три дана касније стрељан у месту Трговиште. 1990 — Лидер синдикалног покрета „Солидарност“ Лех Валенса преузео, после изборне победе, дужност председника Пољске. Сабор Хрватске усвојио нови Устав којим је Република Хрватска проглашена за националну државу хрватског народа, док су Срби сврстани у групу "inih naroda i manjina". 1993 — Јужноафрички парламент састављен од белаца окончао еру апартхејда, изгласавши већином од 237 према 45 Прелазни устав земље, што је омогућило одржавање првих сверасних избора у Јужној Африци. Алина Фернандес Ревуелта, кћерка председника Кубе Фидела Кастра, напустила Кубу и добила политички азил у САД. 1994 — Премијер Италије Силвио Берлускони, због оптужби за корупцију, поднео оставку седам месеци пошто је дошао на чело коалиционе конзервативне владе, 53. од Другог светског рата. 1996 — Герилци перуанског левичарског покрета „Тупак Амару“ ослободили 225 талаца у јапанској амбасади у Лими, а задржали 140. 2000 — Светска здравствена организација упозорила на могућност ширења болести „лудих крава“ ван Европе. Болест која се сматра вероватним узроком нове варијанте смртоносне Кројцфелт-Јакобове болести мозга код људи, откривена 1986. у Великој Британији. 2002 — На неуспелим председничким изборима у Црној Гори највише гласова, преко 80 одсто, освојио кандидат Демократске партије социјалиста Филип Вујановић. 2009 — Србија је поднела кандидатуру за чланство у Европској унији. 2016 — Завршена Битка за Алеп након 4 године,5 месеци и 3 дана. 2024. — У Београду на Славији одржан протест који је део ширег протестног таласа после рушења надстрешнице у Новом Саду, са захтевима за утврђивање одговорности и кажњавање одговорних. На протесту је било око — људи, што се сматра једним од највећих протеста у Србији, већим и од протеста 5. октобра.

Рођења 1639 — Жан Расин, француски песник и драматург. (прем. 1699) 1858 — Ђакомо Пучини, италијански композитор. (прем. 1924) 1885 — Боривоје Ж. Милојевић, српски географ. (прем. 1967) 1907 — Пеги Ешкрофт, енглеска глумица. (прем. 1991) 1908 — Коста Рацин, македонски књижевник и револуционар. (прем. 1943) 1925 — Ирена Колесар, хрватска глумица. (прем. 2002) 1933 — Лучано Мартино, италијански продуцент, редитељ и сценариста. (прем. 2013) 1935 — Алфи Кабиљо, хрватски композитор и музичар. (прем. 2025) 1935 — Семка Соколовић Берток, хрватска глумица и шахисткиња. (прем. 2008) 1936 — Хектор Елизондо, амерички глумац. 1936 — Бранислав Михајловић, српски фудбалер. (прем. 1991) 1945 — Дајана Сојер, америчка новинарка. 1950 — Зијах Соколовић, босанскохерцеговачки глумац и редитељ. 1959 — Бернд Шустер, немачки фудбалер и фудбалски тренер. 1960 — Зоран Живковић, српски политичар, 7. премијер Србије (2003—2004). 1962 — Рејф Фајнс, енглески глумац, редитељ и продуцент. 1963 — Ђузепе Бергоми, италијански фудбалер. 1965 — Сержи Лопез, шпански глумац. 1966 — Зоран Маринковић, српски музичар и уметник, најпознатији као члан групе Бјесови. 1967 — Александар Миленковић Шуки, српски бициклиста. 1968 — Луис Ернандез, мексички фудбалер. 1968 — Дајна Мајер, америчка глумица. 1972 — Ванеса Паради, француска музичарка, глумица и модел. 1974 — Горан Караџић, српски кошаркаш. 1976 — Јована Типшин, српска певачица. 1977 — Ненад Лалатовић, српски фудбалер и фудбалски тренер. 1978 — Едо Маајка, босанскохерцеговачки хип хоп музичар. 1978 — Анина Укатис, немачка ТВ водитељка, порнографска глумица и модел. 1981 — Момир Илић, српски рукометаш. 1983 — Жозе Фонте, португалски фудбалер. 1984 — Бејсхантер, шведски певач, музички продуцент и ди-џеј. 1986 — Тијана Печенчић, српска глумица. 1987 — Едер, португалски фудбалер. 1990 — Марко Ивовић, српски одбојкаш. 1991 — Бојан Матић, српски фудбалер. 1991 — -{DaBaby}-, амерички хип хоп музичар. 1993 — Рафаел Гереиро, португалски фудбалер. 1993 — Меган Трејнор, америчка музичарка. 1998 — Каспер Руд, норвешки тенисер. 2000 — Џошуа Басет, амерички глумац и певач.

Смрти 1666 — Гверчино, италијански сликар. (рођ. 1591) 1801 — Јован Рајић, историчар и књижевник. (рођ. 1726) 1880 — Џорџ Елиот, енглеска књижевница. (рођ. 1819) 1923 — Петар Добриновић, позоришни глумац и редитељ. (рођ. 1853) 1936 — Николај Островски, совјетски књижевник социјалистичког реализма (рођ. 1904) 1952 — Милица Јаковљевић Мир-Јам, српска књижевница. (рођ. 1887) 1969 — Џозеф фон Штернберг, амерички филмски режисер. (рођ. 1894) 1976 — Слободан Ђурић, позоришни, филмски и ТВ глумац и редитељ. (рођ. 1944) 1979 — Дарил Франсис Занук, амерички филмски продуцент. (рођ. 1902) 1980 — Богдан Бабић, српски диригент и руководилац хора АКУД „Бранко Крсмановић“. (рођ. 1921) 1989 — Семјуел Бекет, ирски писац. (рођ. 1906) 1993 — Ото Бихали Мерин, југословенски писац и ликовни критичар. (рођ. 1904) 1996 — Мића Поповић, српски сликар (рођ. 1923) 2002 — Џо Страмер, британски музичар и глумац, најпознатији као суоснивач, гитариста и певач групе The Clash. (рођ. 1952) 2014 — Џо Кокер, британски музичар (рођ. 1944) 2018 — Педи Ешдаун, британски политичар (рођ. 1941)

Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Зачеће Свете Ане Света Ана, матер пророка Самуила Преподобни Стефан Новосијатељ Преподобни Амон Свети Софроније, архиепископ кипарски Свети мученик Еасије Света Васа Свети мученик Соситеј Свети мученик Нарсис Свети мученик Исак

Дан Југословенске народне армије (ЈНА)