28. децембар (28. 12) 362. је дан године по грегоријанском календару (363. у преступној години). До краја године има још 3 дана. Догађаји

457 — Мајоријан је крунисан за цара Западног римског царства и признат од папе Лава I. 484 — Аларих II је наследио свог оца Еуриха као краљ Визигота. 1065 — Освећена је Вестминстерска палата, која је грађена у периоду од 1045. до 1050. по налогу краља Едварда Исповедника. 1768 — Таксин Велики је крунисан за краља новоуспостављеног краљевства Тхонбури. 1836 — Шпанија признала независност Мексика, који су шпански конкистадори освојили 1526, разоривши државу Астека. 1846 — Ајова је постала 29. савезна држава САД. 1869 — Вилијем Семпл из Охаја патентирао жвакаћу гуму. 1879 — У удесу путничког воза на линији Единбург-Данди у Шкотској, који се сурвао у реку када је попустио мост преко којег је прелазио, погинуло 90 људи. 1895 — У париском ресторану „Гран кафе“ браћа Луј и Огист Лимијер организовала прву филмску пројекцију. Приказани кратки филмови о изласку радника из фабрике, железничкој станици с путницима и возом који јури. Дан рођења кинематографије. 1908 — У земљотресу који је разорио Месину, други по величини град на италијанском острву Сицилији, погинуло више од 75.000 људи. 1920 — У крви је угушена Хусинска буна, штрајк рудара рудника Крека. 1942 — Јапански авиони у Другом светском рату бомбардовали индијски град Калкуту. 1943 — Након жестоких осмодневних урбаних борби, канадска 1. пешадијска дивизија је заузела италијански град Ортону. 1948 — Током вишемесечних социјалних немира и насиља у Египту убијен премијер Нокраши-паша. 1950 — У Корејском рату, кинеске трупе прешле 38. паралелу. 1959 — У Винчи код Београда пуштен у рад први нуклеарни реактор у Југославији. 1962 — У Мозамбику, португалској колонији у Африци, основан Фронт за ослобођење Мозамбика, под чијим је вођством земља после дуготрајне борбе стекла независност 1975. По стицању независности избио грађански рат Фрелима и ривалског покрета Ренамо, који је трајао готово две деценије. 1966 — Кина извршила пету нуклеарну пробу. 1968 — У нападу на аеродром у Бејруту израелски командоси уништили 13 арапских авиона. 1973 — Амерички председник Ричард Никсон је потписао Закон о угроженим врстама. 1974 — У земљотресу који је разорио села у пакистанској планиској области Каракорум погинуло око 5.200 људи. 1989 — Бивши први секретар Комунистичке партије Александер Дупчек изабран за председника парламента Чехословачке, вративши се после две деценије на политичку сцену. 1989 — Литванија постала прва држава Совјетског Савеза у којој је уведен вишепартијски политички систем. 1992 — Инфлација у Југославији постигла светски рекорд, 19.810,2 одсто за ту годину. 1995 — На Аеродром „Београд“ слетела три транспортера НАТО с трупама из састава мировних снага Уједињених нација за Босну и Херцеговину. 2000 — Влада Црне Горе усвојила Платформу за редефинисање односа Србије и Црне Горе на основу које би те две федералне јединице Југославије требало да постану суверене и независне државе. 2001 — Европска унија објавила списак организација које се сматрају терористичким, посебно наводећи радикалне баскијске сепаратисте, и групе у Северној Ирској и Средњем истоку. 2003 — У Србији одржани ванредни парламентарни избори. Тадашња владајућа Демократска странка освојила свега 37 (од 250) посланичких места, а највише посланичких места освојиле опозиционе Српска радикална странка (82) и Демократска странка Србије (53). 2011 — Делујући на основу информације да курдски борци прелазе границу у покрајини Сирнак, два турска авиона F-16 су грешком отворили ватру на групу сељака, убивши 34 особе.

Рођења 1856 — Вудро Вилсон, амерички политичар и правник, 28. председник САД. (прем. 1924) 1865 — Феликс Валотон, швајцарско-француски сликар. (прем. 1925) 1899 — Мирослав Фелдман, хрватски књижевник и лекар, учесник Народноослободилачке борбе. (прем. 1976) 1903 — Џон фон Нојман, мађарско-амерички математичар, физичар и научник. (прем. 1957) 1908 — Јевгениј Вучетић, руски вајар. (прем. 1974) 1922 — Стен Ли, амерички стрип сценариста, уредник, издавач, продуцент и глумац. (прем. 2018) 1932 — Мануел Пуиг, аргентински књижевник, драматург и сценариста. (прем. 1990) 1933 — Живорад Жика Лазић, српски сценариста, књижевник и новинар. (прем. 2009) 1934 — Меги Смит, енглеска глумица. (прем. 2024) 1944 — Кари Малис, амерички биохемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1993). (прем. 2019) 1953 — Ричард Клејдерман, француски пијаниста. 1954 — Дензел Вошингтон, амерички глумац, редитељ и продуцент. 1956 — Најџел Кенеди, енглески виолиниста и виолиста. 1958 — Тери Бучер, енглески фудбалер и фудбалски тренер. 1958 — Зоран Гајић, српски одбојкашки тренер. 1960 — Чед Маквин, амерички глумац и возач тркачких аутомобила. (прем. 2024) 1961 — Бошко Ђуровски, македонски фудбалер и фудбалски тренер. 1962 — Мишел Петрућијани, француски џез пијаниста. (прем. 1999) 1966 — Калиопи, македонска музичарка. 1970 — Елејн Хендрикс, америчка глумица, модел, продуценткиња, певачица и плесачица. 1972 — Патрик Рафтер, аустралијски тенисер. 1978 — Џон Леџенд, амерички музичар, музички продуцент и глумац. 1978 — Холи Трозби, аустралијска музичарка и списатељица. 1979 — Џејмс Блејк, амерички тенисер. 1979 — Номи Рапас, шведска глумица. 1981 — Халид Буларуз, холандски фудбалер. 1981 — Сијена Милер, енглеско-америчка глумица. 1981 — Милутин Милошевић, српски глумац. 1986 — Том Хадлстон, енглески фудбалер. 1990 — Ђорђе Гагић, српски кошаркаш.

Смрти 1650 — Бартол Кашић, хрватски писац и лингвиста. (рођ. 1575) 1694 — Мери II од Енглеске, енглеска краљица. (рођ. 1662) 1703 — Мустафа II, турски султан (рођ. 1664) 1919 — Јоханес Ридберг, шведски физичар. (рођ. 1854) 1925 — Сергеј Јесењин, руски песник. (рођ. 1895)Sergey Aleksandrovich Yesenin. Encyclopaedia Britannica 1937 — Морис Равел, француски композитор. (рођ. 1875) 1945 — Теодор Драјзер, амерички писац. (рођ. 1871) 1947 — Виктор Емануел III, италијански краљ. (рођ. 1869) 1959 — Анте Павелић, хрватски усташки политичар. (рођ. 1889) 1984 — Сем Пекинпо, амерички филмски редитељ и сценариста. (рођ. 1925) 1986 — Андреј Тарковски, руски редитељ (рођ. 1932) 1997 — Чедомил Вељачић, филозоф и један од најзначајнијих представника југословенског будизма у другој половини 20. века. (рођ. 1915) 2005 — Стево Жигон, српски глумац и режисер. (рођ. 1926) 2010 — Атина Бојаџи, југословенска и македонска маратонка у пливању (рођ. 1944) 2012 — Божидар Петровић, српски архитекта и редовни професор Архитектонског факултета универзитета у Београду (рођ. 1922) 2015 — Леми Килмистер, фронтмен и басиста рок састава Моторхед. (рођ. 1945) 2016 — Деби Рејнолдс, америчка глумица. (рођ. 1932) 2025 — Брижит Бардо, француска глумица (рођ. 1934)

Празници и дани сећања 20п Свети свештеномученик Елевтерије; преподобни Павле 20п Невина дечја мућеница, младенци, Камила 20п Зул Хиџе (Zu-l Hidždže) 20п Тевет