мини|Храст лужњак (Quercus robur) на Цветном тргу у Београду најстарије је београдско стабло. Под заштитом је државе као споменик природе III категорије. мини|Шума храста китњака у Шкотској мини|Листови различитих врста храстова
Храстови () су род листопадног и зимзеленог дрвећа, ређе жбуња, из породице букви (-{Fagaceae}-). У роду је описано око 300 врста.
Храстове шуме су најбројније и најраспрострањеније шумске заједнице зонобиома листопадне вегетације. Храстови граде чисте састојине (претежно заступљене истим родовима) или мешовите, где расту у заједници са грабом, буквом и другим дрвенастим врстама.
Карактеристике рода Пупољци и листови на гранама су спирално распоређени, најчешће накупљени према терминалном пупољку. Листови су различитог облика, зависно од врсте. Могу бити елиптични, дугуљасти, јајасти или објајасти. Врх листа може бити туп, округласт или зашиљен, а основа клинаста, округласта или срцаста. По ободу су режњевити, назубљени или цели. Површина листа код неких врста гола, код неких длакава.
Цветови су једнополни (мушки и женски цветови су засебни) и једнодоми (оба пола на истој биљци), скупљени у ресе. Мушке ресе су цилиндричне, висеће, развијају се при врху прошлогодишњих гранчица. Најчешће су зеленкасто-жуте, ређе црвенкасте. Женске цвасти развијају се на овогодишњим избојцима, краће од мушких и са мање цветова. У њима су цветови појединачни, седећи, збијени или расути на краћим или дужим дршкама. Опрашују се ветром.
Плодови се развијају у овоју — купули. Купула је обрасла мање или више очврслим љуспама које могу бити срасле, прилегле или отклоњене, веома различите, од врсте до врсте, по облику и величини. Плод је жир, јајастог или цилиндричног облика, често варијабилног облика и код јединки исте врсте. Сазрева у првој или другој години.
Стабло храста је веома разгранато и моћно. Срчика на пресеку гране обично петоугаона. Младе биљчице рано развијају срчаницу, док одрасли примерци задржавају срчаницу или имају дубок и разгранат коренов систем док срчаница закржљава.
Распрострањеност Ареал храстова је холарктички — настањују Северну полулопту: Европу, Северну и Средњу Америку (једна врста живи и у Јужној Америци), северну Африку и готово целу Азију, изузев Индије и крајњег југоистока.
Описан је знатан број врста које потичу из периода креде и терцијера.
Систематика Род -{Quercus}- подељен је у више секција и подродова, али не постоји општеприхваћена подела. Стога се овде наводи најдетаљнији списак секција, без удруживања појединих секција у подродове: -{Sect. Lepidobalanus, Sect. Leucobalanus, Sect. Quercus}-. -{Sect. Cerris}- -{Sect. Mesobalanus}- -{Sect. Eritrobalanus, Sect. Lobata}- -{Sect. Cyclobalanus}-
Значајне врсте храстова Аутохтоне врсте у Србији У Србији је заступљено 10 врста листопадних храстова: лужњак, дуб, грм — Quercus robur L., китњак, бељик, горун, брдњак — Quercus petraea (Matt.) Liebl., цер, грм — Quercus cerris L., сладун, граница, крупна граница, плоскач, благун — Quercus farnetto Ten., медунац, ситна граница, магаричар, дуб — Quercus pubescens Willd. македонски храст, црни цер, острогун — Quercus trojana Webb.. сиви храст, степски лужњак, — Quercus pedunculiflora K. Koch., трансилванијски китњак, источни храст — Q. policarpa Schur., балкански китњак — Quercus dalechampii Ten. и виргилијски храст крупнолисни медунац, — Quercus virgiliana Ten.
Ове врсте чине око 25% од укупног шумског фонда Србије, док чисте храстове шуме и мешовите шуме храста са другим врстама дрвећа (без букве и четинара) чине око 36% од укупне површине под шумом. Шуме храста су, после букових, најзаступљеније и најзначајније шуме у Србији. Од свих врста дрвећа које расте у Србији, после букве која доминира, најзаступљенији је лужњак, а одмах за њим китњак. Обе врсте заступљене су у шумском фонду Србије са по нешто више од 10%.
Србија је све до половине 19. века била обрасла густим непроходним храстовим и буковим шумама. Њена шумовитост тада је износила, према неким проценама, око 80%. Већ у другој половини 19. века уништавање шума у Србији узело је толико маха да се већ тада схвата значај одржавања и обнављања постојећих шума. У првој половини 19. века, стварањем слободе и државности, Србија привлачи мноштво становништва из крајева који још нису били ослобођени. Све је то довело до крчења храстових шума ради стварања пољопривредног земљишта и четинарских, у планинским подручјима, за повећање пашњачких површина. Драстично је смањена укупна површина под шумама храста и четинара, а буква је, као биолошки јача врста, освајала прелазна станишта. Велики француски песник Алфонс де Ламартин, пропутовавши кроз Србију половином 19. века од Београда ка Нишу записао је:
Друге значајне европске врсте храстова прнар, оштрикар — Quercus coccifera L. плутњак — Quercus suber L. црника, чесмина — Quercus ilex L.
Неевропске врсте храстова црвени храст — Quercus rubra L.
Списак врста
-{Quercus acerifolia (E.J. Palmer) Stoynoff & W.J. Hess}- -{Quercus acutissima Carruth.}- -{Quercus agrifolia Née}- -{Quercus ajoensis C.H. Mull.}- -{Quercus alba L.}- -{Quercus arizonica Sarg.}- -{Quercus arkansana Sarg.}- -{Quercus austrina Small}- -{Quercus berberidifolia Liebm.}- -{Quercus bicolor Willd.}- -{Quercus boyntonii Beadle}- -{Quercus brantii Lindl.}- -{Quercus buckleyi Nixon & Dorr}- -{Quercus carmenensis C.H. Mull.}- -{Quercus cedrosensis C.H. Mull.}- -{Quercus cerris L.}- -{Quercus chapmanii Sarg.}- -{Quercus chenii Nakai}- -{Quercus chihuahuensis Trel.}- -{Quercus chrysolepis Liebm.}- -{Quercus coccinea Münchh.}- -{Quercus copeyensis C.H. Mull.}- -{Quercus cornelius-mulleri Nixon & K.P. Steele}- -{Quercus dentata Thunb.}- -{Quercus depressipes Trel.}- -{Quercus douglasii Hook. & Arn.}- -{Quercus dumosa Nutt.}- -{Quercus durandii Buckley}- -{Quercus durata Jeps.}- -{Quercus ellipsoidalis E.J. Hill}- -{Quercus emoryi Torr.}- -{Quercus engelmannii Greene}- -{Quercus falcata Michx.}- -{Quercus frainetto Ten.}- -{Quercus fusiformis Small}- -{Quercus gambelii Nutt.}- -{Quercus garryana Douglas ex Hook.}- -{Quercus geminata Small}- -{Quercus georgiana M.A. Curtis}- -{Quercus glauca Thunb.}- -{Quercus graciliformis C.H. Mull.}- -{Quercus gravesii Sudw.}- -{Quercus grisea Liebm.}- -{Quercus havardii Rydb.}- -{Quercus hemisphaerica Bartram ex Willd.}- -{Quercus hinckleyi C.H. Mull.}- -{Quercus hypoleucoides A. Camus}- -{Quercus ilex L.}- -{Quercus ilicifolia Wangenh.}- -{Quercus imbricaria Michx.}- -{Quercus incana W. Bartram}- -{Quercus infectoria Olivier}- -{Quercus inopina Ashe}- -{Quercus intricata Trel.}- -{Quercus ithaburensis Decne.}- -{Quercus john-tuckeri Nixon & C.H. Mull.}- -{Quercus kelloggii Newberry}- -{Quercus laceyi Small}- -{Quercus laevis Walter}- -{Quercus laurifolia Michx.}- -{Quercus lobata Née}- -{Quercus lyrata Walter}- -{Quercus macrocarpa Michx.}- -{Quercus margarettae (Ashe) Small}- -{Quercus marilandica Münchh.}- -{Quercus michauxii Nutt.}- -{Quercus minima (Sarg.) Small}- -{Quercus mohriana Buckley ex Rydb.}- -{Quercus mongolica Fisch. ex Ledeb.}- -{Quercus montana Willd.}- -{Quercus muehlenbergii Engelm.}- -{Quercus myrtifolia Willd.}- -{Quercus nigra L.}- -{Quercus oblongifolia Torr.}- -{Quercus oglethorpensis W.H. Duncan}- -{Quercus pacifica Nixon & C.H. Mull.}- -{Quercus pagoda Raf.}- -{Quercus palmeri Engelm.}- -{Quercus palustris Münchh.}- -{Quercus petraea (Matt.) Liebl.}- -{Quercus phellos L.}- -{Quercus polymorpha Schltdl. & Cham.}- -{Quercus prinoides Willd.}- -{Quercus pumila Walter}- -{Quercus pungens Liebm.}- -{Quercus robur L.}- -{Quercus robusta C.H. Mull.}- -{Quercus rubra L.}- -{Quercus rugosa Née}- -{Quercus sadleriana R. Br. ter}- -{Quercus serrata Murray}- -{Quercus shumardii Buckley}- -{Quercus similis Ashe}- -{Quercus stellata Wangenh.}- -{Quercus suber L.}- -{Quercus tardifolia C.H. Mull.}- -{Quercus texana Buckley}- -{Quercus tomentella Engelm.}- -{Quercus toumeyi Sarg.}- -{Quercus turbinella Greene}- -{Quercus vacciniifolia Kellogg}- -{Quercus variabilis Blume}- -{Quercus vaseyana Buckley}- -{Quercus velutina Lam.}- -{Quercus viminea Trel.}- -{Quercus virginiana Mill.}- -{Quercus wislizeni A. DC.}- -{Quercus X acutidens Torr.}- -{Quercus X alvordiana Eastw. (pro sp.)}- -{Quercus X anceps E.J. Palmer}- -{Quercus X asheana Little}- -{Quercus X atlantica Ashe (pro sp.)}- -{Quercus X beadlei Trel.}- -{Quercus X beaumontiana Sarg.}- -{Quercus X bebbiana C.K. Schneid.}- -{Quercus X beckyae Gaynor}- -{Quercus X benderi Baen.}- -{Quercus X bernardiensis W. Wolf (pro sp.)}- -{Quercus X bimundorum E.J. Palmer}- -{Quercus X blufftonensis Trel.}- -{Quercus X brittonii W.T. Davis (pro sp.)}- -{Quercus X burnetensis Little}- -{Quercus X bushii Sarg.}- -{Quercus X byarsii Sudw. ex Trel.}- -{Quercus X caduca Trel.}- -{Quercus X caesariensis Moldenke}- -{Quercus X capesii W. Wolf}- -{Quercus X cocksii Sarg.}- -{Quercus X columnaris Laughlin}- -{Quercus X comptoniae Sarg.}- -{Quercus X cravenensis Little}- -{Quercus X deamii Trel.}- -{Quercus X demareei Ashe}- -{Quercus X discreta Laughlin}- -{Quercus X diversiloba Tharp ex A. Camus}- -{Quercus X egglestonii Trel.}- -{Quercus X eplingii C.H. Mull.}- -{Quercus X exacta Trel.}- -{Quercus X faxonii Trel.}- -{Quercus X fernaldii Trel.}- -{Quercus X fernowii Trel.}- -{Quercus X filialis Little}- -{Quercus X fontana Laughlin}- -{Quercus X ganderi C.B. Wolf}- -{Quercus X garlandensis E.J. Palmer}- -{Quercus X giffordii Trel.}- -{Quercus X grandidentata Ewan (pro sp.)}- -{Quercus X guadalupensis Sarg.}- -{Quercus X harbisonii Sarg.}- -{Quercus X hastingsii Sarg.}- -{Quercus X hawkinsiae Sudw.}- -{Quercus X heterophylla F. Michx. (pro sp.)}- -{Quercus X howellii Tucker}- -{Quercus X humidicola E.J. Palmer}- -{Quercus X incomita E.J. Palmer}- -{Quercus X inconstans E.J. Palmer}- -{Quercus X introgressa P.M. Thomson}- -{Quercus X jackiana C.K. Schneid.}- -{Quercus X jolonensis Sarg.}- -{Quercus X joorii Trel.}- -{Quercus X leana Nutt. (pro sp.)}- -{Quercus X ludoviciana Sarg.}- -{Quercus X macdonaldii Greene & Kellogg (pro sp.)}- -{Quercus X macnabiana Sudw.}- -{Quercus X megaleia Laughlin}- -{Quercus X mellichampii Trel. ex Sarg.}- -{Quercus X moreha Kellogg (pro sp.)}- -{Quercus X moultonensis Ashe (pro sp.)}- -{Quercus X munzii J.M. Tucker}- -{Quercus X mutabilis E.J. Palmer & Steyerm.}- -{Quercus X neopalmeri Sudw.}- -{Quercus X neotharpii A. Camus}- -{Quercus X nessiana E.J. Palmer}- -{Quercus X organensis Trel.}- -{Quercus X oviedoensis Sarg.}- -{Quercus X palaeolithicola Trel.}- -{Quercus X podophylla Trel.}- -{Quercus X pseudomargaretta Trel. (pro sp.)}- -{Quercus X rehderi Trel.}- -{Quercus X riparia Laughlin}- -{Quercus X robbinsii Trel.}- -{Quercus X rolfsii Small (pro sp.)}- -{Quercus X rudkinii Britton (pro sp.)}- -{Quercus X runcinata (A. DC.) Engelm.}- -{Quercus X sargentii Rehder}- -{Quercus X saulii C.K. Schneid.}- -{Quercus X schochiana Dieck ex Palmer}- -{Quercus X schuettei Trel.}- -{Quercus X smallii Trel.}- -{Quercus X stelloides E.J. Palmer}- -{Quercus X sterilis Trel.}- -{Quercus X sterrettii Trel.}- -{Quercus X subconvexa Tucker}- -{Quercus X subfalcata Trel.}- -{Quercus X subintegra (Engelm.) Trel.}- -{Quercus X sublaurifolia Trel.}- -{Quercus X substellata Trel.}- -{Quercus X tharpii C.H. Mull. (pro sp.)}- -{Quercus X tottenii Melvin}- -{Quercus X townei E.J. Palmer}- -{Quercus X tridentata (Engelm. ex A. DC.) Trel. (pro sp.)}- -{Quercus X undulata Torr.}- -{Quercus X vaga E.J. Palmer & Steyerm.}- -{Quercus X venulosa Ashe}- -{Quercus X wagneri Gaynor}- -{Quercus X walteriana Ashe}- -{Quercus X willdenowiana (Dippel) Beissner, Schelle & Zabel (pro sp.)}-
Употреба Дрво