Велинград () град је у Републици Бугарској, у јужном делу земље. Град је друго по важности градско насеље унутар Пазарџичке области и средиште јужне трећине ове области.
Географија Велинград се налази у јужном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 150 -{km}-, а од обласног средишта, Пазарџика град је удаљен 41 -{km}-.
Област Велинграда представља најсзападнији део историјске покрајине Тракија. Град се налази у области Западних Родопа. Град се сместио на месту где месна река, Чепинска река, ствара истоимену котлину ("Чепинска котлина"). Иако је град у котлини, он је на знатној надморској висини од 750-850 -{m}- н. в. Околни врхови дижу се и преко 2.000 -{m}-.
Велинград, чије је околина богата лековитим изворима, а заједно са надморском висином и планинским карактером околине, постао је средиште туризма (планински, лечилишни).
Клима у граду је континентална са утицајима и средоземне (елементи „жупе“ — топла и сува лета, мање ветрова), али и утицајима планинске климе (дуге зиме).
Историја Област Велинграда је првобитно била насељена Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године цела околна регија је била у саставу средњовековне Бугарске.
Крајем 14. века област Велинграда је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова. Током њихове владавине много Бугара је прихватило ислам. 1885. године град је постао део савремене бугарске државе. 1948. године дотадашње село Чепино са пар околних села спојено је у нови град — Велинград, који је добио ово име по бугарској партизанки Вели Пејевој.
"Вила Рајна" дело познатог српског архитекте thumb|Вила "Рајна", Велинград, Бугарска Посебно је интересантна активност српског архитекте Милутина Борисављевића,(1889-1970) у Велинграду, где је 1928. за рачун београдског индустријалца, Стојадина "Столе" Стевовића (1888-1945)Борисављевић, Др Милутин "Архитектонски проблеми из монументалне, надгробне, црквене, јавне, приватне и индустријске архитектуре", изд. Геца Кон, Београд, (1931), стр. 71, илустрација бр. 69, пројектовао "Вилу Рајна" а за потребе породица Стевовић и Симић. Вила је изграђена исте године у духу тада преовлађујућег француског класицизма али са дискретним декоративним елементима у стилу Арт Декоа. Названа је "Рајна", према Стевовићевој супрузи Рајни, рођ.Попова (1898-1971), Бугарке, родом из Софије. Кућа је била национализована 1946. и пренамењена у санаторијум за лечење заразних болести до 1992. када је враћена Стевовићевим унукама,(породица Симић). У складу са прописима Републике Бугарске, овај летњиковац је заштићен као споменик културе од регионалног значаја.
Становништво
По проценама из 2007. године Велинград имао је око 25.000 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су Роми и Помаци. Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Оживљавање привреде, посебно туризма, требало би зауставити негативни демографски тренд.
Претежна вероисповест становништва је православна, а мањинска ислам.
Референце
Спољашње везе
Категорија:Градови у Бугарској Категорија:Пазарџичка област Категорија:Википројект географија/Насеља у Бугарској