мини|новац Богатство је појам који се односи на доступност материјалних или нематеријалних добара, који обогаћују живот. Данас се појам богатство често односи на новац и власништво.
Материјално благостање је појам из социолошких наука и најтесније је повезан са субјективним доживљајем среће. Благостање настаје од вишка вредности. Али, за разлику од економског гледања на вишак вредности (види национални доходак), ово је вишак који ствара осећај среће. На пример, новац није благостање, али оно што се добија и купује за новац јесте.
Филозофска анализа У западној цивилизацији, богатство је повезано са квантитативним типом размишљања, који је изумљен у старогрчкој „револуцији рационалности“, и који укључује, на пример, квантитативну анализу природе, рационализацију ратовања и мерење у економији. Посебно важан је био изум кованог новца и банкарства. Аристотел описује основну функцију новца као универзалног инструмента квантитативног мерења – „јер он мери све ствари […]“ – чинећи ствари сличним и упоредивим због друштвеног „споразума“ о прихватању. На тај начин, новац омогућава и нови тип економског друштва и дефиницију богатства у мерљивим количинама, као што су злато и новац. Модерни филозофи попут Ничеа критиковали су фиксацију на мерљиво богатство: „Unsere 'Reichen' – das sind die Ärmsten! Der eigentliche Zweck alles Reichtums ist vergessen!“ („Наши 'богати' – то су најсиромашнији! Прави циљ сваког богатства је заборављен!“)
Референце
Категорија:Политика Категорија:Социологија Категорија:Економија