Панцер III (-{PzKpfw III}-) је био немачки средњи тенк који је уведен у наоружање 1939. године. Учествовао је у свим већим кампањама у Другом светском рату.
Развој На основу спецификација немачког генерала Хајнца Гудеријана, Одсек за наоружање немачке војске сачинио је план за израду средњег тенка максималне тежине до 24.000 -{kg}- и максималне брзине од 35 -{km/h}-. Ово оклопно возило је требало да буде основни тенк у наоружању немачких оклопних дивизија, способно да се супротстави и надјача противничке тенкове.
Панцер III је био добар, али не и изузетан тенк по питању оклопа, наоружања и мобилности. Ипак, његов најзначајнији утицај је прелазак на трочлану посаду у куполи (нишанџија, послужилац и командир) у односу на дотадашње куполе са два члана посаде што је омогућило командиру да обавља своју основну функцију, а то је да прати ситуацију на бојишту и издаје одговарајуће команде другим члановима посаде.
Даимлер-Бенц, Круп, МАН и Рајнметал су произвели прототипе. Тестирање прототипова је спроведено у току 1936. и 1937. године, и изабран је прототип који је произвео Дајмлер-Бенц. Први Панцер III А је сишао са производне траке у мају 1937. године, а укупно је произведено 10 ових возила од којих су два била ненаоружана. Масовна производња тенка отпочела је тек 1939. године и то са моделом Е. Рани модели су као главно наоружање имали 37 -{mm}-. Иако је првобитна спецификација предвиђала да Панцер III буде наоружан топом калибра 50 mm са великом почетном брзином зрна, тадашњи стандардни немачки противтенковски топ је био калибра 37 mm, па је у интересу стандардизације одлучено да нови тенк буде наоружан овим топом. Ипак, Панцер III је задржао прстен куполе великог пречника што је омогућило уградњу јачег главног наоружања у каснијим варијантама.
Између 1937. и 1940. године учињени су покушаји да се изврши стандардизација делова између Круповог Панцера IV и Дајмлер-Бенцовог Панцера III.
Панцер III је требало да буде основни тенк немачке војске. Међутим, показало се да ни његов новији топ калибра 50 -{mm}- није у стању да пробије дебели оклоп руског тенка Т-34, због чега је био замењен боље наоружаном варијантом Панцера IV, који је био опремљен топом калибра 75 -{mm}- са великом почетном брзином пројектила.
Касније, током рата Панцер III је такође био наоружан топом калибра 75 -{mm}- (првобитно коришћеног на Панцеру IV). Због мале почетне брзине пројектила био је намењен за пружање блиске ватрене подршке и борбу против непријатељске пешадије (обично штитећи веће Пантере).
Панцер III је коришћен у кампањама против Пољске, Француске и Совјетског Савеза као и у Северној Африци. Неки су још увек били у употреби током борби у Нормандији и Арнхему 1944. године.
Карактеристике Оклоп Панцер III, модели од А до Ц имали су благо закошени оклоп од хомогеног челика дебљине 15 -{mm}-, док је дебљина оклопа на горњем делу износила 10 -{mm}-, а на поду тенка 5 -{mm}-. Убрзо је установљено да је постојећа оклопна заштита недовољна због чега је дебљина оклопа код модела Д, Е, Ф и Г повећана на 30 -{mm}-, док је модел Х имао други додатни слој оклопа дебљине 30 -{mm}- причвршћен са предње и задње стране тенка. Модел Ј је имао плочу од пуног челика дебљине 50 -{mm}- са предње и задње стране, док су модели Л, М и Н имали додатни слој оклопа дебљине 20 -{mm}- на предњој страни тела тенка.
Неуобичајено дебео оклоп на задњем делу тенка Панцер III значио је да овај тенк може да се супротстави противничким тенковима и у нападу и у повлачењу док су други тенкови током борбе били принуђени да опрезно маневришу како не би изложили непријатељу своју слабо оклопљену позадину.
Наоружање Панцер III је био намењен за борбу са другим тенковима. С обзиром на то да је 1935. године стандардни немачки противтенковски топ био KwK36 L/45 калибра 37 -{mm}-, први тенкови од модела А до модела Ф су били наоружани овим топом. Пројектил тог малокалибарског топа је имао почетну брзину од 645 метара у секунди. То значи да је и поред таквог калибра имао сва обележја топа са великом почетном брзином пројектила, али се баш и није могао ефикасно употребљавати у борби против непријатељске пешадије и противтенковских батерија. Генерал-пуковник Хајнц Гудеријан је по окончању инвазије на Пољску 1939. године и пред планирани напад на Француску тражио да тај тенк добије топ од 50 -{mm}-. Такав топ би био већи и користио би пројектил који би такође имао велику почетну брзину, али би могао да испаљује и високоексплозивне пројектиле који би били довољно снажни да обаве исти посао као и пројектил топа од 75 -{mm}- KwK L/24 на Панцеру IV.
Гудеријан, на крају, пре битке за Француску, маја 1940. године, ипак није добио топове од 50 -{mm}- за Панцере III. Топ који је добио имао је цев као и, у то доба стандардни немачки противтенковски топ, калибра 37 -{mm}-.
Ипак, како је дизајн тенка обухватио јачи прстен куполе него што је то било потребно за монтажу овог топа било је могуће извршити пренаоружавање каснијих верзија тенка од модела Г до модела М са тежим топовима KwK38 L/42 и KwK39 L/60 калибра 50 -{mm}-.
Модел Н је био наоружан истим топом KwK37 L/24 калибра 75 -{mm}- са којим су били наоружани први модели тенка Панцер IV. Дебљина чеоног оклопа је повећана са 30 на 50 -{mm}- без смањења брзине. Фабрика која га је производила ипак није успела у њега да „угура“ дугачак тзв. "јуришни топ" (нем. -{Sturmkanone}-, скраћено -{StuK}-) калибра 75 -{mm}-, јер је обруч куполе био премали. Међутим, жртвовањем куполе, тај топ је могао да се монтира на тело тенка. Резултат је био тзв. „Јуришни топ“ - "Штурмгешиц" (нем. -{Sturmgeschütz}-, скраћено -{StuG III}-). Овај модел био је намењен за пружање блиске подршке пешадији и који је све више коришћен као тзв. "ловац тенкова" (нем. -{Jagdpanzer}-).
Сви модели до модела Ф били су наоружани са два спрегнута митраљеза калибра 7.92 -{mm}- и једним митраљезом у телу тенка. Каснији модели имали су само један спрегнути митраљез.
Мобилност 250px|мини|десно|Мотор Мајбах ХЛ 120 Панцер III, од модела А до модела Ц погонио је мотор од 230 КС, дванаестоцилиндрични Мајбах ХЛ 108 ТР (Maybach HL 108 TR) који је могао да развије 32 -{km/h}- и имао је домет 150 -{km}-. Сви каснији модел били су опремљени мотором снаге 320 КС, дванаестоцилиндрични Мајбахом ХЛ 120 ТР (-{Maybach HL 120 TR}-). Максимална брзина варирала је од модела до модела, у зависности од трансмисије, оклопа и наоружања али је углавном била око 40 -{km/h}-. Домет је углавном био око 150 -{km}-.
У Панцер III је био уграђен и, у то доба, најновији и практично револуционарни проналазак др. Фердинанда Поршеа: вешање системом торзионих опруга. Тај проналазак је пре тога са веома великим успехом био тестиран на полугусеничарима и већ се уграђивао у серијски произвођен аутомобил Фолксваген. Код тенка је тај систем имао веома велику предност јер је само део вешања био изложен непријатељској ватри.
Као и сви други немачки тенкови у Другом светском рату и Панцер III је као гориво користио бензин.
Посада Панцер III је имао петочлану посаду коју су сачињавали: командир, нишанџија и послужилац у куполи и возач и радиста/митраљезац у предњем делу тела тенка.
Борбена употреба У нападу на Пољску септембра 1939. године учествовало је 98, а у нападу на Француску, у мају 1940. године 350 тенкова Панцер III и то углавном модел Е, мада је било и старијих модела.. Топ модела Е од 37 mm био је превише слаб да би пробио оклоп француских тенкова, а његов оклоп максималне дебљине 30 mm није пружао заштиту од британских противтенковских топова од 2 фунте (40 mm). Исти проблем дошао је до изражаја и на почетку немачке кампање у Северној Африци. Због тога је главно наоружање замењено Круповим топом калибра 50 mm који је уграђиван у моделе Е до Х. Нови топ није био задовољавајуће решење због мале почетне брзине зрна и због недовољне пробојне моћи али је испаљивао корисне високоексплозивне гранате и имао је већи домет од британских двофунташа.
Непосредно пред напад на СССР, према стању на дан 1. јула 1941. године Вермахт је располагао са 327 тенкова Панцер III са топом калибра 37 mm и са 1174 тенка истог типа али са топом калибра 50 mm. Иако се добро показао у почетној фази кампање, појава совјетских тенкова Т-34 и КВ-1 у већем броју учинила га је неадекватним. Због тога је у њега уграђен нови топ калибра 50 mm, са великом почетном брзином зрна али ни он није имао довољну пробојну моћ да би Панцер III могао да се равноправно супротстави новим совјетским тенковима. На дан 1. априла 1942. године, немачка војска располагала је са 131 тенком Панцер III са топом од 37 mm и са 1893 тенка овог типа са топом калибра 50 mm.
У периоду од септембра 1942. до маја 1943. године, организациона структура новоформираних тешких тенковских чета предвиђала је да чети тешких тенкова сачињеној од 9 тенкова Тигар, ватрену подршку пружа 10 тенкова Панцер III модел Н.
После 1943. године Панцер III је опремљен додатним демонтажним оклопом који се састојао од више челичних плоча дебљине 5 mm монтираних на посебне носаче са обе стране тенка. Тзв. кумулативни екрани протезали су се целом дужином тенка, а могли су бити монтирани и око куполе. Намена им је била да штите слабо оклопљене бокове тенка од дејства противтенковских пушака и кумулативних граната. Од 1943. године Панцер III је био премазиван заштитном „зимерит“ пастом, на бази бетона. Ова паста је требало да онемогући приањање магнетних мина на равне површине на тенку. Употребљавана је до краја 1944. године.
Варијанте
Панцер III модел А - PzKpfw III Ausf. A 250px|мини|десно|Панцер III модел А на паради у Берлину 1938. Модел А је први од четири прототипа које је израдила фабрика Дајмлер Бенц након што је заједно са фабриком Круп победила на конкурсу немачке војске. Први прототип тенка Панцер III модел А направљен је 1936. године. Био је тежак 15.4 тоне и развијао је брзину од 32 km/h. Тенк је био равномерно оклопљен челичним плочама дебљине 15 mm. Произведено је укупно 10 возила модела А. Ходни део тенка чинило је пет потпорних точкова и два точка носача гусеница са сваке стране. Погон је био на предње точкове. Купола је по изгледу била слична куполи тенка Панцер IV, али је њен прстен био мањи, што ће касније онемогућити уградњу јачег главног наоружања за којим се јавила потреба у другој половини рата.
Главно наоружање чинио је један топ калибра 37 mm KwK L/45 монтиран у куполу и три митраљеза MG 34 калибра 7,92 mm, од којих два спрегнута у куполи и један у предњој оклопној плочи тела тенка.
Модел А је имао 5 чланова посаде.
Панцер III модел Б - PzKpfw III Ausf. B Највећа разлика у односу на модел А био је потпуно редизајниран ходни део. Модел Б имао је осам малих потпорних точкова и три точка носача гусеница. Купола и поклопац мотора су такође били редизајнирани. Тенк је и даље био равномерно оклопљен са оклопним плочама дебљине 15 mm, осим оклопа на крова куполе који је био дебео 10 mm. Максимална маса модела Б је била 15.9 тона. Главно наоружање чинио је један топ од 37 mm KwK L/46.5 смештен у куполи и два митраљеза MG 34. Модел Б је произведен у малој серији и уведен је у оперативну употребу током 1937. године. Након инвазије на Пољску, у фебруару 1940. године, модел Б је повучен из борбених јединица, због слабе оклопне заштите и незадовољавајућег вешања.
Панцер III модел Д - PzKpfw III Ausf. D 250px|мини|десно|Панцер III модел Д, Пољска 1939. У периоду од јануара до јуна 1938. године произведено је 30 примерака тенка Панцер III модел Д. Тенк је био тежак 16 тона и развијао је максималну брзину од 40 km/h на путу. Покретао га је мотор Мајбах ХЛ108 ТР.