Бунић је насељено мјесто у Лици. Припада општини Удбина, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.
Географија Налази се између Коренице и Личког Осика. Бунић је удаљен од Удбине око 27 км, од Коренице око 14 км, а од Госпића око 30 км.
Историја Бунић је у 18. веку био најважније место у Лици, после Оточца, у њему се налазило седиште једне капетаније Војне крајине. Славни војсковођа Гидеон фон Лаудон је овде започео војну каријеру, као капетан."Србски дневник", Нови Сад 1857. године Испред католичке цркве у месту, подигнуте његовом заслугом, направљена је гробница његових синова Антона и Леополда, преминулих од дифтерије. На пет километара од Бунића засађен је "Лаудонов гај", храстова шума засађена у облику борбене јединице.Политика, 24. јун 1938, стр. 11 digitalna.nb.rs У Бунићу је Буде Будисављевић похађао 1798. године српску школу, боравећи код своје бабе, протинице Руже Бањеглав. Учитељ му је био Исак Бањеглав. Богаташ Јосип Млинарић је у 19. веку подигао капелицу посвећену св. Јосипу, где је сахрањен са женом - имање од преко 100 јутара су присвојили сељаци, јер није имао наследника."Политика", 12. јун 1938.
Други свјетски рат
Усташе су убијале жене и појединачно и у већим групама. Наду Кнежевић, свршену медицинарку из Бунића, заклали су пред њеном кућом.
Малишу Брибића, земљорадника из Бунића, срез Кореница, "полили су гасом допола и потпалили га шибицом да је до половине изгорео и полумртвом му одрезали главу. Милету Кнежевића, бележника из Бунића, заједно са женом и петоро деце затворили су у шталу и запалили је и они су у њој изгорели.
У селу Бунићу “пред очима Драгана Бунића заклали су његово троје деце млађих од 5 година, а затим његову жену“.
Новија историја До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Кореница. Бунић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.
Култура У Бунићу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Бунић припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке. У Бунићу је постојао храм Српске православне цркве Светог оца Николаја саграђен 1867. године, а спаљен 1942. године. Парохију сачињавају: Бунић, Шаламунић, Козјан и Љубово.
Становништво Према попису из 1991. године, насеље Бунић је имало 399 становника, међу којима је било 368 Срба, 20 Хрвата и 5 Југословена и 6 осталих. Према попису становништва из 2001. године у Бунићу је живјело 136 становника углавном Српске националности.Попис становништва 2001. , Приступљено 15. 4. 2013. Бунић је према попису из 2011. године имао 133 становника.
Националност 1991. 1981. 1971. 1961. Срби 368 407 638 752 Југословени 5 90 16 4 Хрвати 20 23 27 46 остали и непознато 6 7 4 4 Укупно 399 527 685 806
Попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Бунић је имало 399 становника, следећег националног састава:
Познате личности Раде Шербеџија, глумац и режисер Исо Његован, учесник Народноослободилачке борбе и дипломата Драган Алексић, песник и драмски писац Дане Растић, подмаршал у хабзбуршкој војсциRastić, Dane
Референце
Спољашње везе Тромеђа: Бунић
Категорија:Општина Удбина Категорија:Лика Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Личко-сењској жупанији Категорија:Насеља и општине у Хрватској са српском већином (2011) Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској