Винсент Вилем ван Гог (; Зиндерт, 30. март 1853 — Овер сир Оаз, 29. јул 1890) био је сликар холандског порекла. Један је од тројице највећих сликара постимпресионизма и један од најцењенијих сликара уопште., ix"Van Gogh: The Letters" , vangoghletters.org; retrieved 7 October 2009.Van Gogh's letters, Unabridged and Annotated, webexhibits.org; retrieved 25 June 2009.

Његова дела су запажена по својој грубој лепоти, емотивној искрености и храбрим бојама, те је захваљујући томе постао један од водећих уметника 19. века. Након дугог и болног проблема са анксиозношћу и учесталим проблемима менталних болести, умро је од прострелне ране метком у својој 37. години. Опште је прихваћено мишљење да је извршио самоубиство, иако пиштољ из кога је пуцано, никада није пронађен. Његов рад је за време његовог живота био познат само неколицини људи, а само пар га је ценило и поштовало. Највећа подршка је ипак била породица, дакле рођени брат Тео је био највећи ослонац сликара, што сведоче многе преписке кроз писма. Према одређеним изворима се претпоставља, да је за живота продао свега једну слику, ауторски рад, иако је у одређеном периоду био запослен као продавац репродукција, али и дела других аутора, у продајној галерији, где је имао прилику детаљно да истражи, а затим и у писмима брату до детаља опише своје импресије дела великих аутора сликарства, који су своју славу стекли пре него што је он могао можда да наслути успех својих дела, где се у стилу писања препознаје изузетан интелект и истанчан укус, затим велика љубав према уметности.

Интересовао се за теорију перцепције боја и неоимпресионизма. Међутим, он је срушио неоимпресионистичка правила и идеје и то је заправо темељ његове јединствене технике цртања кратким и многобројним потезима четкице. Њему су се свиђале неоимпресионистичке идеје, али сами неоимпресионисти му се нису допадали због њиховог понашања и претеране визуелне објективности. Ван Гог је, за разлику од њих, увек давао неко скривено значење својим делима и тражио га је у туђим.

Ван Гог је почео да црта као дете, а наставио је кроз године када је одлучио да ће бити уметник. Сликањем се почео бавити тек у касним двадесетим годинама, а многе од његових најпознатијих дела је завршио последње две године свог живота. Он је 1886. отишао из Холандије у Париз и своја дела је излагао тамо. Током боравка у Паризу, престао је да слика озбиљне и окренуо се сликању ведријих тема веселијим бојама. Године 1888. Ван Гог се преселио у Арл, у ком су настала његова најлепша дела. Тај градић је био права инспирација за уметника и то представља место у ком је живео скромно и срећно сликао. За нешто више од деценију, створио је више од 2100 дела, укључујући скоро 900 уља на платну и више од 1300 акварела, цртежа, скица и графика. Његов рад обухвата аутопортрете, пејзаже, мртву природу и портрете, а најчешћи мотиви су чемпреси, поља пшенице и сунцокрети. Позивно оцењивање и популарност његових уметничких дела порасло је након уметникове смрти.

Биографија

Ван Гог је био син протестантског свештеника, а и он сам је неко време био проповедник.

Ван Гог је седам година био запослен у Хагу, а затим је послан у подружницу Гоупила у Лондону (1873—1876). У тој је трговини слика добио не само увид у сликарство, већ се и сам заинтересовао за сликање, те је настојао да постане сликар. Ван Гог је у Лондону боравио у кући Урсуле и њене мајке. Тада се први пут заљубљује, али га Урсула одбија и он бива приморан да се пресели. Прелази у Кенсингтон њу роуд, где успева да изнајми собу, са намером да покуша да се приближи Урсули. Бол коју је осећао учинила га је осетљивим и постајао је све лошији на послу. Отац му говори да је за њега свештенички позив, али Ван Гог одваћа да није спреман и да му је потребно још времена. Стриц Јан му нуди собу у Амстердаму, а теча који је био свештеник нуди се да му обезбеди најбоље учитеље. Ван Гог одбија и покушава још једном да се приближи Урсули, но када му то не успе, реши да ипак прихвати понуду и одлази за Амстердам.

У Амстердаму, Ван Гога дочекује вицеадмирал Јоханес ван Гог, официр највишег ранга у холандској морнарици. Он му нуди смештај, а стриц Стрикер обезбеђује учитеља Мендеса. У мају, годину дана након што је дошао у Амстердам, почео је да схвата да није способан за формално образовање. Мендес је осетио да се у Винсенту води борба и подржао га је да нађе свој пут.

Ван Гог напушта Амстердам и одлази у Брисел, где похађа бесплатну наставу да постане проповедник. Тамо није успевао да напамет научи своја предавања, што је наишло на жестоку критику и неразумевање других, што је малтене довело до његовог избацивања из школе. Како би се доказао, шаљу га да буде проповедник у Боринахи, рударској области, у јужној Белгији, у близини Монса. Док је био тамо, у почетку се држао даље од народа који се примарно бавио рударством и живео у великој немаштини. Ипак, с временом схвата да, ако жели да стекне њихово поверење, мора да постане као они. Сели се из куће у којој је обитавао, узима малу собу, одбија храну осим оне коју сам може да приушти и препушта се животу сиромаха, каквим је живео цео тај крај. Небројено пута леже у кревет гладан, одлази неколико пута до рудника, и на крају добија грознице. Након несреће у којој су погинули многи рудари, увиђа несрећу живота, повлачи се и поново се разбољева. Тео долази да га негује и одводи га у Брисел, одакле Тео одлази у Париз, а Винсент у Етен, у породични жупни двор. Тамо остаје све док није развио осећања према рођаки, што породица није подржала, и након неколико узалудних покушаја изјављивања љубави, Винсент одлази код свог рпђака, Мова.

Први Ван Гогхови цртежи настају под утицајем идеалиста Мијеа у Белгији. Године 1881, упознаје се са сликаром Маувеом, и овај познати сликар му даје подршку, упућује га и први му даје савете како би требало приступити ликовним решавањима.Vincent Van Gogh Biography, Quotes & Paintings, The Art History Archive; retrieved 12 July 2011. Током свог боравка у Белгији, он упознаје проститутку са којом остварује романтичан однос, који све време бива преиспитиван од стране Винсентовог окружења. Рођак Мов престаје да му даје подршку јер доводи у питање његов карактер због жене са којом се забавља. Једино Тео је успео да разуме Винсента и чак је дошао да упозна Сиен и види како његов брат живи. Након што је однос са Сиен пропао, Винсент одлази назад у кућни дом, у Нинен. Тамо наставља да слика, упрсос негодовању од стране становника тог малог места. Тамо наилази на своју трећу љубав, Маргот.

Након кратког боравка у Хагу одлази у Брабант. У његовом се ликовном изразу тада почиње све више и све јасније да долази до изражаја значајна црта хуманитарне занесености. Гог се страствено обраћа приказивању живота сељака и радника, који се пате и муче на својој земљи, да би јој у својој беди истргли насушни хлеб. У томе раздобљу ради тамне мале слике, готово све у црном. Те су слике бледе, изражајне, а уз то бруталне до карикатуре. Сви су ти ликови суморни, и они нацртани и они насликани. Сликала их је и цртала свест осетљиве ћуди, која је у животу од раног доба осећала изолацију и тескобу и проживљавала кризе. Усред свих тих криза и протусловља Гог се одлучује да се упорно и страствено посвети сликарству.

Ван Гог читаво време страствено црта као фанатични аутодидакт који истовремено и тражи и прима савете са свих страна. Штавише, три месеца борави на академији у Антверпену, да би надокнадио своје недостатке у цртању. Међутим његова немирна природа га је подстакла да оде у Париз, где је живео његов брат Тео. Почетком 1886. долази у Париз и постаје Кормонов ђак, те у ове четири године до смрти Ван Гог доживљава своју велику еволуцију. Већ 1887. његова се палета радикално мења. У односу на пређашњи суморни приступ, чини се та промена као регенерација. Очитују се значајке арабеске у свежим отвореним бојама, форма постаје декоративна уз потцртани графизам. Ван Гог тражи синтезу у поједностављењу. Нови Ван Гогов приступ се испољава све јаче и снажније: искључују се сенке и свестрана моделација. Он примењује чисту отворену скалу боја, а облике контурира тамном бојом. Године 1888, ствара готово слику за сликом и долази до промене његове палете боја.

мини|Гогенов портрет Ван Гога Гоген је стигао у Арлес на позив ван Гога у октобру 1888, да би се оживотворио дугогодишњи сан многих сликара о томе како би се окупили на заједничком раду у природи. Врло брзо се показало, да између њих постоје непремостиве супротности: то је отишло тако далеко, да је једне ноћи у дискусији Ван Гог у свом неуравнотеженом стању навалио на Гогена да га закоље. Међутим, довољан је био је само један Гогенов поглед, да се Ван Гог освести и да намах сам себе казни. Реже бритвом властито уво и односи га блудницама у јавну кућу, те пада у тежак и болан грч епилептика. Гоген одлази за Париз, а Ван Гог у психијатријску болницу. Свестан је да је у лудници, али између појединих наступа страствено ради - његове боје као да су добиле још више на интензитету. Без предаха слика и црта. Ради манијакално, сулудо, дивље. Радом настоји надвладати и само лудило, те своје кризе што се периодични понављају. Код њега се измјењују часови луцидности с тешким клонућима.

мини|Звездана ноћ, 1889. г. Дана 8. маја 1889. долази у Сен Реми у Прованси на болничко лечење. За годину дана је урадио 150 слика. Тамо је почео сликати чемпресе и маслине, а настала је још једна чувена слика Звездана ноћ. Свом је брату Теу написао:

Године 1890, сели се у Овер сир Оаз на лечење код др. Пола Гашеа како би био ближе свом брату. Први утисак Ван Гога о др. Гашеу био је: „мислим да је болеснији од мене, или можемо рећи једнако“. Претпоставља се да је др Гаше лечио ван Гога биљком црвеним напрском, с којом је Ван Гог и насликао лекара, а данас се сматра да је та биљка можда и деловала на сликареву перцепцију жуте боје, с обзиром да пацијенти који се њоме лече виде све око себе жућкасто. Осим тога сумња се такође да су га мучиле шизофренија и манична депресија, које такође утичу на перцепцију стварности и расположење. У овом периоду је радио једну слику дневно.

Вероватно је једна од последњих његових слика Пшенична поља с вранама или Житно поље с гавранима. У 37. години, 27. јула, депресиван, узнемирен, у тренутку паничног предосећаја страве пред новим наступом узима револвер, који је увек носио да се брани од шумских животиња. У пољу крај пута наслања се на дебло које је сликао и одапиње оружје. Умире након два дана у свом кревету. Сахрањен је у Овер сир Оазу уз свог брата Та који је преминуо 6 месеци касније.

Слика Сељанка у соби из његовог раног холандског периода (март 1885) налази се у Народном музеју Србије.

1853. рођење Винсента Ван Гога. У холандском селу парохије Грот-Зундерт (северни Брабант) . Био је прво дете од шесторо деце Теодора ван Гога и његове супруге Ане Корнелије. Име је добио по мртворођеном детету, рођеном на исти дан годину дана раније.

1857. рођење Винсентовог брата Теодора (познатији као Тео).

1861. похађа сеоску школу у Зундерту.

1864. примљен је у интернат у Зевенбергену. Тамо учи француски, енглески, немачки и вежба цртање.

1866-1868. борави у интернату у Тилбургу.

1868. напушта школу и враћа се у Зундерт.

1869. одлази у Хаг, где се запошљава у фирми која продаје уметничка дела (Гупил). Тамо много чита и посећује музеје.

1872. посећује брата Теа у Хагу. Те године почиње њихова богата преписка.

1873. први пут посећује Париз, којим је очаран. У Лондон је премештен због посла. Тамо се заљубљује у Урсулу, ћерку своје газдарице. Њено одбијање у њему изазива и убрзава кризу личности.

1874. води усамљени живот, показује слабо интересовање за посао. Много чита и то претежно религиозну литературу. Ујак га пословно премешта у Париз, како би променио његово расположење на боље.

1875. у Паризу и даље занемарује посао. Посећује музеје и галерије.