Љубомир Ивановић (Београд, 12/24. фебруар 1882 — Београд, 23. новембар 1945) је био српски сликар, графичар и академик.

Живот и дело Родитељи су му Андрија "мали" поштански чиновник и Софија, су се због очевог намештења често селили по држави. Основну школу је завршио у Нишу, где је започео први разред гимназије. Други разред гимназије похађао је у Врању, исти и трећи разред завршава у Београду. Последњи четврти разред гимназије завршио је приватно, после одлагања у Чачку. Мада му је цртање у београдској гимназији предавао Петар Убавкић, млади Ивановић је посећивао на позив, атеље Крстићев, где се формирао и усавршавао. Управо је за Ивановићево уметничко опредељење заслужан сликар Ђорђе Крстић, тада такође професор цртања у гимназији."Београдске општинске новине", Београд 1. март 1940. Похађао је Љубомир затим "Српску цртачку и сликарску школу" у Београду, код професора Кирила Кутлика, затим Бете и Ристе Вукановић (1899—1905) године и студирао је на минхенској сликарској академији (1905—1909), и на приватној сликарској школи Антона Ажбеа. Те 1909. године је постављен Љуба за предавача цртања акта и главе на уметничкој школи у Београду.

Први пут је излагао као ученик 1904. године на првој Југословенској уметничкој изложби. Један је од оснивача Удружења ликовних уметника у Београду (1919) и био је члан уметничког удружења Лада.

Просветни савет Министарства образовања Краљевине Србије му је 1909. године признао стручност за наставника цртања у средњим школама."Просветни гласник", Београд 1. јануар 1912. Предавао је у Краљевској уметничкој школи, а касније и на Академији ликовних уметности (данас је то Факултет ликовних уметности у Београду). Учествовао је на свим изложбама „Ладе“ и другим изложбама у Београду, а излагао је и у Великом салону у Паризу где је боравио на студијама. Специјализовао се за цртеж оловком и уживао је велику репутацију у Србији и у свету.

Сакупио је богату збирку предмета уметничког занатства која се данас чува у Музеју примењене уметности у Београду.

Био је ожењен Милицом, са којом је имао једну кћерку Љубицу, која му је под старост помагала као "секретар" и сина Милорада. Није имао сопствени атеље, већ је радио у једној малој соби изнајмљене куће. У тој просторији је било највише књига и украсних предмета које је скупљао. Тридесетих година 20. века предаје цртање у Првој мушкој гимназији и Мушкој учитељској школи у Београду. Пред Други светски рат се услед шлога, десном страном парализовао и почео повлачити из уметничког живота."Коло", Београд 8. август 1942. Тада је град Београд уступио члановима "Ладе", плацеве да на њима подигну куће и атељее. Умро је у Београду 1945. године.

Одликован је Орденом витеза Легије части Републике Француске. Дописни члан САНУ је постао је 1922. године.

Галерија

Види још Списак српских сликара Тома Росандић Мило Милуновић Сретен Стојановић Зора Петровић Ђорђе Андрејевић Кун Стојан Ћелић Младен Србиновић Радомир Рељић

Референце

Литература

Народна енциклопедија – српско- хрватско- словеначка, приређивач и уредник др Станоје Станојевић, Загреб 1925—1929.

Спољашње везе Биографија на сајту САНУ Љубомир Ивановић Љуба - биографија и одабрана дела

Категорија:Рођени 1882. Категорија:Умрли 1945. Категорија:Уметници из Београда Категорија:Српски сликари Категорија:Дописни чланови САНУ Категорија:Наставници и сарадници Универзитета уметности у Београду Категорија:Носиоци Легије части (Србија)