мини|206x206px|Положај Чеченије на Кавказу Чечени (, ), или Чеченци (), су кавкаски народ, који претежно живи у Русији, односно у Републици Чеченији, у којој чини око 95% становништва. Говоре чеченским језиком, који спада у нахску групу североисточнокавкаске породице језика. Чечени себе називају Нохчи (). Чечени и Ингуши су заједнички познати као Вајнахи (што значи наш народ на оба језика). Огромна већина данашњих Чечена су исламске вероисповести.

Чеченско друштво је традиционално било егалитарно и организовано око многих аутономних локалних кланова, званих тајпи.

Етимологија

Чечени Према народном предању, руски израз Чеченци потиче из централне Чеченије, која је имала неколико важних села и градова названих по речи Чечен. Име Чечен се у руским изворима јавља крајем 16. века као Чачана, која се помиње као земља у власништву чеченског принца Ших Мурзе.http://orsthoy.ru/images/knigi/%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%8F0003.pdf Етимологија је нахског порекла и потиче од речи Че „(унутра”) придодате суфиксу ча/чан, што се у целини може превести као „унутрашња територија”. Села и градови под називом Чечан увек су се налазила у чечанском подручју које се налази у данашњој централној Чеченији.

Нохчи (Нахчи) Иако је Чечан (Чечен) био термин који су Чечени користили за означавање одређене географске области (централна Чеченија), Чечени су себе називали Нахчи (; горски дијалекти) или Нохчи (; низијски дијалекти). Најстарији помен Нахчија десио се 1310. године од стране грузинског патријарха Кирила Донаурија. Назив Нахчи је такође повезиван са градом Нахчиван и нацијом Нахчаматјан (помиње се као један од народа Сарматије из 7. века) од стране многих совјетских и модерних историчара. Чеченски рукописи на арапском језику из раних 1820-их помињу извесни Нахчуван (близу данашњег Кагизмана, Турска) као домовину свих Нахчија. Етимологија термина Нахчи се такође може схватити као спој речи нах („људи”) и чуо („територија”).

Географија и дијаспора Чечени углавном живе у Чеченији. Такође постоји значајна чеченска популација у другим деловима Русије, посебно у Ауху (део данашњег Дагестана), Ингушетији и Москви.

Изван Русије, земље са значајном популацијом чеченске дијаспоре су Казахстан, Турска и арапске државе (посебно Јордан и Ирак). Чечени у Ираку и Јордану су углавном потомци породица које су морале да напусте Чеченију током Кавкаског рата, који је довео до анексије Чеченије од стране Руске Империје 1859. године, док оне у Казахстану потичу од етничког чишћења целокупног становништва које су спровели Јосиф Стаљин и Лаврентиј Берија 1944. године. Десетине хиљада чеченских избеглица населиле су се у Европској унији и другде као резултат недавних Чеченских ратова, посебно у таласу емиграције на Запад након 2002. године.Chechnya's Exodus to Europe, North Caucasus Weekly Volume: 9 Issue: 3, The Jamestown Foundation, January 24, 2008

Језик мини|276x276px|Чечен, 1892. Главни језик чеченског народа је чеченски. Чеченски припада породици нахских језика (језици североисточног Кавказа). Књижевни чеченски је заснован на централном низијском дијалекту. Други сродни језици укључују ингушки, који има говорнике у суседној Ингушетији, и бацбијски, који је језик народа у суседном делу Грузије. У различитим периодима своје историје, Чечени су користили грузинско, арапско и латинично писмо; од 2008. званично писмо је руска ћирилица.

Већина Чечена који живе у својој домовини са лакоћом разуме ингушки. Ова два језика нису заиста међусобно разумљива, али Чеченима је лако да науче како да разумеју ингушки језик и обрнуто током времена након што га чују неко време.

Године 1989, 73,4% Чечена је говорило руски,Mikhailov, Valentin. Chechnya and Tatarstan иако је овај број опао због ратова из великог броја разлога (укључујући недостатак одговарајућег образовања, одбијање учења језика и масовно расељавање чеченске дијаспоре због рата ). Чечени у дијаспори често говоре језиком земље у којој живе (енглески, француски, немачки, арапски, пољски, грузински, турски итд.).

Познати Чечени

Ахмад Кадиров Рамзан Кадиров Адам Делимханов Џохар Дудајев Аслан Масхадов Шамил Басајев

Види још

Ичкерија Кадировци

Референце

Категорија:Нахски народи Категорија:Етничке групе Русије Категорија:Чеченија