Бретонвудски споразум/систем () међународни је споразум постигнут на конференцији представника 44 земље одржаној средином 1944. у Бретон Вудсу (у америчкој држави Њу Хемпшир), о решавању послератних монетарних и финансијских проблема, па је као такав и до данас остао као темељ међудржавних односа у тој сфери. На конференцији су основани Међународни монетарни фонд и Међународна банка за обнову и развој.
Историја Основе споразума Основе послератног међународног монетарног система постављене су на конференцији у Бретон Вудсу 1944. године. Тада су формиране две организације за међународну монетарну и финансијску сарадњу: Међународни монетарни фонд (ММФ) () и Међународна банка за обнову и развој (МБОР) ().
Фонд је требало да обезбеди сарадњу у области међународних плаћања и политике девизних курсева и да одобрава кредите за краткорочно уравнотежење платног биланса, а банка је добила задатак да омогући обнову и развој привреда земаља чланица.
Карактеристике система Међународни монетарни систем који је устаљен Бретонвудским споразумом назива се златно-девизни стандард (због важења злата и девиза као резерви). Имајући у виду важност Сједињених Америчких Држава и долара у овом раздобљу, овај систем се може назвати златно-доларски систем. Наиме, долар је важио за званичну валуту у којој су се чувале резерве и имао је велику улогу у међународном платном промету. САД је имао највеће резерве злата, а за долар се могло купити апсолутно све.
САД су се у периоду од 1950. до 1957. суочавале са проблемом међународне ликвидности, дефицит платног биланса је растао, а залихе злата су се топиле. Смањује се глад за доларом, опада поверење у њега, а Савезне резерве своја потраживања конвертују у злато.
Године 1962. Савезне резерве су створиле фондове у валутама западноевропских земаља. Та средства се користе за откуп доларских потраживања од странаца и да би се смањио одлив злата. Предузете су још неке мере које су смањиле одлив девиза али нису га и отклониле. Константни пораст међународне трговине и обим услуга и производа захтевали су већа девизна средства (несташица средстава међународног плаћања).
Решење се није могло тражити у дефлацији јер она није одговарала САД. Пољуљано поверење у долар и неадекватан механизам повећања међународне ликвидности наметали су потребу реформисања међународног монетарног система.
У периоду 1968—1973. уведена је двојна цена злата, за званичне трансакције остала је стара цена злата, а за приватне трансакције цена се слободно формирала на тржишту.
Године 1967. на састанку у Рио де Жанеиру усвојен је Први Амандман на Статут ИМФ-а. Одлучено је да се у оквиру фонда формира нови вид средстава за међународна плаћања, тзв. специјална права вучења (СПВ) — папирно злато.
Види још Међународни монетарни фонд Међународна банка за обнову и развој
Девизне резерве Монетарна хегемонија Неолиберализам Светска банка
Литература
. MacMillan London. Bordo, Michael D.; Eichengreen, Barry . . .
. Oxford University Press.
Спољашње везе International Financial Stability (Michael Dooley) Bretton Woods System (Benjamin Cohen) Dollar Hegemony (Henry C.K. Liu)
Proceedings and Documents of the United Nations Monetary and Financial Conference, Bretton Woods, New Hampshire, 1–22 July 1944 Bretton Woods Conference, Bretton Woods Agreement Act Bretton Woods System: The Monetary and Exchange Rate Management
Категорија:Светска банка Категорија:Међународни монетарни фонд Категорија:Споразуми Категорија:Сједињене Америчке Државе у 1944.