Вилњус (, , , ) је престоница и највећи град Литваније. То је и други по величини град у Балтичким земљама. Вилњус чини истоимену општину у оквиру Вилњуског округа, који чини шире градско подручје, које са градом има око 800 хиљада становника.
Стари део града Вилњуса, једно од највећих очуваних градских језгара у источној Европи, је данас на списку светске баштине УНЕСКОа.
Одлуком Европског парламента Вилњус и Линц су проглашени културним престоницама Европе за 2009. годину, што су успешно и остварили.
Овде постоји ФК Жалгирис.
Географија
мини|лево|Мост преко реке Нерис (Вилија) при току кроз град Вилњус се налази у југоисточној Литванији, на свега 20 -{km}- од белоруске границе. Од Балтичког мора на западу земље град је удаљен око 320 -{km}-. Други по град у Литванији, Каунас, налази се на 102 -{km}- западно од Вилњуса.
Вилњус се налази у западном делу простране Источноевропске низије. Град је смештен на 112 м надморске висине, у долини реке Нерис. Подручје града је благо заталасано. Градско управно подручје заузима данас 402 -{km²}-. Град Вилњус се образовао на месту ушћа реке Вилње у значајнију реку Нерис. Река меандрира кроз град. На подручју градске управе налази и низ малих језера ледничког порекла, око којих су данас смештени градски паркови.
Клима
Клима области Вилњуса је умерено континентална.
Свега 20% градске површине је изграђено подручје, а остатак су паркови, шуме, поља и обрадиво земљиште. Због тога је Вилњус један од „најзеленијих“ главних градова у Европи.
Историја мини|Панорама старог града мини|Остробрамска улица у старом Вилњусу мини|Православна Богородичина црква у Вилњусу мини|Споменик Три крста Насеље на месту Вилњуса се први пут спомиње 1252. год. под именом Ворута, легендарни главни град Миндаугас, а под данашњим називом 1323. године. Већ 1387. године насеље Вилњус добија градска права. У прво време град је био у оквиру Велике кнежевине Литваније. Почетком 16. века ова држава доживљава свој зенит, а средњовековни Вилњус свој процват. Град се обзиђује бедемима од 1503. до 1522. са чак девет градских врата и три куле. Владар Сигисмунд II Август је имао свој двор у Вилњусу 1544. Универзитет у Вилњусу је основао краљ Стефан Батори 1579. године. Међутим, стални ратови са Русима на истоку државе довели су до пада града под њихову власт и његовог пустошења крајем 17. века. Град се брзо опорављао и ускоро поново био један од највећих градова овог дела Европе.
Године 1795. Вилњус потпада под власт Царске Русије. Град је и даље задржао положај важног привредног средишта, али су буне Литванаца довеле до низа мера којима је бројност и значај литванског живља у граду сведена на минимум у корист Пољака, Јевреја и Белоруса.
У раздобљу од 1918. до 1941. године. Вилњус је био део пољске државе. Град је у ово време био један од највећих градова међуратне Пољске, а Пољаци су чинили претежно градско становништво. Вилњус је био познат као једно од најживљих места државе са јаком индустријом. Пред Други светски рат град је имао око 200 хиљада становника.
Други светски рат имао је бројне последице по слику дотадашњег Вилњуса. Вилњус и већи део Литваније прикључени су 1939. г. Совјетском Савезу. Заправо, руководство Литваније је пристало на присуство војске Совјетског Савеза на својој територији у замену за прикључење Вилњуса Литванији. Већ 1941. године град заузимају Немци, који су веома брзо уништили јеврејско градско становништво. Одмах после рата, већи део Пољака, који су дотад чинили већину градског становништва иселио се у матицу, а град је постепено добијао литвански карактер захваљујући наглој индустријализацији и урбанизацији, које су привукле бројно литванско становништво из свих делова земље.
Године 1991. у Вилњусу је руководство дотадашње совјетске републике Литваније изгласало осамостаљење Литваније. 2009. године град је био Европска престоница културе.
Становништво У граду живи око 556.490 становника (2021.), док је густина насељености око 1560 ст./km².
По последњем попису већину становништва чине етнички Литванци са 67,1%, али град има веома хетерогену националну и верску структуру. Поред њих, значајан део становништва чине Пољаци (15,4%), Руси (10%) и Белоруси (4%). Пољаци су до Другог светског рата били претежно становништво у граду и околини. До тог рата у граду су живели и Јевреји (веома бројни) и Немци.
Од пада комунизма присутан је стални пад броја становника у Вилњусу (као и у целој Литванији). Иако је последњих година овај процес успорен, он је и даље присутан.
Привреда Иако у Вилњусу живи око 15% становништва Литваније, он даје 35% државног дохотка. Данас је Вилњус главно економско средиште земље, иако је некадашња индустрија знатно мање заступљена у односу на пре 20 година. Са друге стране, терцијарни сектор доживео је прави процват, највише захваљујући добијању статуса престонице и туризму, заснованом на добром очуваном старом градском језгру.
Знаменитости Град Вилњус је препознатљив по добро очуваном старом градском језгру, једном од највећих у целој Европи (око 3,5 -{km²}-). стари град је и данас окружен старим зидинама са капијама, а у средишњем делу се налази катедрала и градска кућа. Посебно је занимљив доживљај сплета верских храмова (католичке, православне и протестантске цркве, синагоге), као одраза бурне прошлости, који су притом на веома малим растојањима.
Овде постоји Комплекс замкова у Вилњусу.
Партнерски градови
Вилњус је партнерски град са низом градова:
Салцбург (), Аустрија Софија (), Бугарска Пиреј (, Грчка Алборг (), Данска Павија (), Италија Тајпеј (), Кина (Тајван) Будимпешта (), Мађарска Дуизбург (), Немачка Ерфурт (), Немачка Осло (), Норвешка Варшава (), Пољска Краков (), Пољска Медисон (), Висконсин, Сједињене Америчке Државе Чикаго (), Илиноис, Сједињене Америчке Државе Акхисар (), Турска Кијев (), Украјина Јоенсу (), Финска
Референце
Литература
References from vle.lt stands for the Visuotinė lietuvių enciklopedija.
Спољашње везе
Фотографије Вилњуса -{Wilno}- Група јеврејских партизана код Вилњуса -{Kurzbiographien}- -{Partisan Rachel Rudnitzky After Liberation}- Најстарији православни храм у Литванији („Политика”, 7. фебруар 2019) The Jerusalem of Lithuania: The Story of the Jewish Community of Vilna an online exhibition by Yad Vashem
Категорија:Градови у Литванији Категорија:Википројект географија/Насеља у Литванији Категорија:Светска баштина у Литванији Категорија:Вилњус округ Категорија:Европска престоница културе