Недељне информативне новине (познате по свом акрониму НИН) су српски недељни лист са седиштем у Београду.
Историја Почетак и забрана
Први број НИН-а изашао је у Београду 26. јануара 1935. НИН: Недељне информативне новине, лист за политичка, друштвена и културна питања покренула је група интелектуалаца на иницијативу Комунистичке партије Југославије.
Ужу редакцију сачињавали су Светозар Поповић-Милић и Војислав Вучковић који су пред тадашњим властима фингирали као власници то јест уредници листа. Веселин Маслеша био је одговоран за лист пред Комунистичком партијом, а чланови колегијума били су Јован Поповић, Отон Крстановић и Божидар Аџија. Око НИН-а су се окупили Ђорђе Андрејевић Кун, Чедомир Миндеровић, Ото Бихали Мерин, Душан Матић, Александар Вучо, Хуго Клајн, Радован Зоговић, Мирко Кујачић, Мирко Бањевић, Љуба Поповић, Ное Живановић, Драган Бераковић, Никола Петровић и Ђурђе Теодоровић. Стварна редакција била је у стану Јована Поповића у Београдској улици, званична, за власти, у Цвијићевој улици у Београду код Светозара Поповића.
Мирко Кујачић је био аутор нацрта НИН-овог заглавља, који уз мање измене прихваћен.
НИН је био означен као комунистички лист, и стално је био мета цензуре. Од првог броја полиција је систематски ометала издавање листа. После 26 бројева забрањен је септембра 1935. од стране власти Краљевине Југославије.
Нови НИН Шеснаест година после штампања првог броја НИН-а група новинара Младог борца, омладинског листа заложила се за покретање новог листа. Та идеја је прихваћена у Агитпропу ЦК СК Србије и другим тадашњим политичким телима.
Према Зири Адамовићу предлог за данашњи назив недељника дао је Моша Пијаде. „Када су га иницијатори упознали са концепцијом будућег листа, Чича је поздравио идеју и рекао да га то подсећа на предратни НИН. А кад је поменут НИН, назив је брзо прихваћен.”
Дана 7. јануара 1951. године нови НИН је покренут. Нови НИН је настао у национализованој соби за спавање бившег власника београдског дневног листа Правда Манојла Сокића у Влајковићевој улици бр. 8 на 1. спрату у стану претвореном у редакцију. То је тада припадало Издавачком предузећу Глас.
У редакцију обновљеног НИН-а, чији је главни уредник био Антоније Исаковић, ушао је највећи део редакције првог послератног омладинског листа Млади борац: књижевни критичар Борислав Михајловић Михиз, ликовни критичар Миодраг Б. Протић и најугледнији писци најмлађе генерације. У том периоду окосницу редакције сачињавали су Стеван Мајсторовић, Најдан Пашић, Ера Ратковић, Тика Лешић, Миша Хабул и други.
По изразу, НИН је у то време био такозвани часопис — лист у коме су доминирали коментари и репортаже.
НИН као део издавачке куће Политика
После периода самосталног деловања НИН 1958. године улази у новинско-издавачку кућу Политика. На форму и на колорну штампу НИН је прешао 4. априла 1971. године. Идејни творац и реализатор те промене је Фране Барбијери, тадашњи главни уредник и Сергије Лукач, оснивач катедре за новинарство на Факултету политичких наука у Београду. НИН од тада негује журналистичку синтезу, а од новинарских форми највише користи чланак, али је у извесној мери задржана и коментаторска, форма.
Због обрачуна Савеза комуниста с либералима Барбијери је смењен, али је форма задржана. После краће кризе између 1973 и 1975. у периоду када је главни уредник био Драган Марковић у НИН је дошла нова генерација новинара Богдан Тирнанић, Мирко Кларин, Стеван Никшић, Милан Милошевић, Теодор Анђелић, Александар Тијанић, Слободанка Аст, Зоран Јеличић, Душан Величковић. У том периоду НИН је имао највећи тираж у својој историји који је достизао 180.000 продатих примерака 1981.
Период после Осме седнице
После Осме седнице ЦК СК Србије у НИН-у је 1987/88. отворен нови партијски случај, смењује се тадашњи уређивачки колегијум, а две године касније из њега излази група новинара која са групом београдских дисидената оснива редакцију недељника Време.
Године 1992. у НИН-у избија штрајк, после кога се он издваја из Издавачке куће Политика 1995. године и делује самостално.
У марту 2009. Новинско-издавачко предузеће НИН продато је за 810 хиљада евра компанији Ringier, која поседује и лист Блиц.
НИН данас НИН је до 2023. био у власништву српског огранка компаније Ringier, а после је прешао у власништво Јелене Дракулић Петровић, а тадашњи главни и одговорни уредник Милан Ћулибрк је тада рекао да докле год он буде био на том месту, НИН ће бити и даље опозициони медиј.
Врло брзо након тога део редакције је напустио НИН и основао нови недељник Радар. Разлог за овакав потез, по речима бивше новинарке НИН-а Сандре Петрушић, је у притисцима на редакцију од стране новог власника да постану прорежимски медији.
Јубиларни 1.000 број је изашао 3. марта 1970. године, а 26. јуна 2008. је изашао јубиларни 3.000 број.
Главни и одговорни уредници Међу досадашњим главним уредницима који су уређивали НИН су били:
Веселин Маслеша Антоније Исаковић Најдан Пашић Стеван Мајсторовић Ђорђе Раденковић Фране Барбијери Драган Марковић Мирко Ђекић Теодор Анђелић Стеван Никшић Душан Величковић Миливоје Глишић Мило Глигоријевић Слободан Рељић Срђан Радуловић Небојша Спаић Милан Ћулибрк Александар Тимофејев
За НИН су писали Између осталих за НИН су писали:
Божидар Аџија Ђорђе Андрејевић-Кун Ото Бихаљи Мерин Александар Вучо Владета Биберски Хуго Клајн Радован Зоговић Борислав Михајловић Михиз Сергије Лукач Драгослав Адамовић Густав Крклец Иво Андрић Душан Тимотијевић Богдан Тирнанић Југ Гризељ Александар Тијанић Драгослав Ранчић Душан Величковић Југослав Влаховић„Југослав Влаховић”, биографија, Удружење стрипских уметника Србије Мирјана Бобић МојсиловићКо је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 45, текст „Бобић-Мојсиловић П. Мирјана“ Драган Јовановић Љиљана Смајловић Александар Тимофејев
НИН-ова награда
мини|Додела НИН-ове награде Данилу Николићу за роман Фајронт у Гргетегу у Аероклубу у Београду 1999. У јануару сваке године, специјални жири НИН-а бира најбољи роман објављен у протеклих годину дана и награђује га НИН-овом наградом.
НИН-ова награда је једно од највећих домаћих признања у области савремене књижевности и једна је од најстаријих активних књижевних награда у Србији. До распада Југославије награда је имала југословенски карактер.
Остало Прва жена на насловној страни НИН-а, била је глумица Мирјана Карановић. Био је то број 1805 од 4. августа 1985. године.
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Српске недељне новине Категорија:Медији у Београду Категорија:Настанци у Србији 1935. Категорија:Српски брендови