Дом лордова () горњи је дом Парламента Уједињеног Краљевства. мини|Дом лордова Парламента Уједињеног краљевства, Вестминстерска палата, Лондон До ступања на снагу Уставног реформског акта 2005. био је и највиши суд у земљи. Дотадашњу судску власт Дома лордова је преузео Врховни суд Уједињеног Краљевства.

Назив

Пуни назив Дома лордова је „Честити духовни и мирски лордови Уједињеног Краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске окупљени у Парламенту” ().

Церемонијални назив му је „Дом перова” ().

Лордови

Британски Дом лордова се кроз историју састојао од духовних и световних лордова. Духовни лордови су 2 надбискупа и 24 бискупа Цркве Енглеске. Световни лордови су били насљедни перови (војводе, маркизи, грофови, виконти и барони). Два најважнија закона која су драстично измијенила састав Дома лордова су: Акт о доживотном перству 1958. и Акт о Дому лордова 1999.

Усвајањем Акта о доживотном перству 1958. () у Дом лордова су поред насљедних лордова уведени и доживотни лордови. Они су имали титулу барона коју нису преносили потомцима, а њихов број није законом ограничен. Стварање доживотног перства је знатно повећало политички утицај премијера Уједињеног Краљевства у погледу састава Дома лордова. Иако је и насљедно перство стварао монарх на предлог премијера, ипак је такво перство било теже за „оправдати” пред бирачким тијелом. Закон је тада омогућио и стварање доживотног перства за жене.

Фебруара 1998. Дом лордова је имао укупно 1.272 члана. Од духовних лордова било је 26 бискупа Цркве Енглеске. Световни лордови су били насљедни и доживотни перови. Било је 750 насљедних перова (од којих 16 жена). Остали лордови су били тзв. created peers, укупно њих 496. Међу њима је било 9 насљедних перова и 487 доживотних перова (од којих 81 жена).Brief introduction to the House of Lords and some statistics („archive.org”), Приступљено 27. 9. 2017.

Усвајањем Акта о Дому лордова 1999. () насљедно перство је изгубило право чланства у Дому лордова. Дозвољено је да се пословником регулише избор само 90 насљедних перова који би наставили да буду доживотни чланови у прелазном периоду. Изузетак од искључења из чланства су била и два државна великодостојника — лорд велики коморник и гроф маршал.Companion to the Standing Orders and Proceedings of the House of Lords: Membership of the House under SOs 9 and 10, Приступљено 26. 9. 2017. Дакле, овим законом је потпуно измијењен састав Дома лордова који је трајао кроз вијекове. Апсолутну превласт у Дому лордова су тада стекли доживотни лордови тј. страначка лица.

Септембра 2017. Дом лордова има укупно 798 чланова. Од духовних лордова је 25 бискупа. Световни лордови су доживотни перови, као и законом ограничен број насљедних перова. Доживотних перова је 682, а насљедних 91. Има и 27 лордова који су привремено спријечени да обављају дужност члана Дома лордова.Lords by party, type of peerage and gender, Приступљено 27. 9. 2017.Ineligible members of the House of Lords, Приступљено 27. 9. 2017.

Законодавна власт

Британски Дом лордова је кроз историју био равноправан уставотворни и законодавни чинилац са Домом комуна у оквиру Парламента Уједињеног Краљевства. Два најважнија закона која су драстично измијенила улогу Дома лордова су: Акт о Парламенту 1911. и Акт о Парламенту 1949.

Усвајањем Акта о Парламенту 1911. () Дом лордова је изгубио право апсолутног вета над предлозима закона () претходно усвојеним у Дому комуна, а нарочито над финансијским предлозима (). Дом лордова од тада може једино „стопирати” предлог закона највише двије године, а финансијски предлог највише мјесец дана. Тако је омогућено демократски изабраном Дому комуна да усваја законе и шаље их монарху на санкционисање и без пристанка недемократског насљедног Дома лордова.

Усвајањем Акта о Парламенту 1949. () двогодишњи суспензивни вето Дома лордова је смањен на највише годину дана. Овај закон је био заправо измјена и допуна ка ранијем Акту о Парламенту 1911. Ова два уставна закона се могу посматрати као једна правна цјелина и насловљавати као Акти о Парламенту 1911. и 1949. ().

Судска власт

Дома лордова је до 2010. године био највиши грађански суд Уједињеног Краљевства и највиши кривични суд Енглеске, Велса и Сјеверне Ирске.На основу Уставног реформског акта 2005. судску власт Дома лордова је преузео Врховни суд Уједињеног Краљевства.Дом лордова није имао надлежност над кривичним правосуђем Шкотске јер је Високи суд Шкотске највиши кривични суд за Шкотску.

Судску власт Дома лордова нису вршили сви лордови него група од 12 правних лордова () које је постављао монарх. Правни лордови су били доживотни перови. Они су морали имати положене судијске испите, тј. они су били судије којима се уступала част да постану перови. Први правни лордови су почели са радом 1876. године. Судили су најчешће у вијећу које се називало апелациони комитет (). Виши правни лорд () био је први међу правним лордовима.

Данас, сви лордови могу учествовати у поступцима опозива. Опозиве предлаже Дом комуна, а затим се о томе доноси одлука већином гласова свих лордова.

Види још Лорд спикер Акт о Дому лордова 1999. Акт о реформи Дома лордова 2014. Судска власт Дома лордова

Референце

Спољашње везе

Категорија:Парламент Уједињеног Краљевства