ГИМП (од енгл. GIMP, Gnu Image Manipulation Program) је бесплатна апликација отвореног кода за обраду / стварање бит мапираних слика, ретуширање, цртање, конвертовање формата, а има подршку и за векторску графику. Издаје се под ГНУ-овом општом јавном лиценцом и доступан је за Линукс, Mac OS и Windows оперативне системе.
Историја ГИМП је првобитно назван "Програм за уређивање слика у глобалу" (). Пројекат су 1995. године започели Спенсер Кимбал и Питер Матис током школовања на калифорнијском универзитету Беркли у оквиру Центра за експериментално рачунарство. Први пут је за јавност издат 1996. године. Кимбал и Матис су наредне године од Ричарда Стoлмана добили дозволу да реч General из назива програма замене акронимом ГНУ (што је име оперативног система који је створио Стoлман), чиме је име апликације промењено у ГНУ програм за уређивање слика (енгл.GNU Image Manipulation Program), задржавши скраћеницу на енглеском ГИМП. Програм је на тај начин постао део слободног софтвера који се развија у оквиру ГНУ пројекта.
Број оперативних система на којима се ГИМП може користити је значајно порастао од настанка програма до данас. Прва верзија је прављена за Јуникс оперативне системе као што су Линукс, SGI IRIX i HP-UX. Након тога је програм оптимизован и за многе друге оперативне системе, као што су Microsoft Windows и Mac OS.
ГИМП је прихваћен убрзо након свог првог издања, и формирала се група волонтера који ће га одржавати. Заједничким снагама, почели су да развијају туторијале, уметничка дела и деле технике за бољи и лакши рад.
Група алата за графички кориснички интерфејс је направљена како би олакшала развој ГИМП-а под називом Алати за ГИМП (енгл. GTK – GIMP tool kit). Верзија ГТК која је направљена помоћу објектно оријентисаних програмских језика се назива ГТК+.
Развој ГИМП је бесплатан програм отвореног кода који је део ГНУ и ГНОМЕ пројеката, а углавном га одржавају волонтери. Развија се на јавном Гит репозиторијуму изворног кода.
Нове карактеристике се чувају у посебним јавним гранама изворног кода које се спајају са главном граном у којој се развија програм након што ГИМП тим осигура да неће доћи до поремећаја већ постојећих функција. У неким случајевима, може се десити да прођу месеци или чак године пре него што се функција дода у ГИМП, иако је код додатка комплетиран.
ГИМП се сам по себи издаје као изворни код, након чега се формирају инсталациони пакети за различите оперативне системе.
Број који означава верзију ГИМП-а се изражава у формату највеће – средње – најмање измене, при чему свака цифра има специфично значење. Прва цифра се повећава једино приликом знатних измена програма и тренутно је то број 2. Друга цифра означава средње измене које подразумевају додавање нових функционалности и карактеристика. Непарни бројеви означавају да су додате карактеристике на којима се још ради, а парни да је убачена коначна верзија карактеристика. Трећа цифра означава најмање измене и повећава се пре и након сваког издања нове верзије ГИМП-а, при чему непарни бројеви претходе избацивању коначних верзија, а парни постају након исправке било каквих минорних софтверских грешака.
Тим који развија ГИМП се сваке године пријављује за неколико стипендија у Гугл-овом летњем програму за програмере (), а до сада су учествовали сваке године осим 2007. Између 2006. и 2009. године је на тај начин успешно остварено девет пројеката, иако нису сви одмах укључени у званичан ГИМП програм. Четкица за опоравак (), алат за клонирање перспективе () и Руби додаци су направљени 2006. године и доступни су почевши од 2.8.0 верзије ГИМП-а, а тада су извршена још два пројекта: Векторски слојеви () и прикључак за JPEG 2000. Једна од нових карактеристика је укидање ограничења од 4 гигабајта за XCF фајл. Циљеви развоја верзије 2.10.0 су побољшање и оптимизација ван пуке исправке софтверских грешака. Доступна је и пробна верзија 2.10.4 за Mac OS. Наредна стабилна верзија која је у плану је 3.0 са прикључком за ГТК3.
Кориснички интерфејс
Кориснички интерфејс ГИМП-а је креиран од стране тима за дизајн и коришћење. Овај тим је формиран након што су се програмери ГИМП-а пријавили да се придруже Open Usability пројекту. Од тада је креирана група за брејнсторминг корисничког интерфејса за ГИМП, где корисници ГИМП-а могу да пошаљу своје предлоге како мисле да би ГИМП кориснички интерфејс могао бити побољшан.
ГИМП је представљен у два облика, у једном или више прозора. У верзији ГИМП 2.8 подразумеван је режим са више прозора. У вишепрозорском режиму скуп датих прозора садржи све функционалности ГИМП-а. Алати и поставке алата су на левој страни, а остали дијалози су на десној страни. Картица слојева је обично на десној страни картице алата и дозвољава кориснику да ради појединачно на засебним слојевима слике. Слојеви се могу уређивати тако што десним тастером миша кликнемо на одређени слој да бисмо за њега добили панел опција. Картице алата и слојева су најчешће задржане картице.
Састајање слободних графичара
Састајање слободних графичара () је годишњи догађај на којем се програмери ГИМП-а и других пројеката састају како би разговарали о питањима везаним за бесплатни и отворени графички софтвер. На овом догађају ГИМП програмери држе састанке типа Птице од перја () које представљају окупљање људи са истим интересовањима.
Дистрибуција
Тренутна верзија ГИМП-а ради са бројним оперативним системима, укључујући Линукс, Mac OS и Microsoft Windows. Многе Линукс дистрибуције укључују ГИМП као део њихових десктоп оперативних система, укључујући Федору и Дебијан.
Веб страница ГИМП-а води до бинарних инсталера које је израдио Јернеј Симончич. МакПортс је наведен као препоручени провајдер за ГИМП, али то више није потребно јер од верзије 2.8.2 он функционише самостално у Mac OS-у. ГТК + је првобитно намењен да ради на X11 серверу. Пошто Mac OS по потреби може користити X11 сервер, пренос ГИМП-а на Mac OS је једноставнији у поређењу са преносом на Windows. ГИМП је такође доступан као део Убунту пакета за нерутоване телефоне из Гугл Плеј продавнице на Андроиду. У новембру 2013. године ГИМП је повукао могућност преузимања са СорсФорџ-а, наводећи лажне тастере за преузимање који могу збунити кориснике, као и СорсФорџ-ов властити Windows инсталер, који садржи потенцијално нежељене програме. ГИМП је једном приликом у изјави назвао СорсФорџ корисним и поузданим местом за развој и хостовање ССОИК апликација, које се сада суочава са проблемом због огласа које су дозволили на њиховим сајтовима ...".
СорсФорџ контроверза
У мају 2015. године, две године након што је престао да користи СорсФорџ као помоћни сајт за преузимање, ГИМП је изјавио да СорсФорџ хостује заражене верзије њихових Windows бинарних датотека на Open Source Mirror директоријуму.
Професионлна мишљења
Лајфвајер () је позитивно оценио ГИМП у марту 2019. године, рекавши да за оне који никада нису користили Фотошоп, ГИМП је једноставно врло моћан програм за манипулацију фотографијом као и да уколико сте вољни да уложите нешто времена учећи га, он може бити веома користан графички алат.
ГИМП-ова погодност за употребу у професионалним окружењима се редовно испитује; често се пореди и предлаже као могућа замена за Адоби Фотошоп. ГИМП има сличну функционалност као и Фотошоп, али се њихови кориснички интерфејси значајно разликују.
ГИМП 2.6 је коришћен за креирање скоро читаве уметности у Lukas the Game, независној видео игри коју је развио Тимоти Куртнеј. Куртнеј је започео развој игре почетком 2014. док је у јулу 2015. године видео игра овјављена за лични рачунар и Мак. Куртнеј објашњава да је ГИМП моћан алат, потпуно способан за велике професионалне пројекте, као што су нпр. видео игре.
Режим самосталног прозора који је уведен у ГИМП 2.8 прегледан је 2012. године од стране Рајана Пола из Арс Техника (), који је изјавио да је то учинило корисничко искуство још бољим јер је интерфејс изгледао још једноставнији и мање претрпан. Мајкл Бeрнс, који пише за Macworld () 2014. године, описао је интерфејс самосталног прозора ГИМПа-а 2.8.10 као огроман напредак.
У свом прегледу ГИМП-а за ExtremeTech у октобру 2013. године, Дејвид Кардинал је напоменуо да се ГИМП-ова репутација тешких за употребу и недостајућих карактеристика "драстично променила у последњих неколико година", те да ГИМП више није осакаћена алтернатива Фотошопа. Описао је ГИМП-ов код као једну од својих предности, али је такође навео да су неке од предности Фотошопа - као што су текст, 3Д наредбе, прилагођавање и историја слојева - или мање моћне или недостају у ГИМП-у. Кардинал је повољно описао UFRaw () конвертор за необрађене слике које се користе са ГИМП-ом, али и да је потребно мало стрпљења да би се разумело како користити те напредније могућности. Кардинал је изјавио да је ГИМП довољно једноставан за коришћење упркос томе што нема тако добро развијену документацију и систем помоћи као Фотошоп, закључивши да је "постао достојна алтернатива Фотошопу за свакога ко има ограничен буџет и коме није потребан целокупан спектар погодности које носи Фотошоп".
Маскота Вилбер је званична маскота ГИМП-а. Поред тога, Вилбер се појављује и као тркач у SuperTuxKart-у и представљен је у Националној библиотеци Француске као део пројекта Блинкeнлајтс (). on the Bibliothèque nationale de France Вилбера је створио Томас Коусманен негде око 25. септембра 1997. године а од тада је добио додатне детаље и опрему како би олакшао процес. GIMP — linking to us. For Wilber kit see /docs/Wilber_Construction_Kit.xcf.gz центар| Вилбер у пет варијација
Карактеристике
мини|Анимација која приказује четкице, шаблоне, градијенте креиране у ГИМП-у Алатима који се користе за уређивање слика можемо приступити преко алатних трака, менија и дијалошких прозора. У њих спадају филтери и четкице, као и алати за трансформацију, селекцију, слојеве и маскирање.
Боје Постоји неколико начина за одабир боје : помоћу палете, бирача боја и коришћење алата у облику пипете за одабир боје на платну. Уграђени избор боја укључује RGB / HSV селектор или скале, селектор водених боја, CMYK селектор и селектор из круга боја. Боје се такође могу изабрати помоћу хексадецималних кодова за боје који се користе у HTML одабиру боја. ГИМП има изворну подршку за индексиране боје и RGB колорне просторе; други простори боја су подржани коришћењем декомпозиције где сваки канал новог простора боја постаје црно-бела слика. CMYK, LAB и HSV ( нијанса, засићење, вредност) су подржани на овај начин. .. Мешање боја се може постићи коришћењем алата за мешање, применом градијента на површину слике и коришћењем ГИМП-ових боја. Градијенти су такође интегрисани у алате као што је четкица, када корисник слика на овај начин, излазна боја се полако мења. Постоји велики број подразумеваних градијената који су саставни део ГИМП-а; корисник такође може да креира прилагођене градијенте са обезбеђеним алатима. Додаци за градијент су такође доступни.
Селекције и стазе ГИМП алати за селекције укључују правоугаони и кружни алат за избор, алат за слободно бирање и алат за мутан одабир (такође познат као чаробни штапић). Напреднији алати за селекцију укључују алатку за бирање по боји за избор суседних подручја боја и алат за селекцију маказама, који ствара полуаутоматску селекцију између подручја контрастних боја. ГИМП такође подржава режим брзог маскирања где корисник може да користи четкицу да обоји подручје селекције. Ово изгледа као црвено обојен слој који се додаје или уклања. Алат за одабир предњег плана је имплементација Simple Interactive Object Extraction (SIOX), метода која се користи за извлачење елемената предњег плана, као што је особа или стабло у фокусу. Алат за путање омогућава кориснику да креира векторе (такође познате и као Безјеове криве). Корисници могу користити путање за креирање сложених селекција, укључујући и природне криве. Могу да насликају (или "повлаче") путање четкицама, шаблонима или различитим стиловима линија. Корисници могу да именују и чувају путање за поновну употребу.
Уређивање слика