Бристол () је град у Уједињеном Краљевству у југозападној Енглеској.https://www.bristol.gov.uk/statistics-census-information/the-population-of-bristol Налази се 169 km западно од Лондона и 71 km источно од Кардифа. Кроз град протиче река Ејвон, а град делом излази и на естуар реке Северн. Према попису из 2017. у граду је живело 463.0400 становника. Шири део града десети је највећи регион у Енглеској.United Kingdom district population citation Урбану област града насељава 724.000 становника. Град лежи између Глостершира на северу и Самерсета на југу.
Тврђаве из гвозденског доба и римске виле изграђене у у близини ушћа река Фроме и Ејвон, а почетком 11. века насеље је било познато као „Брицгство” (на енглеском „место код моста”). Бристол је добио краљевску повељу 1155. године и историјски је био подељен између Глостершира на северу и Самерсета на југу, све док 1373. године није постао засебан округ. Од 13. до 18. века Бристол је био међу прва три енглеска града, након Лондона, по пореским приходима. Град је у индустријској револуцији надмашен брзим успоном Бирмингема, Манчестера и Ливерпула.
Бристол је био полазиште раних путовања истраживања Новог света. Био је полазишна тачка многих путовања, укључујући и брод Бристол на којем је био Џон Кабот, за кога се сматра да је био један од првих Европљана који су ступили на тло Северне Америке. Године 1499. Вилијам Вестон, трговац из Бристола био је први Енглез који је покренуо истраживање Северне Америке, а испловио је из Бристола. На врхунцу трговине робљем у Бристолу, од 1700. до 1807. године, више од 2000 робовских бродова превозило је око 500.000 људи из Африке у ропство у Сједињене Државе.
Од најранијих дана његов просперитет био је повезан са Луком Бристол (-{Port of Bristol}-), трговачком луком која је настала у центру града, али која је премештена на обале Бристолског залива. Бристол се проширио до тог дела и укључује ушће реке Ејвон, где се налази највећи део луке.
Модерна економија Бристола изграђена је на креативним медијима, електроници и ваздухопловној индустрији, а докови у центру града преуређени су у центре баштине и културе. Град има највећу валуту заједнице у Великој Британији; Бристолска фунта која је везана за Паунд Стерлинг. Град има два универзитета, Универзитет у Бристолу и Универзитет Западне Енглеске и разне уметничке и спортске организације, укључујући Краљевску академију Западне Енглеске, Арнолфини, Острво Спајк, Капију Ештон и Меморијални стадион. Друмом и железницом повезан је са Лондоном и другим главним градовима Велике Британије.
Једна од најпопуларнијих туристичких дестинација у Великој Британији, Бристол је 2009. године међународним туристичким издавачима Дорлинг Кидерслеј изабран за једног од десет најбољих светских туристичких дестинација у њиховој серији туристичких водича. The Sunday Times прогласио га је најбољим градом у Британији, а такође је освојио награду Европске зелене престонице Европске уније у 2015. години.
Историјат thumb|right|alt=Fifteenth-century pictorial map of Bristol, radiating from the town centre|Мапа Роберта Ричарда, Бристол 1478. године. Најстарији помен Бристола је на велшком језику као „Caer Odor” што означава Фрома тврђаву. Бристол се према модерних схватањима развио између реке Фроме и Ејвонске клисуре. Најчешће се наводи да је саксонско име Бристов био једноставна калкулација постојећег келтског имена, а Бриц означава прекид. Алтернативне етимологије подржавају бројне ортографске варијације средњовековних докумената, при чему је Самуел Сејер набројао 47 алтернативних облика имена града.
Стари енглески облик Бригстов обично се користи за добивање значења места на мосту. Из Бригстов, име града се променило и на крају је било Бристол.
Археолошки налази, укључујући оруђе од кремена за које се верује да су старе између 300.000 и 126.000 година, казују на присуство неандерталаца из Бристола током средњег палеолитика. Тврђаве из гвозденог доба налазе се у близини града код клисуре Ејвон и на брду Кинг Вестон близу Хенбруија. Римско насеље Абона постојало је на месту данашњих млинова и римским путем било је повезано са другом насељима. Изоловане римске виле и мале утврде и насеља такође су била по целом подручју данашњег града.
Средњи век
Бристол је основан 1000; отприлике 1020. године и он је био трговачки центар са ковницом која је производила сребрне пеније које су носиле његово име. До 1067. Бристол је био добро утврђен, када је нападнут од Ираца. Под владавином Нормани, град је имао један од најбезбеднијих замкова у јужној Енглеској. Бристол је био место прогонства краља Леинтера, Дирамита Мака Муркада, након што је свргнут са власти. Бристолски трговци су играли истакнуту улогу у финансирању Ричарда Де Клара и Норманске инвазије на Ирску.
Лука се развила у 11. веку око ушћа река Фроме и Ејвон, у близини Бристол Бриџа непосредно испред градских зидина. До 12. века Бристол је био важна лука, бавила се великим делом трговине Енглеске са Ирском, укључујући робове. Такође је постојала важна јеврејска заједница у Бристолу од краја 12. века до краја 13. века, када су сви Јевреји протерани из Енглеске. Камени мост изграђен 1247. године замењен је садашњим мостом током шездесетих година 18. века. Град је објединио суседна предграђа и постао округ 1373. године, постао први град у Енглеској који је добио овај статус. У том периоду Бристол је постао центар за бродоградњу и производњу. До 14. века Бристол је био један од највећих средњовековних градова Енглске. Једна трећина до половине становништва умрла је црном смрћу у периоду 1348—1349. године, а становништво града било је између 10.000 и 12.000 већи део 15. и 16. века.
15. и 16. век
Током 15. века Бристол је био друга најважнија лука у земљи, тргујући са Ирском, Исландом и Гасконом. Било је то полазиште за многа путовања, укључујући неуспешни покушај Роберта Стурмија (1457–58) да се разбије италијански монопол трговине источним Медитераном. Нова истраживачка путовања покренуо је Џон Кабот који је 1497. године истражио Северну Америку. Путовање 1499. године, које је водио трговац Вилијам Вестон из Бристола, била је прва експедиција којом је командовао Енглез, за Северну Америку. Током прве деценије 16. века, Бристолови трговци предузели су низ истраживачких путовања у Северну Америку и чак основали комерцијалну организацију „Компанијски авантуристи у новој пронађеној земљи“ како би помогли њиховим настојањима. Међутим, чини се да су изгубили интересовање за Северну Америку након 1509, настали су велики трошкови и мало су зарадили. Током 16. века, бристолски трговци концентрисали су се на развој трговине са Шпанијом и њеним америчким колонијама. Ово укључује кријумчарење забрањене робе, попут хране и оружја, на Иберију током Англо-шпанског рата (1585—1604). Нелегална трговина у Бристолу значајно је порасла у том добу ии постала саставни део њене економије.
Првобитна епархија Бристолска основана је 1542. године, када је бивша опатија Светог Августина (која је основана четири стотине година раније) постала катедрала у Бристолу. Бристол је те године стекао и статус града. За време Енглеског грађанског рата, град су окупирали краљевисти, који су на месту ранијег парламентарног упоришта изградили кућу Ројал форт.
17. и 18. век
Раст града и трговине настали су с порастом америчких колонија у 17. веку. Локација Бристола на западној страни Велике Британије дала је својим бродовима предност у пловидби ка Новом свету и ка њему, а градски трговци су то максимално искористили. У 18. веку је дошло до ширења улоге Енглеске у атлантској трговини Африканцима одведеним у ропство Американцима. Робови су производили робу за западну Африку и размењена за Африканце; поробљени заробљеници су превезени преко Атлантика до Америке у пролазу под бруталним условима. Такође се трговало са робом као што је шећер, дуван, рум, пиринач и памук. Неки робови који су служили као кућни помоћници, крштени су у нади да ће то значити њихову слободу у Енглеској. Случај Сомерсет из 1772. године разјаснио је да је ропство у Енглеској илегално. На врхунцу трговине робљем од Бристола од 1700. до 1807. Године, више од 2000 робовских бродова превозило је према америчким државама 500.000 људи из Африке у ропство у Америци. Организација „Седам звезда” у којој је Томас Кларксон прикупљао информације о трговини робовима и даље постоји.
Рибари из Бристола, који су ловили на обали Њуфаундланда од 16. века почели су да насељавају ово подручје трајно, током 17. века и основали колоније. Због Бристолове наутичке средине, поморска сигурност била је важно питање у граду. Током 19. века, Самуел Плимсол, познат као „морнарски пријатељ”, водио је кампању да учини море сигурнијим; шокиран преоптерећеним бродовима, успешно се борио за обавезну теретну линију на бродовима. Године 1739. Џон Визли је у Бристолу основао прво методистичку капелу. Заједно са братом Чарлсом, Весли и Џорџ Битефилд проповедали су методизам на простору Бристола.
19. век thumb|alt= An engraving showing at the top a sailing ship and paddle steamer in a harbour, with sheds and a church spire. On either side arched gateways, all above a scroll with the word "Bristol". Below a street scene showing pedestrians and a horse-drawn carriage outside a large ornate building with a colonnade and arched windows above. A grand staircase with two figures ascending and other figures on a balcony. A caption reading "Exterior, Colston Hall" and Staircase, Colston Hall". Below, two street scenes and a view of a large stone building with flying buttresses and a square tower, with the caption "Bristol cathedral". At the bottom views of a church interior, a cloister with a man mowing grass and archways with two men in conversation.|Бристол 1873. године. Град је био повезан са викторијанским инжењером Изамбард Кингдом Брунелом, који је пројектовао Велику западну железницу између Бристола и лондонског Падингтона, два пионирска брода, изграђена у Бристолу и мост Клифтон. Нова железница се отворила у потпуности 1810. године и била главна за превоз робе између Бристола и Лондона. Конкуренција Ливерпула (почетак 1760), поремећаји поморске трговине због рата са Француском (1793) и укидање трговине робовима (1807) допринели су неуспеху Бристола да држи корак с новијим производним центрима Северне Енглеске и Западног Мидленда. Клисура Ејвон, која је луку осигуравала током средњег века, доносила је мање прихода. План 1804–09 за унапређење градске луке помоћу плутајуће луке који је дизајнирао Вилијам Џесоп и то је била скупа грешка, која је захтевала високе лучке таксе.
До 1867. бродови су се повећавали и меандри у реци Ејвон спречили су чамце дужине преко 90 метара да досегну луку, што је резултирало падом трговине. Лука је премештена низводно у ушће Ејвона где су направљени нови индустријски комплекси. Неке од традиционалних индустрија, укључујући производњу бакра и месинга су опале, али је увоз и прерада дувана повећана. Подржане новом индустријом и растућом трговином, Бристолово становништво (66.000 1801), удвостручило се током 19. века, што је резултирало стварањем нових предграђа, као што су Клифтон и Котам. Они пружају архитектонске примере од грузијског до регенцијског стила, са многим лепим терасама и вилама окренутим према путу. Почетком 19. века романтични средњовековни готски стил појавио се делимично као реакција на симетрију паладијанизма, и може се видети у зградама попут Градског музеја и уметничке галерије у Бристолу и Краљевске академије Западне Енглеске.Victoria Rooms and attached railings and gatesRoyal West of England Academy Нереди у граду избили су 1793. и 1831. године због обнове путарина на Бристолском мосту и због Закона о реформама. Број становника до 1841. године достигао је 140.158.The National Cyclopaedia of Useful Knowledge, Vol III, (1847), London, Charles Knight, Бристолска епархија претрпела је неколико промена током 21. века.
20. век