мини|400п|Три облика тенгвара Тенгвар или Тенгуар (Tengwar – „слова”, јед. Tengwa – „слово”) је вештачко писмо које је измислио енглески писац Џ. Р. Р. Толкин. У његовим делима, ово писмо, које је створио Феанор, се користило за записивање више језика у Средњој земљи, укључујући Квенију и Синдарин. Али, може се користити и за записивање других језика (тако је већина текстова писаних тенгваром код Толкина на енглеском).
Сугласници Два основна елемента тенгвар знакова су стабло (telco, мн. telcar) и лук (lúva, мн. lúvar) који се могу комбиновати и чији се број и висина може мењати на више начина. Тенгвар чији су стабла и лукови организовани на исти начин представљају одређену групу гласова. Telcar одређују како се гласови артикулишу, а lúvar где се унутар уста стварају. Тенгвар који се граде на овај начин се називају примарни знакови и груписани су у четири серије (téma, мн. témar) према местима артикулације, које носе имена према првим знаковима у свакој (tincotéma, parmatéma, calmatéma и kwessetéma), а свака серија се дели на шест редова (tyellë, мн. tyeller) према начину артикулације. Свака серија почиње основним знаком сачињеним од спуштеног стабла и једноструког лука који може бити отворен и затворен, окренут навише или наниже. Ова четири знака представљају безвучне плозиве сваке серије. У квенији су то гласови t, p, c (изг. k) и q (изг. kw). Гласовне вредности осталих знакова прате следећа правила:
200п|десно|Стабла (Telcar) Удвајање лука безвучне сугласнике претвара у звучне. Подизање стабла изнад лука претвара глас у одговарајући фрикатив. Скраћивање лука претвара глас у одговарајући назал (иако у већини облика, тенгвар са кратким стаблом и једноструким луком не представља безвучне сугласничке назале, већ неку врсту полуназалних самогласника).
Према овоме, за другу серију (parmatéma) у синдарину, редослед је следећи:
десно|200п|Лукови (Lúvar) Основни глас је p Удвајањем лука, настаје његов звучни пар b (у квенији mp) Подизањем стабла, настаје његов одговарајући фрикатив f Удвајањем лука и подизањем стабла, настаје v, звучни пар од фрикатива f (у квенији mp) Скраћењем стабла настаје одговарајући назал m Скраћењем стабла и удвајањем лука настаје w
Осим примарних знакова постоје и секундарни знакови који нису грађени од лукова и стабала, а њихова гласовна вредност се често врло разликује од језика до језика.
Имена тенгвар (види слику Упоредна табела) су устаљена и потичу из квеније и таква се користе и у другим језицима.
Самогласници Постоји два облика приказивања самогласника. Први, и старији, је такозвани техтар облик (tehta, мн. tehtar), који се заснива на идеји да самогласници нису засебни гласови, већ да они само дају другачије „боје” сугласницима. Сходно томе, они се пишу над или под тенгвар знацима, и то на претходном сугласнику (у квенији) или на следећем (остали језици). Други облик, често зван и потпуни, додељује и самогласницима посебне знакове (први облик који се овако писао је Облик Белеријанда).
Осим самогласничких техтар, постоје и разни други за означавање назала, удвајање сугласника и др.
Облици тенгвар Квенија (Quenya) Квенија је језик Виловњака који су прешли из Средње земље у Валинор. Он је крајем Трећег Раздобља (период дешавања Хобита и Господара прстенова) био језик који је мало њих знало, а још мање користило. Постао је језик предања, а само су краљевске титуле верних краљева и краљица Нуменора биле на квенији, а након пада Нуменора овај обичај је напуштен, и тек је Арагорн II ступио на престо Гондора под квенијским именом Elessar Telcontar.
Следећа табела представља гласовне вредности тенгвар у квенији:
tincotémaparmatémacalmatémaquessetéma1tpc [k]q [kw]2ndmbngngw3s < th [þ]f h < ch [χ]hw4ntmpnc [nk]nq [nkw]5nmn- < ng-nw- < ngw-6r v y носач v- < w-r rdlldss ss ss h < hy (-i) (-w) [-u]
þ – th као у енг. thin χ – меко h
тенгва órë се користи за глас r пред сугласницима и на крају речи тенгва anna нема посебно значење, већ је представљала глас у када се на њу напишу две хоризонталне тачке, техта за глас y (одатле и име у-носач) тенгва rómen се користи за глас r пред самогласницима тенгвар yanta и úrë се користе само као делови дифтонга ai, ei, oi, ui и aw [au], ew [eu], iw [iu] и ow [ou] тенгвар silmë и silmë nuquerna, као и essë и essë nuquerna имају исту гласовну вредност, с тим што се ове друге користе када над њима треба писати техтар hwesta sindarinwa иако стандардни део сета тенгвар, нема гласовну вредност, нити се користи у квенији
Ознака < значи настало од и представља гласовну промену која се десила врло рано у историји квеније и самим тим се почетне гласовне вредности не користе. Гласови којима претходи или следи цртица (-) представљају гласове који се пишу само на крају или почетку речи, осим тенгвар yanta и úrë (види напомену ).
Тенвар formen, hyarmen, rómen и númen се користе за означавање страна света на мапама (чак и у језицима где се стране света зову другачије).
Техтар у квенији се пишу над тенгвар и то над претходним сугласником. Ако реч почиње на самогласник, када самогласник сам стоји или постоји више самогласника један до другог, тако да нема претходног сугласника да се на њему напише техта, у ту сврху се тада користе носачи, и то кратки за кратке самогласнике и дуги за дуге.
центар|Техтар симболи за самогласнике (тенгва malta је овде само да покаже писање техте над или под тенгвом)
Дуги самогласници се могу писати на више начина: Удвајањем техте над тенгвом (могуће само за е, о и u техте) Писањем два мала носача са по једном техтом на сваком Писањем техте над дугим носачем
Техтар за мењање гласовне вредности сугласника има неколико:
центар|Техтар симболи за мењање вредности сугласника
На основу расположивих текстова на квенији који су писани тенгваром, пунктација је следећа:
центар|Пунктација у квенији
Према свим овде наведеним правилима, ево примера реченице на квенији записане тенваром (речи Елендила када је ступио на обале Средње земље, а које је Арагорн II поновио када је крунисан за краља Гондора):
центар|Пример квенијског текста на тенгвару
Синдарин (Sindarin) Синдарин је језик Сивих Виловњака (Синдара), оних који су остали у Средњој земљи и нису отишли у Валинор. То је језик који су говорили сви Виловњаци крајем Трећег Раздобља (период дешавања Хобита и Господара прстенова). У Господару Прстенова се о њему говори као о Вилин-језику или Виловњачком језику. Само име синдарин (Sindarin) је квенијско и буквално значи сиво-виловњачки. Какав је био назив језика у њему самом, није сигурно, али је вероватно био зван просто Edhellen, Виловњачки. Толкин га је створио по узору на велшки и келтски, јер је и Синдаре осмислио са елементима келтске културе. Синдарин се записивао тенгваром, као и остали виловњачки језици, и то тенгвар-техтар системом, али, чешћи начин је био тзв. потпуни облик, облик где су се и самогласници писали посебним словима, а не техтар знацима.
Тенгвар - Техтар систем У овом систему, тенгвар су имали следеће гласовне вредности:
tincotémaparmatémacalmatémaquessetéma1tpch [ч]c [k]2dbj [џ]g3th [þ]f sh [ш]kh4dh [ð] v zh [ж]gh5nmnyng6rw(-i) / y- rrhllhssssssh < hyhw(-e) w
ð = th у енг. that f се на крају речи пише као v тенгвар anna и yanta се користе само као делови дифтонга ai, ei, oi, ui и aw [au], ew [eu], iw [iu] и ow [ou]. Ако yanta стоји самостално, на почетку реченице, онда има гласовну вредност у- (j-).
Тенгвар órë и rómen се користе на исти начин као и у квенији
Техтар у синдарину се пишу над следећим сугласником. Ако се реч завршава на самогласник, када самогласник сам стоји или постоји више самогласника један до другог, уместо тенгве се користе носачи, и то кратки за кратке самогласнике и дуги за дуге.
центар|Техтар симболи за самогласнике
Дуги самогласници се пишу на исти начин као и у квенији, с тим што у синдарину постоји осим кратког у (које се изговара као француско u или немачко ü, за разлику од квенијског у које се изговара као наше ј) и дуго у.
Као и у квенији и овде постоје техтар за мењање гласовне вредности сугласника:
центар|Техтар симболи за мењање вредности сугласника
Пунктација у синдарину је нешто различита од оне у квенији (ускличник и упитник су исти):
центар|Пунктација у синдарину
Према овде наведеним правилима, ево синдаринске песме A Elbereth Gilthoniel (Господар прстенова I/Књига II/Гл. 1) написане тенгвар–техтар системом:
центар|A Elbereth Gilthoniel
Облик Белеријанда
Облик Белеријанда је потпуни облик, односно, сваки глас има посебну тенгву, чак и самогласници:
tincotémaparmatémacalmatémaquessetéma1tpk 2dbg3th [þ]f ch [χ]4dh [ð]vgh [?]5nnmm–ng [?]6nmo(-w)rrh [?]l lh [?]sy [ü]ssoe [?]h hw [?]eu
Код тенгвар са [?] није сигурно да ли су се користили у Облику Белеријанда. Осим ових стандардних тенгвар, користили су се још и: центар|
Дуги носач се користи за почетно i-, као у Iorhael, што одговара нашем ј-.
За дуге самогласнике се користи знак andaith (дуги знак) који изгледа као е-техта у квенији и који се пише изнад самогласника. Дупли сугласници се пишу са два иста сугласника један за другим, осим у случају nn и mm, где се користе засебни тенгвар. За мењање гласовних вредности тенгвар, користе се следећи знаци:
центар|
У Облику Белеријанда постоји неколико дифтонга (ai, ui, ei ; ae, oe ; aw [au]):
центар|
Пунктација коју је Толкин користио у Облику Белеријанда се донекле разликује од оне у тенгвар-техтар систему синдарина (упитник и ускличник су и даље исти):
центар|
Ево и примера, иста песма (A Elbereth Gilthoniel) као и код тенгвар-техтар система, написана Обликом Белеријанда:
центар|
Облик Гондора
Облик Гондора је начин писања синдарина кориштен у касном Трећем Раздобљу у Гондору, а касније и у Обновљеном краљевству. Овај облик се може срести у Првој верзији Краљевог Писма у књизи Историја Средње земље: Поражени Саурон (The History of Middle Earth: Sauron Defeated), што је уједно и најдужи пример текста на синдарину који се среће код Толкина. Сличан је тенгвар-техтар систему синдарина, али има и неке одлике преузете из адунајског језика (коришћење quessetéme уместо calmatéme) (види Нуменијски облик). Техтар се пишу изнад следећег сугласника, јер се у синдарину речи углавном завршавају на сугласник.
tincotémaparmatémacalmatémaquessetéma1tpk 2dbg3th [þ]f ch [χ]4dh [ð]v5nmng [?]6–r w [?](-i)rrhl lhsssh i-, (-e)(-u) [?]
Када члан испред речи мења следећи сугласник (као што је пример код i-Varanduiniant од Baranduin у примеру) цео склоп се пише као једна реч иако је Толкин раздвајао члан и реч цртицом у латиничном запису. За самогласник y (немачко ü) се користе две натписане тачке (тзв. amatixi) над сугласником. Цртица или тилда која означава назализацију сугласника d, t и g (као у већ наведеној речи i-Varanduiniant), користи се и изнад слова n, а вероватно и m, за удвајање тих сугласника. Осим ове техте, користи се и потписана или уписана тилда или црта за удвајање других сугласника, као и w-тилда (као у речи edwen). И у овом облику постоји тенгва за mh, које је до краја Трећег Раздобља постало v, али се и даље на том месту користила ова тенгва.
Прва верзија Краљевог писма центар|
Облик Арнора Облик Арнора је начин писања синдарина који су користили Дунедаини Севера и који су они донелу у Гондор након што је Арагорн постао краљ. Изведен је из Облика Белеријанда, али је као и Облик Гондора задржао неке одлике адунајског система. Правила писања су иста као и за Облик Белеријанда, осим код тенгвар númen и malta које се користе за n и m, као у квенији, а órë је измењиво са rómen(одн. нема никаквих правила када се које користи). Овим обликом је написана Друга верзија Краљевог Писма (The History of Middle Earth: Sauron Defeated).
tincotémaparmatémacalmatémaquessetéma1tpk 2dbg3th [þ]f ch [χ]4dh [ð]v5nmng [?]6r w [?]orrhl lhsyssh hweu
Осим ових стандардних тенгвар, користили су се још и (као у Облик Белеријанда): центар| Друга верзија Краљевог Писма (донекле другачија од претходне верзије) центар|
Вестрон (Westron)