Машан Ђуровић (Медвеђa, 7. јул 1912 — Златар, 21. мај 1943) био је капетан Југословенске војске и четнички војвода.
Биографија Машан Ђуровић је рођен 7. јула 1912. године у селу Гајтану, недалеко од Медвеђе.Историјски архив Београд (ИАБ), BDS, Đ-334, Mašan Đurović, 19. У међуратном периоду насеље је припадало Слишанској општини Јабланичког среза, а од 1929. године налазило се у Вардарској бановини.Милутин Живковић, Ратни пут војводе сухопланинског Машана Ђуровића (1941—1943), Лесковачки зборник LIX, Народни музеј Лесковац, 2019, стр. 306.
Пре рата био је капетан II кл. у резерви са службом у Рашки.
За време Априлског рата избегао је у ибарски крај и окупио већу групу сељака. Придружио се војводи Кости Пећанцу и био једно време у његовом штабу. По његовим инструкцијама стварао четничке одреде у Ибарском крају, да би затим добио титулу „Војвода Сухопланински“ и био постављен за команданта Сухопланинског четничког одреда. У јулу 1941. ставља се под команду пуковника Драже Михаиловића, али се не одриче Косте Пећанца.
По завршетку немачке офанзиве у западној Србији крајем 1941. одриче се пуковника Михаиловића и поново се ставља у службу Пећанца. Тада постаје командант Ибарског четничког одреда и постаје један од „дивљих“ војвода у Србији.
Илегални Сувопланински четнички одред под командом Машана Ђуровића са 520 војника је био легализован и преименован у Ибарски четнички одред кодног назива C-54 и био је састављен од неколико батаљона чије је седиште било прво у Рашкој, а затим у Јошаничкој Бањи. Број војника који су припадали овом одреду је нарастао на више од 1.200 војника и официра до почетка 1942.
Поново се ставља у службу ЈВуО, али само за извјесно вријеме. Током фебруара и марта 1942. Ђуровић и генерал Михаиловић су размијенили неколико писама.Мајор ЈВуО Бранимир Петровић и криза покрета отпора у Србији 1942—1944. Машан Ђуровић је 1. јуна 1942. године ухватио британског капетана Kристиja Лoрeнсa и четничког поручника Димитрија Цветковића, да би их потом, заједно са још неколико четника, спровео за Београд и предао Њемцима.Зборник НOР-a, том XIV, књига 1, стр. 438.
У Београду је 18. марта 1942. године одржан састанак коме су присуствовали војвода Коста Пећанац и мајор Трифун Микић, начелник његовог штаба, те још двојица четничких војвода, са српске, као и начелник Оперативног штаба опуномоћеног команданта у Србији пуковник Ерих Кевиш и зондерфирер Матерн, с њемачке стране. Након састанка је начињена службена забиљешка. Током разговора, Коста Пећанац се о војводи Ђуровићу изразио веома похвално, истакавши да се ради о особи која ужива његово највеће лично повјерење:
Колика је била стварна моћ војводе сухопланинског Машана Ђуровића, можда најбоље говоре ријечи његових савременика. Учитељ из Рашке Тихомир Ђорђевић, иначе близак ЈВуО, записао је у свом дневнику сљедеће (унос је из марта 1943. године):
Заједно са војводама Божидаром Ћосовићем Јаворским, Милојем Мојсиловићем (командантом Јеличког четничког одреда), те Ђуром Смедеревцем, војвода Машан Ђуровић је новембра 1942. године формирао одред „Сложна браћа“ за борбу против партизана и илегалних четника у западној Србији.Зборник НOР-a, том XIV, књига 1, стр. 775.
Средином марта 1943. године, њемачке окупационе власти распуштају посљедња два легализована четничка одреда — Пећанчев одред којим је командовао Машан Ђуровић и одред Драже Михаиловића под командом потпуковника Момчила Матића. Већина људства из ова два одреда придружила се Михаиловићевим илегалним одредима.
Четници Јаворског корпуса га заробљавају марта 1943. и шаљу у Врховну команду ЈВуО на суђење. После састанка који су имали, министар војске и морнарице при југословенској влади је закључио да Машан Ђуровић сада „слуша“. Генерал Михаиловић му поклања живот и ставља га под своју команду као једног од команданата у Јаворској бригади која треба да помогне осталим четничким јединицама у борби против партизана током операције Вајс. За то време, остатак бораца Ибарског четничког одреда је самоиницијативно кренуо у Црну Гору. Један део Ђуровићевих четника је одмах ступио у Јаворски корпус ЈВуО, којим је командовао капетан Радомир Цветић, оставши тако на истом терену као и до тада (студенички и дежевски срез).ВА, НДа, кут. 24а, ф. 5, док. 44, 3.Милутин Живковић, н. ч., стр. 319.
У депеши послатој 30. марта 1943. из Врховне команде ЈВуО (која се у том тренутку налазила у Калиновику), генерал Дража Михаиловић обавјештава своје подређене о пристизању јединице под Ђуровићевом командом:
Машан Ђуровић је 28. марта 1943. са расположивим људством, a у оквиру јединице која је задржала назив Ибарски четнички одред, стављен на располагање мајору Захарију Остојићу. Затим је преко сјеничког и бјелопољског среза послат у борбе са партизанским снагама (II пролетерска дивизија НОВЈ) у долини Дрине. Њихову жестину најбоље осликавају речи Ђуровићевог новог заповедника да се ова река имала бранити „до последњег човека“, да се свако одступање могло „кажњавати смрћу“, као и да су се имали хватати „бољшевици мештани и стрељати на лицу места“.ВА, ЧА, кут. 293, ф. 1, док. 4, 69, деп. 2797; Исто, 75, деп. 2830; Исто, кут. 162, ф. 2, док. 6, 1. Доласком мајора Павла Ђуришића на овај простор са снагама ЈВуО из Васојевића, борбе се интензивирају. Посебно крвава је била битка код села Челебићи на граници између фочанског и пљеваљског среза 17/18. априла 1943. године. Четници Машана Ђуровића су учествовали у њој заједно са: Колашинском, Дурмиторском, Бјелопољском и Васојевићком јуришном бригадом ЈВуО. Међутим, четници су претрпели тежак пораз, приликом којег им је из строја било избачено око 250 бораца.Милутин Живковић, н. ч., стр. 320.
У извјештају мајора Павла Ђуришића од 1. маја 1943. упућеном генералу Драгољубу Михаиловићу, у коме га информише о тренутној ситуацији на бојишту, као и о снабдијевању четника од стране италијанске војске, о Ђуровићевој четничкој скупини је наведено:
У депеши послатој 7. маја 1943. мајору Драгутину Кесеровићу (псеудоним »Орел«), команданту Расинског корпуса ЈВуО, генерал Михаиловић изнова наређује присилну мобилизацију људства, као и најстрожу казну за напуштање положаја:
Овај договор с њим био је само кратког века, јер је већ маја 1943. напустио положаје и почео пљачкање по селима. Преки суд Јаворског корпуса га у одсуству осуђује на смрт, али извршење казне се одлаже због његовог скривања. Истог месеца га на Златару заробљавају четници Расинског корпуса и осуђују на смрт.
Војвода Машан Ђуровић је стрељан на Златару 21. маја 1943. године.
О војводи Машану Ђуровићу
Станислав Краков, сестрић генерала Милана Недића и један од људи из непосредног окружења предсједника српске владе током рата, пише у својим ратним мемоарима да је, као једна од крупнијих фигура у командним структурама квислиншких оружаних формација у окупираној Србији, војвода Машан Ђуровић био веома поштован од стране генерала Милана Недића:
Историчар Милутин Живковић сумира ратни пут војводе Машана Ђуровића на сљедећи начин:
Референце
Литература
Милослав Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, књига 2, Крагујевац, 2005. Јован Златић, Страдалаштво српског народа у Нишком ратном округу, књ. 4 „Четници Косте Пећанца“, Ниш, 1998.
Категорија:Рођени 1903. Категорија:Умрли 1943. Категорија:Подгоричани Категорија:Четници Косте Пећанца Категорија:Четничке војводе Категорија:Официри Југословенске војске