Аспирин или ацетилсалицилна киселина () је лек из породице салицилата, који се често користи против блажих болова, као антипиретик (против грознице), и против запаљења. У малим дозама делује као анти-агрегацијски лек (умањује агрегацију тромбоцита), па се користи у секундарној превенцији инфаркта миокарда. Аспирин је један од најсвестранијих лекова у медицини, и један од најстаријих (прва употреба лекова сличних аспирину забележена је у Античкој Грчкој). Почетни материјал потребан за синтезу аспирина, салицилна киселина, је релативно јефтин, јер се може добити процесом карбоксилације фенола са угљен-диоксидом. У индустријској производњи аспирина најчешће се користи процес естерификације.
Аспирин је један од првих лекова из групе нестероидних антиупалних лекова. Салицилати сачињавају мањи део те групе. Многи од њих имају сличне ефекте и инхибирају синтезу циклооксигеназе као свој основни механизам деловања. Данас је аспирин још увек један од најраспрострањенијих лекова у свету, са отприлике 40.000 тона потрошње сваке године.
Због повезаности аспирина и Рејевог синдрома, аспирин се више не користи за контролисање симптома налик грипу код деце до 12 година.
Дуготрајна употреба аспирина у малим дозама неповратно блокира стварање тромбоксана А2 у тромбоцитима, што производи инхибиторни ефекат на агрегацију тромбоцита, што се користи у секундарној превенцији инфаркта миокарда, можданог удара или стварања крвних угрушака код особа које су изложене том ризику. У Србији су у ту сврху регистровани лекови који садрже 100 -{mg}- ацетилсалицилне киселине. Високе дозе аспирина се такође дају одмах након акутног срчаног удара.
Неколико стотина смртних случајева од предозирања аспирином се догађају годишње (смртоносна доза износи 0,2-0,5 грама по килограму телесне масе), али је његова употреба у оквиру терапеутских доза оправдана. Примарни нежељени ефекти, посебно у већим дозама, су гастроинтестинални болови (укључујући чир и крварење у стомаку) и тинитус. Још један споредни ефекат, услед антиагрегацијских својстава аспирина, је продужено протромбинско време, па је контраиндикован за ублажавање менструалних болова код жена. По америчким стандардима (ФДА), сви лекови који садрже више од 0,325 -{g}- аспирина морају бити помешани са повезујућом супстанцом. Таква процедура је неопходна због негативног утицаја аспирина на слузокожу органа у систему за варење.
Име Име аспирин је сковала немачка компанија Бајер. У неким земљама се ово име користи као име за лек, а не као заштићено име. У земљама у којима је аспирин и даље заштићено име, користи се скраћеница -{ASA}- (), -{ASS}- () или -{AAS}- ().The use of aspirin У земљама бивше Југославије лек је познат и као андол или ацетисал. Аспирин се може наћи у више од 100 комерцијалних лекова широм света (анацин, ексцедрин, корицидин, мидол итд.). Иако је раније аспирин чинио више од 90% целокупног тржишта комерцијалних аналгетика, данас се поред њега све више могу наћи лекови на бази ацетаминофена (40%), ибупрофена (26%) и напроксена (6%).
Употреба 300п|десно|мини|Шема која приказује деловање, кинетику и употребу аспирина Бол Аспирин је ефикасан против потмулог и сталног бола. Он није ефикасан против болова изазваних мишићним грчевима, надимањима, мучнином у желуцу и акутном иритацијом коже. Највише проучавани пример је бол након операције попут вађења зуба, за коју је највиша дозвољена доза аспирина (од 1 -{g}-) еквивалентна 1 граму парацетамола, 60 -{mg}- кодеина и 5 -{mg}- оксикодона. Комбинација аспирина и кофеина, у општем случају, омогућава веће ублажавање бола од самог аспирина. Аспирин у виду шумећих таблета или прашка ублажава бол много брже од аспирина у виду таблета (15—30 минута наспрам 45-60 минута).
Као средство за ублажавање болова после операције, аспирин делује далеко слабије од ибупрофена. Аспирин такође има доста већи негативни утицај на органе за варење од ибупрофена. Највећа дозвољена доза аспирина (1 -{g}-) слабије ублажава бол од просечне дозе ибупрофена (400 -{mg}-), а ово ублажавање бола код аспирина не траје тако дуго. Комбинација аспирина и кодеина може имати незнатно веће аналгетичке ефекте од самог аспирина; међутим, ова разлика клинички није значајна. Сматра се да је ибупрофен најмање исто толико ефективан као и ова комбинација, а могуће и ефективнији.
Судећи по мета-анализама клиничких експеримената у вези менструалних болова, аспирин показује вишу ефикасност од плацеба, али слабију од ибупрофена или напроксена, мада се највећа доза аспирина није користила при овим експериментима. Аутори су закључили да ибупрофен има најповољнији однос користи и ризика.
Аспирин не олакшава болове настале током бициклистичких вежби, док је кофеин изненађујуће био веома ефикасан. Слично томе, аспирин, кодеин или парацетамол нису били бољи од плацеба код мишићних болова након вежбања.
Аспирин је један од најчешће кориштених лекова при третману благих и умјерених болова, укључујући мигрену и грозницу. Често се комбинује са другим лековима из групе нестероидних антиупалних лекова и опиоидним аналгетицима при третману умерених и јаких болова.
У високим дозама, аспирин и други салицилати се користе при третману реуматске грознице, реуматоидног артритиса и других упалних стања зглобова и костију. У мањим дозама, аспирин (и његови еквиваленти као калцијум карбасалат) такође спречавају настајање крвних угрушака и доказано смањују појаву акутних исхемичних напада и нестабилне ангине пекторис код мушкараца, а може бити кориштен и профилактично. Такође се користи при третману перикардитиса, болести коронарних артерија и акутних инфаркта миокарда. Мање дозе аспирина су препоручене у превенцији можданог удара и инфаркта код пацијената са срчаним болестима. Код особа које немају присутне срчане проблеме, аспирин нема такво деловање., BMJ , str.a1840 Међутим, препоручљиво је да се у предоперативном поступку код пацијената са срчаним болестима при операцији бајпаса прекине с давањем аспирина најмање 7 дана пре саме операције, јер се тиме значајно умањује крварење у постоперативном периоду.. Cardiac Surgery Clinic, Klinički centar Univerziteta u Sarajevu, 2009
Главобоља
Аспирин је један од најосновнијих лекова који се користе у лечењу мигрене, при чему је код 50 до 60% случајева забележено позитивно деловање. Његова ефикасност се може поредити са суматриптаном, новијим леком на бази триптана (трговачки назив Имитрекс) и другим аналгетицима попут парацетамола (ацетаминофена) или ибупрофена. Комбинација аспирина, парацетамола и кофеина (ексцедрина) даје чак и боље резултате. При третману главобоља и мигрене, ова формулација делује далеко боље него било која од те три компоненте узимане одвојено, боље него ибупрофен те боље него суматриптан. Слично као и код других лекова против мигрене, препоручено је да се користи аспирин код почетних знакова главобоље пошто се тај начин користио и у компаративним студијским експериментима.
Аспирин ублажава бол код 60 до 75% пацијената са епизодним тензијама главобоље. Он је у истој равни са парацетамолом у том смислу, осим што се код аспирина чешће јављају нежељени ефекти у систему за варење. Компаративни студијски експерименти указују да метамизол и ибупрофен могу ублажити бол брже од аспирина, али се примећују значајне разлике 2 сата након употребе. Комбинација аспирина, парацетамола и кофеина је и даље ефективнија, али уз негативније посљедице у виду стомачних тегоба, нервозе и вртоглавице.
Постоје докази да су ниске дозе аспирина корисне за умањење појаве мигрена код подложних особа.
Превенција срчаних и можданих удара
Постоје две дистинктне форме употребе аспирина за спречавање кардиоваскуларних појава: примарна превенција и секундарна превенција. Примарна превенција је усресређена на умањење појаве можданих и срчаних удара опште популације особа са дијагнозом срчаних или васкуларних проблема. Секундарна превенција се бави пацијентима оболелим од кардиоваскуларних обољења.
За особе без кардиоваскуларних проблема, корисност коришћења аспирина није разјашњена. У испитивањима примарне превенције, аспирин је умањио свеукупну појаву срчаних напада и исхемијских удара за једну десетину референтне вредности. Међутим, пошто су те појаве ретке, апсолутна редукција њиховог степена је ниска: са 0,57% на 0,51% годишње. Осим тога, ризици од хеморагијских удара и гастроинтестиналног крварења скоро потпуно поништавају корисност аспирина. Из ових примарних превентивних испитивања произилази да аспирин нема утицаја на степен морталитета. Даља испитивања су у прогресу.
Експерти имају подељена мишљења у погледу употребе аспирина за примарну превенција, која би се могла остварити уврштавањем аспирина у комбинацију лекова (полипилулу) за општу популацију. Уместо тога препоручује се доношење индивидуалних одлука, базираних на процени предстојећег ризика и опредељењу пацијената.
Коронарне и каротидне артерије Коронарне артерије снабдевају срце крвљу. Аспирин се препоручује током периода од једног до шест месеци након уградње стента у коронарне артерије и годинама након коронарног артеријског бајпасног графта.
Каротидне артерије снабдевање крвљу мозак. Аспирин може да буде користан за пацијенте са благом стенозом каротидних артерија. Он се препоручује након каротидне ендартеректомије или стента каротидне артерије.
Након васкуларне хирургије нижег дела ногу користећи вештачке графтове који су зашивени за артерије да би се побољшало снабдевање крвљу. Аспирин се користи за очување графтова у отвореном стању. Он служи као форма стањивача крви којим се смањује могућност формирања угрушака.
Друге употребе Мада се аспирин користио у борби против грознице и бола узрокованог прехладом више од сто година, његова ефикасност у тој улози је тек недавно била потврђена у контролисаним клиничким испитивањима на одраслим особама. Један грам аспирина је у просеку умањио оралну телесну температуру са 39,0 °C до 37,6 °C након три сата. Његово дејство почиње након 30 минута, и након шест сати температура још увек остаје испод 37,8 °C. Аспирин такође олакшава тегобу, неудобност, и главобољу, као и бол упале грла. Тешко је разликовати ефекте аспирина и парацетамола у том погледу, изузев можда незнатно већег знојења и гастроинтестиналних нуспојава.
Грозница и бол зглобова акутне реуматске грознице одговарају изузетно добро, често у току три дана, на високе дозе аспирина. Терапија обично траје једну до две недеље, и у само око 5% случајева је неопходно наставити дуже од шест месеци. Након што грозница и бол пресахну, третман аспирином није неопходан, јер он не умањује учесталост појаве срчаних проблема и резидуалних реуматских срчаних обољења. Осим тога, високе дозе аспирина узрокују токсичност јетре код око 20% малолетних пацијената, који сачињавају већину оболелих од реуматске грознице, и повишен ризик од развоја Рејевог синдрома. Показано је да је напроксен једнако ефективан и мање токсичан. Због ограниченог клиничког искуства, међутим, напроксен се препоручује само као секундарна терапија.
Поред реуматичне грознице, Кавасакијева болест је једна од малобројних индикација за примену аспирина код деце, мада неки истраживачи доводе у питање неопходност те примене. У Уједињеном Краљевству, једина обољења за примену аспирина код деце и адолесцената испод 16 година су Кавасакијева болест и спречавање формирања угрушака крви.
Аспирин се такође користи за лечење перикардитиса, коронарне артеријске болести, и акутне миокардијалне инфракције.