Соња Хлебш (Крањ, 23. март 1927 — Риден, 31. август 2005) била је словеначка и југословенска глумица и књижевница. Чланица је првог уметничког ансамбла Југословенског драмског позоришта од његовог оснивања. У дневном листу Политика објављивала је кратке приче. Запамћена је као једна од ретких вамп-жена у Београду 60-их година. Верује се да је била инспирација карикатуристкињи Деси Глишић за стварање чувеног лика Даре Нијагаре.

Биографија Соња Хлебш рођена је у угледној, старој и имућној породици из Крања, потомцима Францета Прешерна.

Године 1958. заједно са супругом, такође глумцем, Бертом Сотларом, преселила се у Београд, где је добила ангажман у Југословенском драмском позоришту. У Београду се развела и 11. децембра 1951. године удала за глумца Љубишу Јовановића, са којим је у браку провела 20 година. После његове смрти 1972. године напустила је ЈДП и одселила се у Швајцарску, где се касније удала за по­том­ка по­ро­ди­це Бр­лић-Ма­жу­ра­нић. Као Со­ња Хлебш-Ру­зио (Ру­жић) живела је у Швајцарској, где је и умрла 2005. године. Сахрањена је у Ријеци.

После њене смрти породица њеног трећег супруга објавила је читуљу са следећим садржајем:

Глумачка каријера

Рекли су о Соњи Хлебш:Марија Црнобори: Има­ла је шарм, су­ге­стив­ност... До­бра, ко­ри­сна глу­ми­ца... |- | style="text-align: justified; font-size: 100%;" |Мира Ступица: Би­ла је сјај­на, ду­хо­ви­та, ле­па и та­лен­то­ва­на, екстра осо­ба ван сва­ке кон­ку­рен­ци­је|} Када је оснивано Југословенско драмско позориште његов први уметнички ансамбл чинили су глумци из целе тадашње Југославије. Бојан Ступица је у први уметнички ансамбл окупио репрезентативну екипу глумаца. Осим београдских, ту су били уметници из Загреба, Сплита, Љубљане, Новог Сада и Сарајева, који су стварали ново позориште високог литерарног и сценског нивоа, а међу њима је била и Соња Хлебеш. Она је у ЈДП-у је била од оснивања 1948. до 1972. године. Првих година за патрона јој је била одређена Марија Црнобори, а са Миром Ступицом остала је блиска до последњег тренутка. Њен спе­ци­фи­чан ак­цент користио јој је у многим улогама. До да­нас се пам­те многе њене улоге, међу којима је најпознатија Ла­у­ра у Дун­ду Ма­ро­ју, представи која је одиграна неколико стотина пута, са незапамћеним успехом у Бечу, Москви, Лењинграду, Кијеву и на другим гостовањима. Посебан успех постигла је на Фестивалу нација'', у позоришту „Сара Бернар“ у Паризу, где је била обасута позитивним утисцима француске критике.

Иако је напустила глуму, Соња Хлебш је Југословенско драмско позориште сматрала својом кућом. Када је зграда позоришта 1997. изгорела, као израз љубави према њему послала је факс машину, прву коју је позориште икада имало.

Филмографија Соња Хлебш че­сто је игра­ла и на фил­му, иако је по­зо­ри­ште ви­ше во­ле­ла.1950. Црвени цвет Жена у Гестапоу1951. Последњи дан Нина глумица1956. Последњи колосек Беба1960. Друг председник центарфор Лолита1960. Дилижанса снова Мајорица1961. Лето је криво за све 1961. Велика турнеја 1961. Дан четрнаести барска дама1962. Звиждук у осам секретарица1964. Нешто о чему се може говорити 1964. Лутање једне душе 1965. Човик од свита Немица која продаје венчанице1965. Мртвима улаз забрањен 1966. Пре рата Рина1966. The boy cried murder Маријана1966. Друга страна медаље Силвија1966. Анабелин сан 1967. Пробисвет (ТВ серија) 1967. Јегор Буличов Јелисавета 1968. Не играј се љубављу (ТВ)1968. Кад голубови полете бакина унука 1968. На рубу памети

Књижевни рад Пр­ве при­че Соња Хлебш об­ја­ви­ла је још у Бе­о­гра­ду, под псе­у­до­ни­мом Со­фи­ја Ру­долф - узе­ла је сво­је пра­во име и име оца. Покушала је да их објави као п„ре­вод аустриј­ске аутор­ке”, али због административних про­блем са аутор­ским пра­ви­ма мо­ра­ла је да при­зна ауторство. Пи­са­ла је до­бро и упор­но. Своје приче редовно је, под сво­јим пра­вим име­ном, об­ја­вљи­ва­ла у швај­цар­ским ме­сеч­ни­ци­ма.

Занимљивости Соњу Хлебш пратио је глас да је „фатална жена”, а она се са тим тешко носила. Згодна пла­ву­ша мо­дрих очи­ју, иза­зов­них уса­на и див­ног ста­са пле­ни­ла је на сце­ни, пред ка­ме­рама, али и на београдским улицама. Никада није била парадигма симпатичне ограничености, каквима се плавуше приказују у вицевима већ напротив, духовита и брзомислећа. Многи верују се да је управо она била узор за лик Даре Нијагаре, стрип-јунакиње коју је цртала и објављивала у часопису „Јеж“ Деса Глишић, једна од тада ретких жена карикатуриста на овим просторима.

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1927. Категорија:Умрли 2005. Категорија:Крањани Категорија:Српски глумци Категорија:Југословенски глумци Категорија:Словеначки глумци Категорија:Глумци Југословенског драмског позоришта