Невладине организације су специфична форма организовања грађана. Термин се масовно користи у последње две деценије и уско је повезан са појмом цивилног друштва. Без схватања појма цивилног друштва није могуће у потпуности схватити овај појам. Поред термина „невладина организација” користи се и термин „удружење грађана”.

Област преклапања представља место где се снаге државе (законодавна, судска и извршна власт), бизниса и грађана обједињује да би се креирао нормативни простор за демократију, друштвену одговорност и заштиту јавних интереса.

Цивилно друштво за које се невладине организације залажу је: Простор за мобилизацију и артикулацију интереса појединаца и група Институционално средство за медијацију (посредовање) између конфликтних интереса и конфликтних социјалних вредности Могућност за исказивање и практиковање друштвених, религијских и културних веровања и активности Могућност за ограничавање инхерентне тенденције државе да прошири своју контролу Могућност да се ограничи потенцијал бизниса да буде без контроле.

Појам заједнички интерес у дефиницији може да буде разнолик. Он може, али и не мора, да буде прихватљив за све који раде са, и у, организацијама цивилног друштва. Оно што је битно је да су слобода говора и слобода удруживања битни елементи у демократским друштвима који дозвољавају грађанима да се удружују и да искажу различите интересе који не морају бити атрактивни увек за све. Значајна одлика цивилног друштва је да постоји подстицајни амбијент у коме су различити погледи дозвољени и пожељни и где је организацијама или асоцијацијама различите врсте дозвољено да постоје.

Институције једног подстицајног амбијента за развој цивилног друштва су: Извршна власт Судска власт Законодавна власт Медији Локална власт Независне одговорне (ревизорске) организације као што су: Изборна комисија Комисија за људска права Комисија за борбу против корупције Канцеларија главног ревизора Канцеларија Врховног тужиоца Омбудсман (јавни адвокат) Удружења грађана Берза Универзитет

Као што се види простор за сарадњу и за унапређење заједничких интереса је веома широк. Основна подела удружења грађана је на организације за узајамну помоћ (које формирају грађани и чији су они чланови и на бази тога остварују одређене користи), организације од општег (јавног) интереса (које формирају грађани у намери да помогну другим групама грађана који нису нужно њихови чланови), и претендери (претварачи).

Референце

Види још Непрофитна организација

*