Први пут с оцем на јутрење је морално-психолошка приповетка Лазе Лазаревића. Приповетка је први пут серијализована анонимно на страницама магазина „Српска зора” у јулу и августу 1879. године под називом Звона са цркве у Н., након чега је проширена и штампана у колекцији Шест приповедака 1886. године под данашњим називом.

Радња Наратор, Миша, средње дете у богатој трговачкој породици, прича читаоцу о свом детињству и оцу Митру.

Митар је трговац, власник сеоског дућана и по Мишиним речима: „чудновате нарави”. Ретко се смејао, био је осорљив и ауторитативан. Чврсто се држао својих начела, и једном приликом отпустио свог највреднијег радника зато што га је ухватио како игра крајцаре, чему се строго противио.

Митар је ретко одлазио у цркву, али је сваке вечери ишао у кафану иако је слабо пио. Једне вечери, Митар се вратио кући без џепног сата, што је оправдао рекавши својој жени Марици да га је послао у Београд на поправку. Марица му није поверовала јер је знала да је почео да се коцка. Другом приликом, Митар се вратио из кафане са својим сатом, као и са златним ланцем, сребрењацима, новом шубаром и драгим камењем.

Марица се противила Митровом коцкању, али се плашила његовог ауторитета и његових претњи да ће је отерати из куће. Једне вечери Митар је на коцки изгубио свог коња вранца, да би га повратио друге вечери и окитио новим амовима и ременима. Митар убрзо почиње често да добија на коцки и да занемарује свој дућан. Једном приликом, сви коцкари су се окупили у Митровој кући, а са њима је пошао и П. Зелембаћ, свињарски трговац који „ради са Пештом”. Те вечери Митар губи сву своју имовину, док га Марица моли да одустане и говори својој деци да се моле Богу да их спасе.

Следеће вечери, сада немавши ништа, Митар одлази да се убије. Марица га пресреће и убеђује га да се не убије рекавши му да је он био тај који је дао породици све што је имала. Митар се враћа кући и сутрадан ујутру, по први пут води Мишу на јутрење.

Миша завршава своју причу наглашавајући да је претходног лета, путујући у Београд да купи робу, видео Зелембаћа у затвору како туца камен.

Референце

Литература

Душан Иванић (поговор Незамјенљиво дјело, у Лаза К. Лазаревић, Приповетке, 1998) Димитрије Вученов, Понешто о структури Лазаревићеве приповетке Први пут с оцем на јутрење. У Димитрије Вученов „О српским реалистима и њиховим претходницима“, СКЗ, Београд, 1970, pp. 91–106.

Види још

Лаза К. Лазаревић Све ће то народ позлатити

Категорија:Српске приповетке