Историјско доба (историја) је део прошлости коме претходи праисторија, и оно још увек траје. Историјско доба, у ствари, представља развој људске цивилизације. Оно је почело у IV миленијуму пре нове ере, од тренутка проналаска писаних споменика, формирањем класа и појавом првих држава.Опште образовање
Дели се на стари, средњи и Нови век и на Савремено доба у ком ми данас живимо. Важно је напоменути да историјско доба не почиње у исто време за све народе. За народе Месопотамије и Египта она је почела око 3000. године пре нове ере, а рецимо за Нову Гвинеју 1900. године.
Периодизација историјског доба Приликом периодизације историјског доба разни историчари користе разне критеријуме у погледу датирања основних историјских епоха старог, средњег, новог века и савременог доба. Традиционално се за почетак старог века или античког доба узима проналазак писма који није могуће прецизно одредити (око 3250.-3000. године пре нове ере у Египту), па све до пада Западног римског царства 476. године. Почетак средњег века најчешће означава пад Западно-римског царства 476. године па све до пада Цариграда под турску власт 1453. године (у неким случајевима до проналаска Америке 1492. године) Нови век почиње од 15. века, падом Цариграда 1453. године, или према другима, Колумбовим открићем Америке 1492. године до почетка Француске револуције 1789. године. Савремено доба обухвата период од краја Првог светског рата па до данас.Знање.орг
Проналазак писма је био велика прекретница у историји људског друштва, па се време пре проналаска и употребе писма назива праисторија, а после проналаска писма историја.
Види још Праисторија Праисторија на тлу Србије
Референце
Категорија:Историја по периоду