Крушевац је градско насеље и седиште истоимене територијалне јединице у Србији. Административни је центар Расинског управног округа. Према попису из 2022. било је 53.746 становника. Налази се у долини Западног Поморавља, на реци Расини.
Крушевац је економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар Расинског округа. Град Крушевац обухвата 101 насеље и захвата површину од 854 km2. Крушевац је био средњовековна престоница кнеза Лазара.
Географија Налази се у Крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.
Крушевац се налази на 137 метара надморске висине, и то на координатама 43° 34′ 60" северно и 21° 19′ 36" источно.
Крушевац припада средишњој и јужној Србији у Расинском округу.
Историја Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима. Град је постао привредно и културно средиште Србије. Место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе.
Предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан. мини|лево|Лазарева чесма (архивска фотографија) После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Српске државе Лазаревића којом испрва управља кнегиња Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан, који касније престоницу сели у Београд. Турци нападају Крушевац више пута а освајају тек 1426, пред смрт деспота Стефана. Од 1444. године, Крушевац је у рукама деспота Ђурђа Бранковића, а Османлије га коначно поробљавају 1454. године. Те године је турски султан, путујући за Средец (данас Софија) из Крушевца одвео 50.000 Срба, од којих је 4000 упутио у Истанбул. У то време носи османско име Алаџа Хисар (Шарени град) и седиште је истоименог санџака.
Време мира под Турцима било је од 1480. до 1670. У време Великог бечког рата 1689. град је био ослобођен од Турака. То се десило још два пута у XVIII веку: 1737—1739. године и за време Кочине крајине, 1789. године. Град је враћен Турцима 1791, Свиштовским миром. Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године. После ослобођења град почиње нагло да се развија и напредује, и постаје један од већих обласних средишта књажевине Србије.
Прву апотеку у Крушевцу, а трећу у Србији, отворио је 1868. године Драгослав Кедровић (1839—1907).
У време Краљевине СХС Расински срез је у Крушевачкој области, која је 1929. укључена у Моравску бановину. Индустрија се развијала након Првог светског рата; док су раније ту биле две мале фабрике (као и барутана Обилићево у близини), до 1925. су подигнути и „огромна” стругара с постројењима за прераду дрва (увећана под власништвом загребачког концерна Деоничко друштво за експлоатацију дрва; за њу је доста сечена шума манастира Наупара); државни завод за импрегнирање железничких прагова; фабрика вагона; фабрика сапуна, „највећа на Балкану”; два парна млина; фабрика намештаја и две мање фабрике столица.„Пред Видовдан у царском Крушевцу”, Политика, 27. јун 1925,
Општа болница је основана 1922. Дом трговачке омладине је подигнут 1938, зграда Берзе рада 1940.,
Током Другог светског рата, припадници немачких окупационих снага су на брду Багдала стрељали 1642 родољуба из Крушевца и околине. После рата цео тај простор је претворен у спомен парк под именом „Слободиште“. Град је ослобођен 15. октобра 1944.
Позориште је основано 1946; Народни музеј 1951, у згради гимназије из 1863; Уметничка галерија 1962, користи бившу кућу породице Љотић из 1929. Народна библиотека је од 1967. у Дому синдиката на Тргу косовских јунака. Стадион Младост је отворен 1976. а изграђена је и хала спортова. Хотел Рубин је највећи у крају, отворен је 1975.
У Крушевцу је током 2013. године реконструисано пет средњовековних чесама.
Привреда Крушевац је јак привредни центар са посебно развијеном метало-прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Хeнкел Србија“, „-{Trayal}-“). Ту је и фабрика алкохолних и безалкохолних пића „Рубин“, као и фабрика мазива „ФАМ“. Осим великих друштвених колектива, у граду има и преко 1200 приватних предузећа и преко 2500 самосталних радњи различитих делатности.
Градске славе и прославе 180п|мини|лево|Беловодска розета 180п|мини|Скулптура Крушевљанка са крчагом, аутор Марија Ћирић У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. До 2002. године у спомен парку Слободиште одржавала се манифестација под називом Свечаности слободе коју је креирао Добрица Ћосић У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на „Малу Госпојину“, 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона-заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва „Добра нарав“, или „Баксузи, угурсузи и намћори“, специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.
Демографија Нахија Крушевац 1516. имала је 216 села са популацијом око 320.000 становника, која се је пред крај века свела на 160000. Сам град је имао 204 муслиманске и 84 хришћанске куће.
Према најновијем попису из 2022 године, Град Крушевац имао је 113.582 становника, док је градско насеље Крушевац имало 53.746 становника (према попису из 2011. године било је 73.316 становника, а према оном из 2002. године - 75.256 становника).
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
Медији у Крушевцу Телевизијске станице:
Национална телевизија (медијски јавни сервис): Дописништво РТС-а.
Регионална телевизија: РТК.
Градске телевизије: ТВ Плус, ТВ Јефимија
Радио-станице:
Регионални радио: РТК
Градске радио-станице: Радио ФИМС, Радио ОК студио, Радио Плус, Радио Невен, Радио Чигра, Радио Антена, Радио Јефимија.
Градске новине: Град.
Спорт десно|мини|250п|Стадион Младост. ФК Напредак Крушевац ФК Трајал ФК Јединство 1936 ЖФК Напредак Крушевац КК Напредак Крушевац ОРК Напредак Крушевац ЖОРК Напредак Крушевац Пливачки клуб Напредак Крушевац Стадион Младост ФК Борац Бивоље ОК Кнез Лазар Крушевац Рагби клуб Крушевац Атлетско рекреативни клуб Маратонац Атлетски клуб Крушевац Рагби 13 клуб Цар Лазар БК 14. октобар Крушевац 14. октобар БК КШ 037 ВК Расина
Градови побратими <tr valign=><td> Пистоја, Италија (1966) Трогир, Хрватска (1972) Травник, Босна и Херцеговина (1972) Крф, Грчка (1985) Сент Андреја, Мађарска (1990) Кирјат Гат, Израел (1990) Рамнику Валча, Румунија (2003) Бијељина, Босна и Херцеговина (2008) Косовска Митровица, Србија (2013) Одинцово, Русија (2017) Битољ, Северна Македонија (2023)
Град Крушевац остварује интезивну сарадњу и са следећим градовима: Волгоград, Русија (1999) Стара Загора, Бугарска (2000) Рјазањ, Русија (2000) Жалец, Словенија (2006)
Познате личности
Галерија
Види још Општа болница Крушевац Храм Светих архангела
Референце
Литература
Спољашње везе
Туристичка организација града Крушевца Општа болница Крушевац Епархија крушевачка Крушевачко позориште Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Насељена места у Расинском управном округу Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Престонице Србије