Абрахам Линколн (; Хоџенвил, 12. фебруар 1809 — Вашингтон, 15. април 1865) је био амерички државник, адвокат и шеснаести председник САД од 1861. до његове смрти 1865. године.
Рођен је у сиромашној породици, а у младости је добио дозволу да се у држави Илиноис бави адвокатуром, иако није имао завршену ни основну школу. Политиком се бавио од 1832. а 1856. прикључио се Републиканској странци, основаној зато да би се супротставила ширењу ропства међу новоприкљученим државама САД.
Године 1860. његов избор за председника САД је подстакао јужне робовласничке државе САД да започну процес отцепљења и створе Конфедеративне Америчке Државе. Линколнова влада у Вашингтону није признала новостворену конфедерацију тако да је у пролеће 1861. дошло до избијања Америчког грађанског рата.
Иако се није истакао као посебно талентован ратни вођа нити је, све до пред сам крај, имао успеха у избору генерала Уније, Линколн је имао кључну улогу у победи Уније. Док је на почетку, из политичких разлога, као циљ рата навео очување Уније, године 1862. је донео проглас о укидању ропства, чиме је Унија стекла симпатије светске јавности. Истовремено је без много обзира кршио и мимоилазио многе уставне одредбе о људским правима и слободама како би сузбио јужњачку пету колону. Његов мандат је значајан по целом низу реформи које су ојачале позиције федералне власти на рачун федералних држава.
Неколико месеци након што је Линколн победио на изборима 1864. године, Конфедерација је присиљена на капитулацију и рат је завршен победом Уније. Неколико дана касније, 15. априла 1865. Линколн је убијен у позоришту као жртва фанатичног јужњачког глумца Џона Вилкса Бута. Абрахам Линколн се сматра за једног од најбољих председника САД.America's Greatest President: Abraham Lincoln
Биографија Дјетињство и младост Абрахам Линколн рођен је 12. фебруара 1809. као друго дијете Томаса Линколна и Ненси Линколн (рођене Хенкс), у дрвеној једнособној кући у округу Хардин (данас округ ЛаРуе), савезна држава Кентаки, на Синкинг Спринг фарми. Његов дедо по очевој страни доселио је са породицом из савезне државе Вирџинија у округ Џеферсон, Кентаки, гдје је погинуо у индијанском нападу 1786. Томас је остао сам да се сналази у животу на граници. Линколнова мајка, Ненси, била је кћерка Луси Хенкс. Ненси је рођена у округу Минерал, Западна Вирџинија, тада дио савезне државе Вирџинија. Луси се са Нанцy преселила у Кентаки. Нанцy Ханкс удала се за Томаса који је постао угледан грађанин. Купио је и продао неколико фарми, од којих је једна била Кноб Цреек. Породица је похађала баптистичку цркву која је имала строге моралне стандарде, те се противила алкохолу, плесу и ропству. Томас је у Кентакију имао добар друштвени статус, те је сједио у поротама, процјењивао посједе, чувао затворенике и учествовао у државним патролама за робове. До времена када му се родио син Абрахам, Томас је поседовао двије фарме од 240 ha, неколико градских парцела, коње и стоку. Био је међу најбогатијима у округу. Године 1816. Томас је изгубио сво земљиште на суду због неисправних папира о власништву.
Породица је преселила на сјевер преко ријеке Охајо у слободно подручје и кренула у нови почетак у округу Пери, (данас округ Спенсер), савезна држава Индијана. У Индијани 1818, када је Абрахам имао девет година, преминула му је мајка Ненси због отровања крављим млеком које је садржавало биљни токсин (тада болест непознатог узрока називала се млечна болест, те се сматрало да је заразна).
Након смрти мајке, најстарија сестра, Сара, бринула се о њему док се отац није поновно оженио 1819. године. Сара је касније преминула у 20-има приликом рођења мртворођенчета.
Нова жена Томаса Линколна била је удовица Сара Буш Џонстон, мајка троје дјеце. Линколн је постао врло близак са помајком. Као дјечак Абрахам није био превише вриједан у кућним пословима па су га комшије и пријатељи сматрали лијеним. Касније као младић, радио је све послове у кући који су се очекивали од њега и био способан радник са сјекиром у пословима израде ограда. Након што је победио вођу локалне банде у рвању, стекао је репутацију за своју снагу и смелост. Линколн је прихватио и тада уобичајену обавезу сина да своме оцу даје сву зараду од рада изван куће до доби од 21 године. У каснијим годинама Линколн је посуђивао оцу новац у неколико наврата. С временом се удаљио од оца, деломично због очевог необразовања. Едукација младог Линколна састојала се од године дана формалног школовања, те самоучења и читања доступних књига. Тако је више пута прочитао Езопове "Басне", "Робинзон Крусо" Данијела Дефоаа, Библију краља Џејмса и аутобиографију Бенџамина Френклина.
Године 1830. због страха од ширења млечне болести породица се преселила уз реку Охајо у округ Мејкон, држава Илиноис, које је тада била слободна (без ропства) држава. Године 1831. Томас је поново преселио породицу у нови дом у округу Цолес, Илиноис. Тада је амбициозни 22-годишњак одлучио потражити бољи живот и осамосталио се од породице. Спуштајући се кануом низ реку Сангамон, Линколн је завршио у селу Њу Сејлем у округу Сангамон. У пролеће 1831. запослио га је предузетник из Њу Сејлема, Дентон Офат, те се са пријатељима у броду са теретом спустио у Њу Орлеанс рекама Сангамон, Илиноис и Мисисипи. Након доласка у Њу Орлеанс, први пут је видио ропство и пешице се вратио кући.
Почеци Године 1832, у добу од 23 године Линколн је са партнером на позајмицу купио малу продавницу у Њу Сејлему. Иако је економија у региону цветала, посао није ишао најбоље па је Линколн продао свој удео. Тога марта започео је своју политичку каријеру и прву предизборну трку за општу скупштину (државно законодавно тело) савезне државе Илиноис. Пре избора Линколн је служио у оружаним јединицама државе Илиноис током рата Црног Јастреба. На изборима 6. августа није изабран. Радио је у пошти и одлучио је да постане правник. На другој изборној утрци 1834. био је успјешан те је изабран у скупштину, као представник Виговске партије. Године 1836. примљен је у Правну комору, преселио се у град Спрингфилд и почео је радити као правник у уреду Џона Т. Стјуарта, рођака Мери Тод. Стекао је репутацију успешног адвоката. Од 1841. до 1844. био је партнер са Стивеном Т. Логаном, а касније са Вилијамом Херндоном. Одрадио је четири узастопна мандата у нижем Представничком дому скупштине Илиноиса као представник округа Сангамон.
Током заседања 1835-36. гласао је за право гласа свим белим мушкарцима без обзира да ли су власници земље или не. Залагао се за укидање ропства. Пратио је програм који је омогућавао насељавање слободних робова у Либерији у Африци.
Породица Године 1840. Линколн се верио са Мери Тод, из богате робовласничке породице из Лексингтона, Кентаки. Срели су се у Спрингфилду, Илиноис, у децембру 1839, а следећег децембра су се верили. Венчање планирано за 1. јануар 1841. је отказано на Линколнов захтев. Касније су се поновно срели на забави и венчали се 4. новембра 1842. у вили у Спрингфилду која је била власништво Мерине удате сестре.
Године 1844, пар је купио кућу у близини правног уреда. Мери је била домаћица. Роберт Тод Линколн је рођен 1843, Едвард Бејкер Линколн (Еди) 1846. Едвард је преминуо 1. фебруара 1850, вероватно од туберкулозе. "Вили" Линколн је рођен 21. децембра 1850, а умро је 20. фебруара 1862. Четврто дете Томас "Тед" Линколн, рођен је 4. априла 1853, а преминуо је од попуштања срца у доби од 18 година 16. јула 1871. Роберт је једино дете које је преживело и имало властиту децу. Смрт синова значајно је утицало на оба родитеља. Мери се тешко носила са губитком деце и супруга па ју је Роберт краткотрајно сместио у душевну болницу 1875. Отац Линколнове супруге живио је у Лексингтону, Кентаки, па је он као и остали у породици Тод живео од робова или трговине робовима. Линколн је са њима био близак, и повремено је посећивао њихово имање у Лексингтону.
Конгрес Током 1830-их Линколн је био постајан члан Виговске партије, следбеник Хенрија Клеја. Године 1846. изабран је у Конгрес САД гдје је служио две године као једини представник своје странке у делегацији државе Илиноис. У борби за номинацију Виговске странке за изборе 1848. Линколн је проценио да Клеј не може победити, па је дао подршку генералу Захарију Тејлору, који је касније постао председник. Линколн се надао да ће га нови председник поставити на уносно мјесто начелника Уреда за земљишта, али није. Понуђен му је уред гувернера у Територији Орегон, који су били демократско упориште, па би то место значило крај политичке каријере, због чега је Линколн одбио место.
Линколн се вратио праву у уреду у Спрингфилду, где се бавио свим пословима које су могли допасти у руке адвоката у прерији. Линколн се бавио бројним превозничким случајевима усред ширења нације на запад. Посебно случајевима власника речних бродова у тужбама са новоизграђеним железничким мостовима. Првобитно је заступао бродаре, али је касније радио за онога ко га је унајмио, а његова репутација је расла. Чак је пред Врховним судом САД наступио у случају речног чамца који је потонуо након што је ударио у мост. Године 1849. добио је патент за уређај за плутање који омогућује чамцима пловидбу кроз плитку воду, па је до сада једини амерички председник који има патент на своје име.
Ропство Током 1850-их ропство је било легално у јужним државама САД, док је у већини северних укинуто. Линколн је био против ропства и ширења ропства на нове америчке територије на западу. Вратио се у политику како би се супротставио новом закону из 1854. (Закон о Канзасу и Небраски) у који је сенатор Стивен А. Даглас уклопио намеру да насељеници на новим територијама запада имају право да сами одлучују о ропству, а не да о томе одлучује Конгрес. Касније 1854. Линколн се кандидовао за место у Сенату САД као представник Илиноиса. У то време сенаторе су бирали чланови представничког законодавног тела савезне државе. Након што је водио у шест кругова избора, подршка му је почела слабити, па је Линколн подржао кандидата Лимана Трамбула, који је победио противника Џоела Одриха Матесона. Чланови Виговске странке неповратно су се подијелили око новог закона. Остаци старе Виговске странке, разочарани чланови Демократске странке и других мањих странка били су основа у обликовању нове Републиканске странке.
Током 1857-58., сенатор Даглас се разишао са председником Џејмсом Бјукенаном што је довело до борбе за власт у Демократској странци. У марту 1857. Врховни суд је у случају Дред Скот против Сандфорда, донео одлуку по којој амерички црнци нису грађани САД и нису заштићени Уставом САД. Линколн је осудио такву одлуку и позвао се на Декларацију независности по којој су сви људи једнаки по неотуђивим правима међу којима су живот и слобода.
Након што је Републиканска странка номиновала Линколна за место у Сенату 1858, спремна је била позорница за изборну трку за законодавно тело Илиноиса, које ће одлучити да ли место у Сенату иде Дагласу или Линколну.
Предизборна трка за Сенат 1858. састојала се од седам дебата између Линколна и Доугласа, које су најпознатије дебате у америчкој историји. Дебате су привлачиле скупове од неколико хиљада људи. Иако су републиканци освојили више гласова, више места су освојили демократи па је у Сенат отишао Даглас. Страначки челници су позвали Линколна да одржи говор у Њујорку, групи моћних републиканаца. Својим наступом показао је интелектуално водство које га је гурнуло у врх странке.
Предсједничка номинација 1860. г. 220пx|мини|Абрахам Линколн 1858. године Конвенција републиканске странке Илиноиса одржана је од 9. до 10. маја 1860. у граду Декејтур. Линколнови следбеници организовали су изборно тело које су водили Девид Дејвис, Норман Џад, Леонард Свит и Џеси Дубоа, па је Линколн добио прву подршку за председничку кампању. Дана 18. маја на националној конвенцији републиканске странке у Чикагу Линколнови пријатељи су обећањима и манипулацијама осигурали Линколнову номинацију, уз бившег демократа из државе Мејн, Ханибала Хамлина као потпредседничког кандидата.