Народни музеј у Смедеревској Паланци основан је 31. марта 1966. године. Првобитно је био надлежан само за територију општине Смедеревска Паланка. Надлежност му је од 1995. године проширена и на општину Велика Плана. Музеј је по својој концепцији комплексног типа са одељењима и збиркама за историју уметности (4 збирке), археологију (4 збирке), етнографију, историју, рестаурацију-конзервацију, документацију, стручну библиотеку. Сталне поставке су: Српско сликарство 1900—1950. године и неолитска насеља у долини реке Јасенице.
У саставу Народног музеја од 2002. године налази се и Галерија модерне уметности. Поред излагачке делатности којом промовише савремене уметничке тенденције, Галерија се може подичити богатим репертоаром старијих стваралаца који су својевремено креирали уметничку сцену Србије и Југославије попут: Кемала Рамујкића, Миће Поповића, Милића од Мачве, Александра Луковића Лукијана, Здравка Мандића, Радослава Тркуље, Бранка Миљуша, Васе Доловачког, Моме Антоновића и других.
Музеј се састоји од одељења, формираних према збиркама: археолошко (са преисторијском, античком, средњовековном и нумизматичком збирком), етнолошко (са збиркама керамике,текстила, дрвета, метала итд.), историјско и уметничко одељење (са збиркама српског сликарства 19. века и прве половине 20. века, збирком завичајног сликарства и неколико легата). Одељење музејске документације ибиблиотеке и Пропагандно-педагошко одељење
По богатству и значају археолошких налаза, на подручју општине Смедеревска Паланка, издваја се локалитет Медведњак (винчанска култура), са којег су потекли изузетни налази као што је Породиља – јединствена представа жене са неуобичајеним положајем тела, у згрченом ставу, налик порођајном у неким културама, од чега потиче назив. Ту је и Ритуална група – скупина од три троношца и једне статуете жене која припада такође каснонеолитском контексту. Антропоморфна фигурина названа је по месту налаза „Чаирка“. Експонати су били излагани у музејима у Енглеској, Немачкој, Данској, у оквиру изложбе Неолит средње Балкана, 1969. године.
Истакнути музејски предмети највише су у вези са Збирком српског сликарства уметника као што су Мило Милуновић, Урош Предић, Паја Јовановић, Леон Коен, Марко Мурат, Влахо Буковац, Моша Пијаде, Петар Добровић, Милан Коњовић, Петар Лубарда, Зора Петровић, и многи други.
Педагошка делатност Педагошки рад карактеришу осмишљени програми попут пројеката Откривање Музеја, Фотографије музејске стварности, Наслеђе кроз мој објектив, Ратне новине, Паланка и околина (у) очима младих, На кафи у Музеју и др.
Види још Музеји у Србији
Референце
Литература
Регионална привредна комора Пожаревац, приредила Др. Радмила Новаковић Костић, 2005. година.
Спољашње везе
Народни музеј у Смедеревској Паланци – локација www.planplus.rs Архитектонски преображај Народног музеја у Смедеревској Паланци („Политика”, 30. мај 2019)
Категорија:Музеји у Србији Категорија:Грађевине у Смедеревској Паланци Категорија:Култура у Смедеревској Паланци Категорија:Настанци у Србији 1966.