Канбера

Канбера () је главни град Аустралије. Према попису из Јуна 2022 у граду је живело 456.692 становника и тиме представља најнасељенији град у унутрашњости Аустралије. Смештен је у Аустралијској престоничкој територији, 300 km јужно од Сиднеја и 650 km североисточно од Мелбурна. За престоницу Аустралије изабран је 1908. као компромисно решење између Сиднеја и Мелбурна. Канбера представља необичан аустралијски град који је од самог настанка, плански грађен. 1913. године, на међународном такмичењу планског уређења и изградња града, архитекта Волтер Грифин из Чикага проглашен је за победника. Приликом планирања изградње Канбере, архитекта је веома обраћао пажњу на изглед самог града и на вегетацију која се тада налазила на том простору. Због тога град добија ласкави назив „-{Bush Capital}-“ (буш је аустралијски израз за природу). Због Првог и Другог светског рата изградња је била неколико пута прекидана. После 1945. уследили су озбиљни и видљиви радови.

Реч Канбера потиче из језика аустралијских староседелаца Абориџина и значи „место за сусрет“.

Као престоница владе Аустралије, у Канбери су смештени дом Парламента Аустралије и Високог суда Аустралије, као и многобројне владине канцеларије и установе. Такође у граду се налази и неколико историјских и културних националних знаменитости Аустралије.

Историја

десно|мини|250п|Блунделова колиба саграђена око 1860. Пре досељавања Европљана, територију данашње Канбере насељавала су племена Нгунауал и Уалгалу. Археолошке истраживања доказала су да су прва насеље постојала 21.000 година пре нове ере.Flood, JM., David, B., Magee, J. and English, B. 1987. Birrigai: a Pleistocene site in the south eastern highlands, Archaeology in Oceania 22:9-22 Данашња Канбера, носи име које је стотинама година старије од ње.

Европски истраживачи населили су град раних 1820-их година. Од 1820. до 1824. из Европе било је послато четири експедиције. Како археолози верују, Џошуа Јохан Мор је био један од првих градитеља нове Канбере. Он је од староседелаца откупио велику површину града. Озбиљнија европска насељавања десила су се крајем 19. века.

мини|лево|300п|Отварање Зграде Парламента у мају 1927. Развојем Новог Јужног Велса, који је за кратко време прерастао од многобројних села до државе престонице, почела је дебата између Сиднеја и Мелбурна. Оба града која су се све више развијала, захтевали су од власти Аустралије да постану главни град Аустралијског савеза. Како је надметање и расправа све више узимала маха, дошло је до компромисног решења. Одлучено је да се изгради нова престоница на територији између Сиднеја и Мелбурна. Договорено је да ће се током изградње града, све битне државне послове и функције одвијати наизменично у Сиднеју и Мелбурну. Један од захтева за изградњу нове престонице био је удаљеност новог града од Сиднеја не сме да буде мања од 165 -{km}-. Државни геометар Чарлс Скрајвенер дошао је на идеју да се уместо изградње новог града, искористи градско подручје Канбере која је била да задовољавајућој удаљености а и испуњавала је све прописе. Године 1908, власти Мелбурна и Сиднеја сложили су се да је Канбера одлично подручје за нову престоницу. Званичници су расписали конкурс за уређење града. Коначно је 1. јануара за најбољи пројекат проглашена идеја Волтера Берлија Грифина. 1913, Грифин добија средства из националног инвестиционог плана. Дана 12. марта 1913. град је службено назван Леди Денман, по Гертруди Денман, супрузи тадашњег главног гувернера лорда Томаса Денмана. Сваког другог мартовског понедељка обележавају се Дани Канбере.

Са отварањем Привремене зграде парламента, савезна влада се преселила у Канберу 9. маја 1927. Затегнути односи у Европи, Први светски рат, Велика криза и Други светски рат значајно су угрозили развој пројекта. Неке од планираних институција никада нису биле изграђене; као што је случај са римокатоличком и англиканском црквом. Неке владине установе задржале су се у Мелбурну задржала до краја 1950-их година. Због тога су настале бројне несугласице. Град је под хитно требало да се заврши како би се државне институције коначно и трајно преселиле у Канберу. Због тога је план изградње промењен. Северни и јужни делови Канбере су даље изграђивани током 1950-их, а урбани развој дистрикта Вуден Вели и Белконен је почео средином и крајем 1960-их. Многа од нових насеља су добила имена по аустралијским политичарима, као што су Бартон, Дикин, Рид, Бредон и Хенри. Вештачко језеро Берли Грифин је довршено 1964.

десно|мини|450п|Две најпознатије грађевине у Канбери - стара и нова зграда Парламента Абориџанска амбасада у новој престоници отворена је 27. јануара 1972. Од 9. маја 1988. Парламент Аустралије је званично почео да ради у новој згради. Децембра 1988. Аустралијској престоничкој територији је загарантована пуна аутономија, а након првих избора у фебруару 1989. 17-члана скупштина се 11. маја 1989. уселила у своје канцеларије. Аустралијска лабуристичка партија је формирала прву владу Аустралијске престоничке територије, на чијем се челу нашла Роузмери Фолет, као прва жена на челу владе неке аустралијске државе или територије.

Канберу је 18. јануара 2003. захватио пожар који је однео четири људска живота и уништио 491 кућу, као и главни телескоп и радионицу опсерваторије Маунт Стромло Аустралијског националног универзитета.

Географија десно|мини|300п|Центар града Град Канбера је највећи и најмногољуднији град у унутрашњости Аустралије. Налази се на око 300 -{km}- југозападно од Сиднеја и 650 -{km}- североисточно од Мелбурна. Географски град заузима површину од 2.396,54 km². Смештен је у околини планинског масива Бриндабела, приближно 150 -{km}- у унутрашњости од источне обале Аустралије. Налази се на надморској висини од 550 до 700 m.

Највиша тачка је планина Маџура – 888 m. Остала узвишења су планина Маутн Тејлор, Маунт Ејнсли, Црна планина и Муга Муга. Поред планина, град је окружен и еукалиптусовим саванама, пашњацима, мочварама и сувим еукалиптусовим шумама.

Река Молонго тече кроз сам град где је постављена брана на језеру Берли Грифин које се налази у самом центру града. Молонго се улива у реку Марумбиџи, северозападно од Канбере и тиме усмерава ток реке према граду Јас. Река Квинбејан се улива у Молонго код Оакс Естејта унутар АПТ.

Клима

Због велике количине ветрова и високе влажности која долази са обала, у Канбери се разликују сва четири годишња доба. Топли копнени ветрови и хладни ваздух са Тихог океана, стварају умерену климу чије су карактеристике топла врела лета и умерене хладне зиме пропраћене густом маглом и учесталим мразовима. Најтоплији дан у Канбери био је 1. фебруар 1968.Метеоролошки завод Аустралије, извештај из 2005., када је температура износила 40,2 °C. Најхладнији дан са -10,0 °C, био је 11. јул 1971. Снег је током зимског периода веома редак. Јавља се скоро сваке треће године, али у врло малим количинама које се брзо отопе. Олуја са грмљавином честа је у периоду између септембра и марта, док су падавине најзаступљеније на пролеће и лето.

Просечна количина падавина током године износи 51,5 -{mm/m²}-. Највише их има током новембра и октобра око 64 -{mm}-, док су најсушнији период јуни и јули где када падавина има око 41 -{mm/m²}-.

Структура града десно|мини|250п|Пример планске градње на карти Канбере Канбера је град грађен по пројекту Волтера Грифина, који је један од најзначајнијих америчких архитеката 20. века. Центар града је саграђен око језера Берли Грифин. Најзначајнији делови града су Јаралумла, Дикин и О’Мали где су претежно смештене дипломатска представништва, Брадон, рајн Актон и Бартон где се налазе главне пословне четврти. Актон је четврт где се налазе све значајне школе, клинике, музеји и истраживачке институције. Најзначајније улице су Авеније Аделејд, Мелбурн, Канбера, Вентворт, Кингс, Комонвелт, Нортбарн, Лиместон, и авенија Фербери.

Град Канбера са састоји од низа градских и приградских насеља. Град је подељен у седам области од којих је свака подељена на више засебних делова. Северна Канбера, највише насељен током 1920-их и '30-их, и 1960-их, 15 предграђа Јужна Канбера, насељена 1920-их и '60-их, 12 предграђа Воден Долина, насељена 1963, 13 предграђа Белконен, насељена 1967, 25 предграђа Вестон Крик, насељена in 1969, 8 предграђа Тагеранонг, насељена 1974, 19 предграђа Гангалин, насељена раних 1990s, 7 предграђа

Северна и Јужна Канбера темеље се на стилу Волтера Грифина. Током 1967. национална комисија усвојила је такозвани план „Y“ којим се из буџетских средстава финансирао низ тржних центара и комерцијалних подручја познатији као „град центар“ који својим изгледом подсећа на слово Y. Развој Канбере контролисала је власт кроз урбанистички планирани процес. Сва земља у АПТ закупљује се на 99 година од националних власти.

Влада

мини|десно|230п|Парламент у Канбери отворен је 1988, замењујући стару зграду парламента из 1927. Осим Канбере у Аустралијској престоничкој територији нема већих градова. На територији АПТ према скупштинском акту, власт обављају градска и аутономна влада. Скупштина се састоји од 17 чланова изабраних из три округа по принципу процентуалне заступљености. Молонгло даје седам чланова док Џининдера и Бриндабела по пет. Председника власти бира законодавна скупштина, као и његове заменике. Према резултатима избора из 2004, Канбером управља Аустралијска радничка партија која је освојила апсолутну већину освојивши 9 од укупних 17 мандата.

Како је Аустралија уставна монархија са парламентарним системом власти, под британском круном, савезни парламент поред краљице чине Сенат и Представнички дом. Пошто је Канбера главни град у њој се поред дипломатским представништва многобројних земаља налазе и све важније политичке и управне службе, међу којима је и главно седиште поделе власти коју чине: Законодавна власт: Парламент Аустралије, који чине краљица, Сенат и Представнички дом; краљицу представља генерални гувернер Аустралије, чије су моћи сведене на пристајање на законе. Извршна власт: Савезно извршно веће Аустралије, на чијем се челу налази генерални гувернер, ког „саветују“ извршни саветници; у пракси, они који стварно саветују гувернера су премијер и државни министри. судска власт: Високи суд Аустралије и други савезни судови. Усвајањем Аустралијског акта 1986, државни судови постали су формално независни од британског Судског комитета Државног савета.

Привреда мини|лево|250п|Велики број становника је запослен у владиним службама као што је Аустралијски трезор Према подацима из јула 2006, незапосленост у Канбери износила је 2,8% што је испод националног нивоа на којем она износи 4,8%.Аустралијски завод за статистику 10. август 2006. Series 6202.2, Labour Force, pp. 16(PDF) и са недостатком радне снаге у појединим секторима. Као резултат велике запослености, где трговачки и комерцијални сектор заузима значајни део, трговина у Канбери је веома развијена, што доприноси прилив значајне количине новца. Због тога Канбера, од туризма, зарађује више него било који други престонички град у АустралијиАустралијски завод за статистику, . Просечна недеља зарада износи око 1.208,50 аустралијских долара, док на државном нивоу износи око 1.043.10.ACT Department of Treasury. 2006. Economics Branch Publication, Просечна цена куће у Канбери, у јуну 2005, износила је 352.500 долара, што је ниже него у Сиднеју или Мелбурну, али виша него у осталим градовимаReal Estate Institute of Australia. . Цена некретнина су скочиле од мартовских 375.00,00$ 2006, до 411.305,00$ACT Department of Treasury. 2006. Economics Branch Publication, September Quarter у новембру исте године. Недељни закуп стана је виши него у свим аустралијским градовима и територијамаAustralian Bureau of Statistics. 2004. Census of Population and Housing Australia in Profile A Regional Analysis. Једна породица је у септембру 2006, за трособни стан недељно морала да одвоји 320$. У другим градовима рента не износи више од 300$ недељно, што представља уштеду више од 1.000$ годишње.ACT Department of Treasury. 2006. Economics Branch Publication, September Quarter