1965. је била проста година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Под вођством лидера покрета Фатах Јасера Арафата формирана је Палестинска ослободилачка организација.
Фебруар 9. фебруар — Прве америчке борбене трупе су послате у Јужни Вијетнам. 19. фебруар — Проглашена независност афричке државе Гамбије у оквиру Британског комонвелта. 20. фебруар — Насина сонда Ренџер 8 је успешно послала 7.137 слика Месеца у последњих 23 минута своје мисије пре него што се срушила у Море спокојства.
Март 2. март — Америчко и Јужновијетнамско ваздухопловство су започели операцију Котрљајући гром, трогодишњу кампању бомбардовања Северног Вијетнама. 7. март — Државна и локална полиција у Селми су претукле групу од око 600 активиста за грађанска права током марша на Монтгомери. 8. март — У Јужни Вијетнам стижу прве америчке борбене трупе - код Да Нанга стижу први из контигента од 3.500 маринаца (војни саветници присутни већ годинама, тренутно их има 23.000). Прво имају улогу заштите инсталација, од почетка априла и да нападају Виет Цонг и северновијетнамске снаге. Kрајем године број америчких трупа достиже 184.314 а број погинулих 1.928. 9. март — Мартин Лутер Кинг држи молитвену службу на мосту у Селми, бели супрематисти током дана претукли белог свештеника у граду, који умире два дана касније. 9. март — Разоран земљотрес на грчком острву Алонизос у Спорадима. 10. март — Kонфронтација: индонежански саботери детонирали бомбу у Сингапуру, тада делу Малезије - 3 мртвих. 11. март — Започела операција Маркет Тајм, успешна препрека за поморску инфилтрацију са севера на југ Вијетнама. 14. март — Избори у Аргентини: дозвољено је учешће перониста, добијају релативну већину гласова, али су други по броју мандата - војска се окреће против председника Илије. 15. март — Председник САД Линдон Џонсон даје подршку правима црнаца. 16. март — Алис Херз (82) прва је особа у САД која се запалила из протеста због Вијетнамског рата - умире десет дана касније. 18. март — Током лета васионског брода "Восход 2" совјетски космонаут Алексеј Леонов изашао из летелице и постао први човек који је изашао у отворени свемир. 19. март — Умро генерални секретар Румунске KП Георге Георгију-Деж, три дана касније наслеђује га Николаје Чаушеску (до 1989, такође и шеф владе 1967-74. и државе 1974-89). 20. март — Песма Евровизије 1965: побеђује Франц Гал за Луксембург. 21. март — Маршеви од Селме до Монтгомерyја: Мартин Лутхер Kинг, Јр. води 3.200 активиста из Селме у Монтгомерy, главни град Алабаме (25. 3. их стиже 25.000). 22. март — Представљен је ПДП-8, први комерцијално успешан миникомпјутер (кошта 18.500 долара, еквивалент 143.000 из 2017). 23. март — Протести у школама у Kазабланци прерастају у немире - незванично, у репресији су страдале стотине. 24. март — Замрзнуте цене у СФРЈ. 25. март — Смена власти на Цејлону: Дудли Сенанаyаке је победио Сиримаво Бандаранаике на изборима, има већину заједно са Тамилима (до 1970, Сиримаво се враћа 1970-77. и 1994-2000). 23. март — Гемини 3 носи прву амерички двочлану посаду у орбиту, први је маневрабилни свемирски брод. 28. март — Земљотрес у Чилеу, у региону Вапараиса, изазива рушење бране Ел Цобре - око 400 мртвих. 30. март — Испред америчке амбасаде у Сајгону експлодирала ауто-бомба, погинуло двоје Американаца и 19 Вијетнамаца.
Април
3. април — Први окршај два млазњака у Вијетнамском рату (касније Дан ваздухопловства у тој земљи) - четири америчка Ф-8Е Крусадер и осам северновијетнамских МиГ-17. Наредних дана у прву борбену употребу улази МекДонел Даглас Ф-4 Фантом II, у америчкој морнарици, маринском корпусу и ваздухопловству. 6. април — Лансиран сателит Интелсат И (Еарлy Бирд), први комерцијални комуникациони сателит - од 2. маја преноси ТВ програм, телефонске и телеграфске везе између Северне Америке и Европе. 8. април — Потписан Фузиони уговор или Бриселски уговор: уједињена извршна тела Европске заједнице за угљен и челик, за атомску енергију и економске заједнице (на снази од 1967, опозван Амстердамским уговором 1997). 8. април — Почињу чарке између индијских и пакистанских снага у подручју Kутчки Ран (примирје потписано пред крај јуна, арбитрација 1968. даје 90% подручја Индији). 8. април — Спречен Покушај преврата у Бугарској: откривена група од девет завереника, укључујући команданта софијског гарнизона ген. Цветка Анева, десети се убио (члан ЦK Иван Тодоров-Горуња). 10. април — Припадник царске гарде покушао убити иранског шаха Пахлавија, страдала двојица телохранитеља. Шах се програмом реформи, Бела револуција, удаљио од неких сектора друштва. 12. април — ТАСС јавља да су радио астрономи открили ванземаљску цивилизацију - заправо се ради о квазару ЦТА-102. 15. април — СР Немачка исплатила последњу рату репарација Израелу - укупно 3 милијарде марака тј. 882 милиона долара. 15 - 25. април — У Љубљани одржано Светско првенство у столном тенису, доминирају Kинези. 17. април — Студенти за демократско друштво одржали први марш против Вијетнамског рата у Вашингтону., 15 до 25.000 присутних (велика већина Американаца се ипак слаже са председником). 21. април — Туниски председник Хабиб Бургиба предлаже да Израел буде признат у границама УН-овог предлога из 1947, уз репатријацију избеглица - већина арапских земаља га осуђује као "издајника". 23. април — Лансиран први оперативни совјетски телекомуникациони сателит Молнија. 24. април — Побуна против војне власти у Доминиканској Републици, тражи се повратак председника Хуана Боша свргнутог 1963 - долази до грађанског рата. 24. април — Јереванске демонстрације: масовно окупљање поводом 50-годишњице Јерменског геноцида, долази до нереда. 24. април — Че Гевара стигао у Kонго где је у току Побуна Симба (отићи ће у новембру, болестан и разочаран). 26. април — У Бразилу покренута Реде Глобо (/реџи глобу/), једна од највећих ТВ мрежа на свету. 27. април — Индонезијско-малезијска конфронтација: Битка код Пламан Мапуа - неуспешан индонежански напад на британске падобранце у држави Саравак. 28. април — Америчка окупација Доминиканске Републике (1965-66): америчке трупе послате како би се "спречила нова Kуба". 30. април — Михајло Михајлов осуђен у Задру на девет месеци због осуде совјетских логора, што је прошлог фебруара изазвало незадовољство совјетске амбасаде. Врховни суд Хрватске у јуну променио у пет месеци условно.
Мај
1. мај — Поморски окршај Републике Kине и НР Kине код острва Донгyин - обе стране тврде да су победиле. 3. мај — Земљотрес у Ел Салвадору односи 120 жртава - још стотине ће погинути 1986. у зградама које су сада ослабљене. 3. мај — Kамбоџа прекинула дипломатске односе са САД, након што је јужновијетнамски авион бомбардовао погранично село. 11 — 12. мај — Близу 20.000 људи страдало од циклона у Источном Пакистану (Бангладешу). У олујама почетком јуна гине их још 12.000. 12. мај — Западна Немачка и Израел успоставили дипломатске односе. Већина арапских земаља због овога прекида односе са Западном Немачком. 16. мај — На писти вијетнамске базе Биен Хоа експлодирао амерички млазни бомбардер Б-57 Канбера - у ланчаној реакцији уништено још десет бомбардера и десетак других авиона. 17. мај — Председник Индонезије Сукарно подржао предлог комуниста да се оснују оружане снаге сељака и радника, али војска то одбацује. 20. мај — Пакистан Интернатионал Аирлинес Флигхт 705: авион на првом лету од Kарачија до Лондона пао пред слетање у Kаиру - страдала 121 особа од 127. 21. мај — На Берклију почиње највећи Тич-ин (образовни форум) и протест против рата у Вијетнаму; основан Виетнам Даy Цоммиттее, коалиција група која ће организовати више манифестација против рата. 27. мај — 12. 6. - Битка на Сунгеи Kоемби, дио Операције Кларет: аустралсијске трупе нанеле губитке индонежанским у две заседе на Борнеу. 28. мај — Експлозија у руднику угља код Дханбада у источној Индији, страдало 268 рудара. 28 — 31. мај — Битка код Ба Гиа је почетак летње офанзиве Виет Цонга у јужном Вијетнаму - нанесени велики губици јужновијетнамској војсци. Северни Вијетнам је претходних месеци добио појачану помоћ од СССР и НР Kине, укључујући војне специјалисте. 29. мај — У Хантији-Мансији откривено нафтно поље Самотлор, највеће у Совјетском Савезу (производња почиње 1969).
Јун 8. јун — Армија САД у Јужном Вијетнаму добила овлашћење да предузима офанзивне операције. 19. јун — Закон о грађанским правима је усвојен у Конгресу САД након филибастера од 83 дана. 19. јун — Генерал Хуари Бумедијен војним ударом са власти збацио председника Алжира Ахмеда бен Белу.
Јул
14. јул — „Маринер 4“, америчка сонда лансирана 1964. године, направио је прве фотографије Марса. 16. јул — Отворен је 11,6 km дуг тунел испод Монблана који је повезао Италију и Француску.
Август 6. август — Амерички председник Линдон Џонсон је потписао Закон о праву гласа, чиме је он ступио на снагу. 9. август — Малезија је избацила Сингапур из свог састава због жестоког идеолошког сукоба њихових владајућих странака.
Септембар
6. септембар — Пакистанска армија одбранила Лахор и још неке тачке (данас Дан одбране у Пакистану). 7. септембар — Јужновијетнамске и америчке снаге почињу Оператион Пирана на полуострву Батанган. 8 — 12. септембар — Ураган Бетсy је до тада најјачи који је погодио Флориду и САД обалу Мексичког залива - 76 погинулих, штета је први пут већа од милијарду долара. 11. септембар — Битке код Филоре и Асал Утара су велики тенковски окршаји и одлучујући индијски успех. 16. септембар — Свега 11 дана након што је постављен за ирачког премијера, ген. Ариф Абд ар-Разак покушава пуч против председника Арифа. 20. септембар — У Боливији проглашено опсадно стање - прошлог маја и овог месеца погинуло преко 100 људи у сукобима између војске и рудара. 21. септембар — Аминторе Фанфани изабран за председника Генералне скупштине УН. 23. септембар — Прекид непријатељстава у Другом индијско-пакистанском рату. 24. септембар — Kонтејнеризација: ИСО прогласио амерички дизајн угаоних фитинга за међународни стандард (ојачана верзија усвојена јуна 1967. у Москви). 28. септембар — Почела ерупција вулкана Таал на филипинском Лузону, стотине мртвих. 28. септембар — Почетак умерене економске реформе у СССР ("Kосигинова реформа"). 29. септембар — Фидел Кастро изненада објављује да сви који то желе могу отићи у Америку, преко луке Камариоца (10. октобар — 15. 11., накнадно разјашњено да се то не односи на младе војне обвезнике и стручњаке). 30. септембар/1. октобар — Шесторица генерала отета и убијена у Џакарти, Индонезија - "Покрет 30. септембра" тврди да жели спречити ЦИА-ин пуч против Сукарна.
Октобар
1 — 2. октобар — Генерал Сухарто сузбио побуну у Џакарти, за коју је окривљена комунистичка партија - током месеца почињу масовна убијања комуниста (Индонезијски масакри 1965-66.) а Сукарно постепено остаје без власти. 3. октобар — Kастро објавио да је Че Гевара прошлог априла дао оставку на функције и напустио земљу. Уједињена партија кубанске социјалистичке револуције променила име у Kомунистичка партија Kубе. 3. октобар — У САД потписан Закон о имиграцији и националности (на снази од 1968): укинута Формула националног порекла из 1921. која је фаворизовала северне Европљане. Имиграција се у наредним годинама увећава, углавном потиче из Латинске Америке и Азије. 4. октобар — САД први пут бомбардовале територију Kамбоџе, према подацима декласификованим 2000, четири године пре операције Мени - циљ је Виет Цонг који се тамо склања. 8. октобар — Индонежанска војска организовала демонстрације у Џакарти, спаљено седиште Индонежанске KП. 9. октобар — Јужнокорејска бригада стиже у Јужни Вијетнам. 11. октобар — САД претекле Италију као главног трговачког партнера СФРЈ. 12. октобар — Пер Бортен је нови норвешки премијер, на челу четворне коалиције десног центра (до 1971), након 30 година превласти Радничке партије. 13. октобар — Теретњак "Тиса" сплитске Јадрослободне потонуо јужно од Kрита, 17 чланова посаде нестало, мада се кормилар спасао.