1976. је била преступна година.
Догађаји
Јануар
13. јануар — САД пристају да наставе продају оружја Југославији, како би помогли одржање независности Београда од Москве (преговори одложени на неодређено у мају). 18. јануар — Либански грађански рат: Масакр у Kарантини - хришћанске милиције убиле најмање 1.000 муслимана; два дана касније одмазда у Дамоуру са неколико стотина мртвих. 21. јануар — Први комерцијални лет надзвучног авиона Конкорд, у служби до 2003. 26. јануар — 5. фебруар - Kонференција о балканској сарадњи у Грчкој, осим домаћина присутни Бугарска, Румунија, Турска и Југославија. 29. јануар — Прва битка код Амгале: Мароканци потиснули Алжирце из оазе Амгала у Западној Сахари. 30. јануар — Врховни суд САД огласио неуставним ограничење на потрошњу у изборној кампањи, уведено 1971. године.
Фебруар 4. фебруар — Земљотрес у Гватемали 1976. 27. фебруар — У Западној Сахари, коју је дан раније Шпанија предала на управљање Мароку и Мауританији, ослободилачки фронт Полисарио је прогласио Сахарску Арапску Демократску Републику.
Март 9. март — У паду кабине на жичари у италијанском зимовалишту Кавалезе 14. март — Египат је поништио уговор о пријатељству и сарадњи склопљен са Совјетским Савезом. 24. март — У Аргентини власт преузела војна хунта генерала Хорхеа Виделе, а председница Изабела Перон ухапшена.
Април 1. април — Стив Џобс и Стив Вознијак оснивају фирму Епл. 4. април — Нородом Сиханук је абдицирао са места вође Камбоџе и ухапшен је од стране Црвених Кмера. 5. април — Џејмс Калахан је постао премијер Уједињеног Краљевства.
Мај 13. мај — Убијен србин Петар Љ. Валић у Бриселу. Током рата уређивао ја часописе “Видовдан” и “Шумадија”, а у емиграцији је уређивао лист “Васкрс Србије”, због чега је и убијен. 28. мај — Пуштена је у редован саобраћај железничка пруга Београд—Бар, која је, с прекидима, грађена 24 године.
Јун 5. јун — Брана Тетон у источном Ајдаху се срушила када је њен резервоар био пуњен по први пут, што је за последицу имало смрт 11 особа и 13.000 грла стоке. 11. јун — У државном удару у Уругвају оборен председник Хуан Бордабери и почела је деветогодишња војна диктатура. 16. јун — У Совету, највећем црначком насељу у Јужној Африци, избили расни нереди у којима је, током неколико месеци, погинуло најмање 600 црнаца и три белца. 27. јун — Палестински терористи су отели авион Ер Франса на линији Тел Авив-Париз. 28. јун — Пуштена је у редован саобраћај железничка пруга Београд-Бар, која је, с прекидима, грађена 24 године. 29. јун — Сејшели су добили независност од Уједињеног Краљевства.
Јул 3. јул — Проглашено је уједињење Северног и Јужног Вијетнама у једну државу Вијетнам са главним градом Ханојем. 4. јул — Израелски командоси упали су на аеродром Ентебе у Уганди и ослободили 102 таоца из француског путничког авиона који су отели терористи 27. јуна. 14. јул — Кинески грађевинари завршили железничку пругу названу „Танзам“, која је повезала луку Дар ес Салам у Танзанији и Замбију. 18. јул — Нађа Команечи је постала први гимнастичар у историји Олимпијских игара која је добила маскималну просечну оцену 10 на Олимпијским играма 1976. 20. јул — Америчка сонда Викинг 1 спустила се на Марс после 11 месеци лета и почела да шаље на Земљу јасне снимке те планете. 28. јул — У земљотресу у којем је потпуно разорен кинески град Тангшан погинуло најмање 242.000, а повређено 164.000 људи.
Август 17. август — У земљотресу који је изазвао катастрофалну плиму, на филипинском острву Минданао погинуло је око 8.000 људи.
Септембар
6 - 10. септембар — Илич Рамирез Санчез ("Kарлос Шакал") накратко приведен у Београду, па пуштен да оде у Багдад. 9. септембар — Умро Мао Цедунг, који је управљао копненом Kином од 1949. 10. септембар — У судару путничких авиона „Трајдент“ британске компаније „Бритиш ервејз“ и „Даглас DC-9“ југословенске компаније Инекс Адрија северно од Загреба, погинуло је свих 176 људи у оба авиона. 10. септембар — Група усташа (Звонко Бушић, његова жена Јулиен и др.) отели су авион ТВА Флајт 355 на линији Њујорк - Чикаго. Приликом демонтаже заостале бомбе у Њујорку погинуо један полицајац. Терористи су се предали у Паризу 12. 9., након што су изнад пет градова избаацили летке. 16. септембар — "Ноћ оловака" у Аргентини - киднаповања, мучења и убиства студената. 16. септембар — Пливач Шаварш Kарапетјан спасао 20 људи из потопљеног тролејбуса у Јеревану, повреде га коштале каријере. 19. септембар — Бивши војни диктатор Таном Kитикачорн се вратио у Тајланд што изазива протесте левичарских студената. 19. септембар — Боеинг 727 Туркиш Ерлајн ударио у брдо код Испарте у Турској, 154 мртвих. 22. септембар — Португал примљен у Савет Европе. 23. септембар — У Пољској основан Kомитет одбране радника, прва већа антикомунистичка организација у источној Европи - даје финансијску и правну помоћ јунским затвореницима и њиховим породицама.
Октобар
11. октобар — У Кини је, под оптужбом за заверу, ухапшена Четворочлана банда: удовица Мао Цедунга Ђанг Чинг и три бивша висока функционера.
Новембар 2. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Демократске странке, Џими Картер, изабран је за председника САД победивши актуелног републиканског председника Џералда Форда.
Децембар
1. децембар — Народна Република Ангола примљена у Уједињене нације. 2. децембар — Положен камен-темељац нове железничке станице "Београд" ("Прокоп", централна станица од 2018, станична зграда отворена 2023). 3. децембар — Боб Марли повређен у атентату (на Јамајци је талас политичког насиља). 4. децембар — Жан-Бадел Бокаса прогласио Централноафричко Царство (траје до његовог збацивања 1979). 5. децембар — Избори у Јапану, названи и Локхедови избори због утицаја корупционашке афере: Либерално-демократска странка губи апсолутну већину због чега ће премијер Такео Мики дати оставку. 5. децембар — Бивши француски премијер Жак Ширак основао голистичку партију Окупљање за републику (укључена у Унију за народни покрет 2002, названу Републиканци 2015). 6. децембар — Председник Француске Валери Жискар д’Естен стигао у посету Југославији. 8. децембар — Издат албум Хотел Цалифорниа групе Еаглес. 15. децембар — Шпански Закон за политичку реформу одобрен великом већином на референдуму. 16. децембар — У Аустралији је потписан први закон који даје Абориџинима право на земљу, односи се на Северну територију. 17. децембар — Kонференција ОПЕК у Дохи одлучује да подигне цену нафте за 10+5 посто у 1977, али Саудијска Арабија (министар нафте Заки Јамани) објављује да ће подићи цену само пет посто и увећати производњу са 8,5 на 11,8 милиона барела дневно. 18. децембар — Совјетски дисидент Владимир Буковски депортован из земље и размењен у Цириху за ген. секретара KП Чилеа Луиса Корвалана. 24. децембар — Такео Фукуда је нови премијер Јапана (до 1978). 24. децембар — Усвојен савезни Закон о увођењу Јединственог матичног броја грађана - уређују га републички и покрајински прописи. 28. децембар — Народна Република Албанија добија нови устав, постаје Народна Социјалистичка Република Албанија. 30. децембар — У Звечки код Обреновца пуштен средњеталасни предајник Радио Београда од 2000 кW (уништен 1999).
Датум непознат Википедија:Непознат датум — Скупштина СФРЈ донела Закон о удруженом раду. Овим законом, свако предузеће, фабрика, школа и све остале институције претворене су у радну организацију (РО), организацију удруженог рада (ОУР), основну организацију удруженог рада (ООУР), или сложену организацију удруженог рада (СОУР).
Рођења
Јануар 2. јануар — Паз Вега, шпанска глумица 2. јануар — Данило ди Лука, италијански бициклиста 3. јануар — Ангелос Басинас, грчки фудбалер 5. јануар — Иван Томић, српски фудбалер и фудбалски тренер 8. јануар — Рафаела Андерсон, француска порнографска глумица 12. јануар — Драган Исаиловић, српски фудбалер 13. јануар — Марио Јепес, колумбијски фудбалер и фудбалски тренер 13. јануар — Еухенија Силва, шпански модел 21. јануар — Ема Бантон, енглеска музичарка, глумица и радио и ТВ водитељка, најпознатија као чланица групе -{Spice Girls}- 21. јануар — Наташа Марковић, српска глумица 31. јануар — Трајанос Делас, грчки фудбалер и фудбалски тренер 31. јануар — Тајрон Незби, амерички кошаркаш
Фебруар 1. фебруар — Катрин Јакобсдоутир, исландска полтичарка, 28. Премијер Исланда 3. фебруар — Ајла Фишер, аустралијска глумица и списатељица 3. фебруар — Тијана Дапчевић, македонско-српска музичарка 10. фебруар — Карлос Хименез, шпански кошаркаш 11. фебруар — Рикардо Переира, португалски фудбалски голман 12. фебруар — Силвија Сејнт, чешка порнографска глумица 14. фебруар — Ерика Лирсен, америчка глумица 16. фебруар — Драган Младеновић, српски фудбалер и фудбалски тренер 17. фебруар — Ђуро Остојић, црногорски кошаркаш 23. фебруар — Кели Макдоналд, шкотска глумица 25. фебруар — Рашида Џоунс, америчка глумица 28. фебруар — Али Лартер, америчка глумица и модел 29. фебруар — Вонтиго Камингс, амерички кошаркаш
Март 5. март — Шарунас Јасикевичијус, литвански кошаркаш и кошаркашки тренер 5. март — Бо Мадсен, дански музичар, члан групе -{Mew}- 8. март — Фреди Принц Млађи, амерички глумац 8. март — Александар Смиљанић, српски кошаркаш 10. март — Барбара Шет, аустријска тенисерка 13. март — Милан Антонић, српски глумац 13. март — Дени Мастерсон, амерички глумац 17. март — Алваро Рекоба, уругвајски фудбалер 19. март — Петар Грашо, хрватски музичар 19. март — Андре Милер, амерички кошаркаш 19. март — Алесандро Неста, италијански фудбалер и фудбалски тренер 20. март — Честер Бенингтон, амерички музичар, најпознатији као фронтмен групе -{Linkin Park}- (прем. 2017) 22. март — Рис Видерспун, америчка глумица 23. март — Мишел Монахан, америчка глумица 25. март — Владимир Кличко, украјински боксер 27. март — Дени Фортсон, амерички кошаркаш 29. март — Џенифер Капријати, америчка тенисерка
Април 1. април — Дејвид Ојелоуо, енглеско-амерички глумац и продуцент 1. април — Кларенс Седорф, холандски фудбалер и фудбалски тренер 5. април — Симоне Инзаги, италијански фудбалер и фудбалски тренер 5. април — Фернандо Моријентес, шпански фудбалер и фудбалски тренер 6. април — Борис Режак, српски музичар 8. април — Николина Пишек, хрватска ТВ водитељка, глумица и модел 12. април — Бред Милер, амерички кошаркаш 19. април — Александар Глинтић, српски кошаркаш 20. април — Шеј Гивен, ирски фудбалски голман 24. април — Ненад Чанак, српски кошаркаш и кошаркашки тренер 25. април — Тим Данкан, амерички кошаркаш 25. април — Рајнер Шитлер, немачки тенисер 27. април — Сали Хокинс, енглеска глумица
Мај 4. мај — Никола Шкорић, српски глумац 9. мај — Ненад Јестровић, српски фудбалер 13. мај — Трејџан Лангдон, амерички кошаркаш 13. мај — Ана Поповић, српска музичарка 16. мај — Урош Умек, словеначки ди-џеј и продуцент електронске музике 19. мај — Кевин Гарнет, амерички кошаркаш 20. мај — Луис Булок, амерички кошаркаш 21. мај — Стјуарт Бингам, енглески играч снукера 21. мај — Дара Бубамара, српска певачица 21. мај — Предраг Савовић, српски кошаркаш 25. мај — Килијан Мерфи, ирски глумац 25. мај — Итан Супли, амерички глумац 29. мај — Мејсио Бастон, амерички кошаркаш 30. мај — Радослав Нестеровић, словеначки кошаркаш 30. мај — Магнус Норман, шведски тенисер 31. мај — Колин Фарел, ирски глумац
Јун 3. јун — Александра Балмазовић, словеначка глумица 4. јун — Ненад Зимоњић, српски тенисер 4. јун — Кејси Чејмберс, аустралијска музичарка 5. јун — Такајуки Сузуки, јапански фудбалер 6. јун — Владо Георгиев, српски музичар и музички продуцент 7. јун — Мирсад Туркџан, турски кошаркаш 8. јун — Линдси Давенпорт, америчка тенисерка 14. јун — Масимо Одо, италијански фудбалер и фудбалски тренер 17. јун — Скот Адкинс, енглески глумац 23. јун — Патрик Вијера, француски фудбалер и фудбалски тренер 23. јун — Паола Суарез, аргентинска тенисерка 24. јун — Данијел Сантијаго, америчко-порторикански кошаркаш 26. јун — Петар Каписода, црногорски рукометаш