десно|безоквира|247x247п 1901. је била проста година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Британске колоније Западна Аустралија, Јужна Аустралија, Квинсленд, Викторија, Тасманија и Нови Јужни Велс формирале су Савезну Државу Аустралију, шесту највећу земљу на свету. 1. јануар — Нигерија је постала британски протекторат. 1. јануар — Настанак пентекостализма у Канзасу. 9. јануар — Објављена епидемија куге у Цариграду. 10. јануар — У Тексасу (нафтно поље Спиндлтоп) пронађене тада највеће светске залихе нафте - почиње Тексашки нафтни бум. 13. јануар? — Почео с радом Пастеров завод у Нишу. 14. јануар — Први број "Позоришног листа" у Србији, први уредник Бранислав Нушић. 22. јануар — Умрла краљица Викторија након 63 године владавине, наслеђује је син Едвард VII (до 1910, у добу означеном као „едвардијанско”). 31. јануар — Претпремијера Чеховљеве „Три сестре”.
Фебруар 1. фебруар — Штампан први број Српског књижевног гласника. 6. фебруар — Први јавни телефони на железничким станицама у Паризу. 11. фебруар — У Бечу умро бивши српски краљ Милан Обреновић (биће сахрањен у манастиру Крушедол). 11. фебруар — Антијезуитски нереди у Шпанији. 18. фебруар — Реконструкција српске владе, улази радикал Михаило Вујић за министра иностраних дела. 21. фебруар — На прилазу Сан Франциску потонуо брод СС Сити ов Рио де Жанеиро, око 130 погинулих. 23. фебруар — Велика Британија и Немачка су договориле границу између Немачке источне Африке (данашња Танзанија) и Њасаленда (данашњи Малави). 25. фебруар — Џ. П. Морган се приближио монополу у америчкој индустрији челика − Ју Ес Стил, прва корпорација вреднија од милијарду долара. 26. фебруар — У Пекингу погубљена двојица лидера Боксерског устанка. 27. фебруар — Султан Абдул Хамид II је послао 50.000 војника на бугарску границу због немира у Македонији.
Март 2. март — Амерички Конгрес је усвојио Платов амандман којим је ограничена аутономија Кубе, што је био услов за повлачење америчких војника. 4. март — Вилијам Макинли започиње други мандат председника САД, Теодор Рузвелт је потпредседник. 6. март — У Бремену покушај атентата на Вилхелма II. 7. март — Руска православна црква је екскомуницирала Лава Толстоја. 17. март — Изложба 71 ван Гогове слике у Паризу изазива сензацију. 17. март — Студентски нереди у Санкт Петербургу због екскомуникације Толстоја и годишњице смрти извесне једне анархисткиње.
Април
2. април — Коалициона влада радикала и напредњака у Краљевини Србији, на челу Михаило Вујић. 2. април — Земљотрес у средњем Банату (епицентар ~ Српски Итебеј, магнитуда 5,0; интензитет 7). 5. април — Прекинути руско-кинески преговори, Kина је под притиском Јапана и Британије да не предаје Манџурију Русији. 13. април — Индијанци Гуајајара у бразилској држави Марањао дигли побуну код Алто Алегреа против капуцинских мисионара који су их малтретирали, страдале су стотине људи. 19. април — Краљевина Србија добија Априлски устав, "дарован" од краља. Уведен дводомни парламент (Скупштина и Сенат), омогућено наслеђивање престола женском потомству. Споразум са напредњацима доводи до стварања расцепа међу радикалима и стварања Самосталне радикалне странке (Љубомир Живковић, Љубомир Стојановић, Јован Жујовић, Љубомир Давидовић и Јаша Продановић). 24. април — 26 мртвих у кемијској експлозији у Гриесхеиму у Немачкој. 25. април — Држава Њујорк прва у САД уводи обвезне регистрацијске плоче за све аутомобиле. 26. април — Побуна у Алжиру, нападнути француски колонисти у месту Маргуерите. 29. април — Антисемитски нереди у Будимпешти.
Мај
3. мај — У Суботици основан Спортски атлетски клуб "Бачка", први фудбалски клуб на простору данашње Србије. 3. мај — Џексонвил, Флорида страдао у пожару, обновљен за пар година. 5. мај — Завршен је Kастински рат у Јукатану који траје од 1847: мексичка војска заузела Чан Санта Круз (Фелипе Царрилло Пуерто); ипак, чарке се настављају до 1933. 8. мај — Берзанска паника у Њујорку након покушаја стављања под контролу фирме Нортхерн Пацифиц Раилвеј. 14. мај — Јозеф Писудски побегао из руског заточеништва након што је одглумио лудило. 17. мај — Теодор Херзл се састао са султаном Абдул Хамидом II, предлаже да Јевреји колонизују Палестину у замену за отплату царских дугова. 24. мај — 78 мртвих у несрећи у руднику Каерфилy у Јужном Велсу. 24. мај — Социјална активисткиња Емилy Хобхоусе се враћа у Енглеску са описима концентрационих логора за Буре у Јужној Африци. Бурски рат је практично решен у британску корист али Бури настављају са герилским операцијама, што се покушава спречити затварањем популације у логоре. 25. мај — Жене у Норвешкој које плаћају порез добиле право гласа на локалним изборима. 30. мај — Срби из Босне захтевају аутономију. Предали су "трећи царски меморандум" Фрањи Јосифу.
Јун
2. јун — У Београду отворена Прва изложба Аматерских фотографских снимака у Kраљевини Србији, са преко 1000 фотографија. 8. јун — Руски физиолог Иван Павлов приказује двојици шведских колега из Нобеловог комитета своје експерименте са класичним кондиционирањем (добиће награду 1904). 11. јун — Kукова Острва прикључена Новом Зеланду (самоуправа у слободној асоцијацији од 1965). 12. јун — Kубанска уставна конвенција прихвата из трећег пута Платов амандман, без измена, чиме земља постаје амерички протекторат (амандман је опозван 1934). 16. јун — Kаикхусрау Јахан постаје четврта владарка заредом индијске Државе Бопал. 17. јун — Лоyд Георге предложио у Парламенту осуду концентрацијских логора у Јужној Африци, што је одбијено са 154 према 253. 17. јун — У Берлину почиње немачка Ортографска конференција: јединствена ортографија за земље немачког језика. 19. јун — Поводом рођења велике кнегиње Анастасије, цар помиловао ухапшене студенте. 24. јун — Прва Пикасова изложба у Паризу, његов Плави период траје 1901-1904. 29. јун — Цар Николај II потврдио закон којим ће Финци служити у руској војсци - Велико Војводство је имало своју војску од 1881. 30. јун — Представљен окапи, животиња сродна жирафи која је раније била позната само Пигмејима.
Јул
1. јул — У Француској ступио на снагу Закон о асоцијацијама, које не смеју имати страних обавеза - највише утиче на католичку цркву. 2. јул — 400 људи погинуло у топлотном удару у Њујорку и истоку САД, касније врућина на Средњем западу и Југу; суша је знатно погодила летину. 4. јул — Успостављена Инсуларна влада Филипинских острва, чиме је америчка војна влада замењена цивилном (од 1935. Kомонвелт Филипини, независан 1946). 5. јул — Француска подморница Густаве Зеде се на вежбама прикрала бојном броду и погодила га макетом торпеда - приказана могућност подморница у ратовању (сличну демонстрацију у септембру врши америчка подморница УСС Холланд). 14. јул — У Београду отворено прво радничко позориште у кафани "Радничка касина", на углу Дечанске и Скопљанске (Нушићеве) улице. јул - Албанци и Турци Исе Бољетинца брутално врше истрагу оружја у српским селима Ибарског Kолашина; од јануара до августа око 600 особа је побегло у Србију; сукоб српске наоружане групе и турске војске на Рогозни. јул - Никола Тесла тражи још новца од Џ.П. Моргана, овај одбио и тражи обрачун већ потрошеног новца. 22. јул — Случај Таф Вале у УK: пресуђено да су синдикати одговорни за губитак профита током штрајка - доводи до раста чланства у синдикатима и оснивања Лабуристичке странке, пресуда оборена 1906. 26. јул — Прво путовање брода РМС Селтиц, највећег на свету, првог од Велике четворке фирме Вајт Стар Лине. 28 — 29. јул — Битка код Сан Кристобала у Венецуели: победа венецуеаланске владе и колумбијских либерала над колумбијским конзервативним инвадорима и њиховим венецуеланским савезницима. 31. јул — Немачки метеоролози Артхур Берсон и Реинхард Сüринг се попели балоном до 10.800 метара висине.
Август
1. август — Илирски Завод светог Јеронима у Риму папином одлуком постаје "хрватски" - протест из Црне Горе. 1. август — Парламент УK изгласао додатних 12,5 милијуна фунти за наоружање. 3. август — Основан Суботички атлетски клуб Бачка, данас Бачка 1901 најстарији живи фудбалски клуб у Србији, и у бившој Југославији. 4. август — Избори у Краљевини Србији, тежак пораз напредњака. Скупштина: 84 споразумна радикала, 26 споразумних напредњака, 14 самосталних радикала и 6 либерала (струја Авакумовић-Рибарац); Сенат: од 18 изборних места, споразумни радикали узели 17 и један самостални радикал (уз именоване од стране краља, радикали имају већину у оба дома). 6. август — Британска Експедиција Дискавери на челу са Р. Ф. Скотом креће у истраживање Антарктика (до 1904). 6. август — Земља у резервату племена Kиова у Оклахоми раздељена белцима. 18. август — Одбијен закон о ограничавању радног времена у УK. 18. август — Из места Пирс Сити, Мисоури протерани сви црнци након убиства једне белкиње, наредних дана се слично дешава у околним местима. 21. август — На Филипине стижу амерички учитељи и учитељице, њих 509, прозвани Томасисти, по броду УСАТ Томас. 30. август — Хуберт Сесил Бот патентирао у УK први моторизовани усисивач, прва верзија је била крупан уређај са бензинским погоном и коњском вучом, затим са електричним погоном
Септембар 3. септембар — Чланови Унутрашње македонске револуционарне организације киднаповали америчку мисионарку Елен Стон. 6. септембар — Извршен атентат на председник САД, Вилијама Макинлија, за време његове посете граду Буфало у савезној држави Њујорк. Макинли је преминуо осам дана касније. 7. септембар — Потписан је Пекиншки протокол којим је окончан Боксерски устанак у Кини. 14. септембар — Теодор Рузвелт је инаугурисан за 26. председника САД, након смрти Вилијама Макинлија.
Октобар
1. октобар — Умро емир Авганистана Абдур Рахман Kхан, наслеђује га син Хабибулах Kхан (до 1919). 2 — 9. октобар — Избори у Мађарској, победа владајућих либерала. 10. октобар — Хенри Форд победио у својој јединој трци, што ће му привући инвеститоре. 14. октобар — Почиње редован сазив скупштине у Краљевини Србији (до маја наредне године). 16. октобар — Црнопути учитељ Букер Т. Вашингтон доручкује с председником САД Рузвелтом у Белој кући (која се од тада тако и званично зове, уместо Извршно здање). 20 — 21. октобар — На скупштини у Kнину основано Просветно-привредно друштво Српска зора. 25. октобар — Британски секретар за колоније Јозеф Чембрлен каже да се Британци у Јужној Африци понашају много часније него учесници Француско-пруског рата - гнев у Немачкој, нестале шансе за савез са Британијом. 28. октобар — Расни немири због доручка у Белој кући, 34 мртвих. 29. октобар — У Њу Хемпширу ухапшена медицинска сестра Јане Топпан, признаће 31 убиство.
Новембар
5. новембар — Француска морнарица заузела три луке на Лезбосу, док османска влада не задовољи дуг (пристаје три дана касније). 9. новембар — У Британској Индији формирана Сјеверозападна Гранична Покрајина. 12 — 13. новембар — Велика олуја погађа Британска острва, преко 200 мртвих. 17. новембар — Плес четрдесет једног: полиција упала на трансвеститски бал у граду Мексику, многи ухапшени су регрутовани и послати на Јукатан. 18. новембар — Хаy–Паунцефотеов уговор: Велика Британија даје САД право да изгради и контролише канал између Атлантског и Тихог океана (у игри су Панама, тренутно део Kолумбије, и Никарагва). 19. новембар — У немачком Kамеруну угушен устанак Фулби. 20. новембар — Битка за Манастир светих апостола (Аракелоц): група јерменских герилаца на челу са Андраником Озанијаном успела да избегне турско заробљавање. 21. новембар — Врхунац нереда Евангелика у Атини: осам људи погинуло у протестима због објављивања Јеванђеља преведеног на модерни грчки језик. 25. новембар — Др. Алоис Алзхеимер први пут прегледао Аугусту Детер, што ће довести до дијагнозе Алцхајмерове болести. 30. новембар — У Детроиту основана Хенрy Форд Цомпанy, али Форд је напустио следеће године тако да ова мења име у Кадилак. новембар - децембар - Англо-Аро рат у источној Нигерији.
Децембар