1986. је била проста година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Шпанија и Португал су се прикључили Европској заједници. 19. јануар — Brain, први рачунарски вирус за персоналне рачунаре, почео да се шири. 24. јануар — Свемирска сонда Војаџер 2 је имала свој најближи сусрет са Ураном, на удаљености од око 81.500 km од планете. 28. јануар — У експлозији америчког васионског шатла „Чаленџер“, 72 секунде после лансирања из Кејп Каневерала, погинуло свих седам астронаута.
Фебруар 7. фебруар — Председник Хаитија Жан Клод Дивалије побегао из земље и окончао 29-годишњу диктатуру породице Дивалије у тој карипској земљи. 9. фебруар — Халејева комета је стигла до свог перихела. 20. фебруар — СССР је лансирао први модул своје свемирске станице Мир. 25. фебруар — Филипински председник Фердинанд Маркос, поднео оставку под притиском побуњеног народа, војног врха, и уз подстицај САД које су дотада подржавале његову диктаторску владавину. 28. фебруар — У центру Стокхолма убијен премијер Шведске и лидер Социјалдемократске партије Улоф Палме.
Март 2. март — Током пробних радова у другој ваљаоници избио пожар у Смедеревској железари, при чему су погинула 2 радника и начињена је велика материјална штета. 26. март — Чланак објављен у Њујорк тајмсу је оптужио Курта Валдхајма, бившег генералног секретара УН и кандидата за председника Аустрије, да је био умешан у нацистичке злочине у Другом светском рату.
Април 5. април — У западноберлинској дискотеци, познатој по окупљању америчких војника, експлодирала је бомба која је усмртила троје, а повредила око 230 људи. 6. април — Председник Председништва СР Србије, Иван Стамболић, посетио Косово Поље и Приштину, где је разговарао са косовским Србима и покрајинским властима. 7. април — Пар стотина косовских Срба, због националних проблема на Косову дошло у Београд где их је примио члан Председништва СФРЈ, Лазар Мојсов. 15. април — Америчко ваздухопловство је бомбардовало Триполи и Бенгази у операцији Кањон Ел Дорадо, као одговор на подметање бомбе у Западном Берлину. 17. април — Британски новинар Џон Макарти је отет у Бејруту, а још троје је убијено као одмазда за бомбардовање Либије. 26. април — Експлодирао је четврти блок нуклеарне електране Чернобиљ изазвавши најтежу радиоактивну несрећу у историји. 28. април — У Шведској детектована знатно повишена радијација као последица Чернобиљске катастрофе.
Мај 1. мај — У Кијеву одржана првомајска парада, упркос повишеној радијацији и близини Чернобиљске нуклеарне електране у којој пожар још није био саниран. 3. мај — Белгијска певачица Сандра Ким је победила на Песми Евровизије 1986. у Бергену са песмом J'aime la vie. 7. мај — Стеауа је освојила Куп европских шампиона победом у финалу над Барселоном после извођења једанаестераца. 15. мај — Синан Хасани изабран за председника Председништва СФРЈ. 23. мај — Опозиционе групе у Сомалији су покушале да искористе саобраћајну несрећу коју је доживео председник Сијад Баре да га уклоне, што је изазвало грађански рат. 23/24. мај — Нова експлозија на Чернобиљској нуклеарној електрани. 25. мај — Најмање 5 милиона особа је направило људски ланац од Њујорка до Лонг Бича, покушавајући да скупе новац за решавање глади и бескућништва.
28. мај — На 10 Конгресу СК Србије, Слободан Милошевић изабран за председника Председништва ЦК СК Србије (до 1989; затим на челу Србије до 1997. и СРЈ до 2000.). 29. мај — Застава Европе, раније обележје Савета Европе, први пут истакнута у Бриселу испред седишта Европске комисије. 31. мај — Светско првенство у фудбалу одржано у Мексику - победник Аргентина, Југославија се није пласирала.
Јун 8. јун — Бивши генерални секретар Уједињених нација Курт Валдхајм је изабран за председника Аустрије. 22. јун — Дијего Армандо Марадона је у четвртфиналу Светског првенства 1986. против Енглеске постигао гол руком и гол који је касније проглашен голом столећа.
Јул
27. јул — Грег Лемонд је тријумфовао на Тур де Франсу 1986.
Август
21. август — Лимничка ерупција облака угљен-диоксида из језера Њос у Камеруну усмртила је око 1700 особа и 3500 грла стоке у околним селима. 31. август — Совјетски путнички брод Адмирал Нахимов је потонуо у Црном мору после судара са теретним бродом Пјотр Васев, при чему су погинуле 423 особе. 31. август — Теретни брод Хиан Си испловио је из Филаделфије, САД, са 14.000 тона токсичног терета - неће наћи место за истовар наредних 16 месеци (пристали су и у Југославији).
Септембар 7. септембар — Бискуп Дезмонд Туту постао је надбискуп Кејптауна у Јужној Африци као први црнац поглавар јужноафричких англиканаца. 24. септембар — Београдски дневни лист "Вечерње новости" објавио меморандум Српске академије наука и уметности, у коме је у неколико тачака оцењена политичка ситуација у тадашњој СФР Југославији.
Октобар 1. октобар — Амерички председник Роналд Реган је потписао Голдвотер-Николсонов закон, којим је извршена највећа реорганизација оружаних снага САД од образовања Америчког ваздухопловства.
21. октобар — Маршалска острва постају суверена држава у слободној асоцијацији са САД. 21. октобар — САД наредиле протеривање 55 совјетских дипломата – у марту су затражиле да се број особља у совјетским, украјинским и белоруским мисијама при УН смањи за 170 људи, које сматрају леглом шпијуна. 24. октобар — Њујорк тајмс објавио је чланак „Срби жале за својом судбином у југословенској федерацији“: сви, од домаћица до академика, жале се на економски и политички положај свог народа. 26. октобар — После 41 године изградње, посвећена је Халлгримскиркја („Халгримурова црква“) у Рејкјавику. 27. октобар — „Велики прасак” на Лондонској берзи: промена правила, дерегулација, увођење у електронско пословање. 27. октобар — Рат против дроге у САД: Закон против злоупотребе дрога ступа на снагу, посебно је оштар према корисницима крекова (обично црнцима), за разлику од корисника кокаина (обично богатих белаца).
Новембар 6. новембар — Александар Бељавски је победио шаховском турниру у Тилбургу. 22. новембар — Мајк Тајсон је победио Тревора Бербика у борби за светског првака у верзији Светског боксерског савета, поставши најмлађи боксерски првак у тешкој категорији.
Децембар
5. децембар — Студентске демонстрације против инфлације и корупције почињу у кинеском граду Хефеју, шире се на друге градове и трају до средине јануара - Генерални секретар КПК Ху Јаобанг биће смењен због свог „либералног“ става. 6. децембар — Афера Малик Усекин: студент ухапшен у Паризу током протеста против предложене реформе универзитета и ограничења имиграције, умире у притвору - протести се интензивирају и предлог се одбацује. 7. децембар — Разорни земљотрес у Стражици, у Бугарској. 8. децембар — Председник Комунистичке партије Србије Слободан Милошевић у Крагујевцу: Србија не тежи да буде више република од других, али ни мање; да би се превазишла криза, потребне су измене Устава и Закона о удруженом раду. 13. децембар — „Нацистичка странка“ или „бал црних кошуљаша“ у стану Исидоре Бјелице у Сарајеву изазива контроверзе. 14 — 23. децембар — Експериментални авион Рутан Војаџер облетео је свет без заустављања и допуњавања горива. 15 —18. децембар — На 6. конгресу Комунистичке партије Вијетнама покренута је политика Ђои мои („Обнова“), којом се уводе тржишни принципи уместо командне економије. 16. децембар — Први секретар Комунистичке партије Казахстана Динмухамед Кунајев је смењен и замењен Генадијем Колбином, човеком ван републике - то је изазвало тродневне протесте „Желтоксан“ са људским жртвама. 18. децембар — Основана је Рио група, од 2010. године. Заједница латиноамеричких и карипских држава.
19. децембар — Совјетски вођа Михаил Горбачов је ослободио Андреја Сахарова након четири године унутрашњег прогонства у Горком.
Рођења
Јануар 1. јануар — Глен Дејвис, амерички кошаркаш 1. јануар — Пабло Куевас, уругвајски тенисер 3. јануар — Аса Акира, америчка порнографска глумица 3. јануар — Никола Пековић, црногорски кошаркаш 3. јануар — Нејц Печник, словеначки фудбалер 4. јануар — Џејмс Милнер, енглески фудбалер 4. јануар — Сје Су-веј, тенисерка из Кинеског Тајпеја 6. јануар — Сергиј Стаховски, украјински тенисер 6. јануар — Алекс Тарнер, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као фронтмен групе -{Arctic Monkeys}- 6. јануар — Ирина Шејк, руски модел и глумица 7. јануар — Вања Мијатовић, српска певачица 8. јануар — Давид Силва, шпански фудбалер 8. јануар — Пенг Шуај, кинеска тенисерка 14. јануар — Јоан Кабај, француски фудбалер 19. јануар — Клаудио Маркизио, италијански фудбалер 21. јануар — Мајк Тејлор, амерички кошаркаш 23. јануар — Пабло Андухар, шпански тенисер 24. јануар — Миша Бартон, америчко-енглеска глумица 28. јануар — Тадија Драгићевић, српски кошаркаш 29. јануар — Симон Вукчевић, црногорски фудбалер 30. јануар — Лукас Биља, аргентински фудбалер
Фебруар 2. фебруар — Џема Артертон, енглеска глумица 5. фебруар — Ведран Ћорлука, хрватски фудбалер 6. фебруар — Дејн Дехан, амерички глумац 7. фебруар — Џејмс Дин, амерички порнографски глумац и редитељ 10. фебруар — Радамел Фалкао, колумбијски фудбалер 10. фебруар — Виктор Троицки, српски тенисер 13. фебруар — Џејми Мари, британски тенисер 13. фебруар — Џејден Џејмс, америчка порнографска глумица 22. фебруар — Роџон Рондо, амерички кошаркаш 23. фебруар — Дајана Бутулија, српска кошаркашица 23. фебруар — Тонио Сан, македонски репер српскога порекла 24. фебруар — Владимир Голубовић, црногорски кошаркаш 26. фебруар — Тереза Палмер, аустралијска глумица, модел, продуценткиња и сценаристкиња
Март 8. март — Теодора Ристовски, српска глумица 9. март — Душан Алимпијевић, српски кошаркашки тренер 9. март — Џејна Џордан, америчка порнографска глумица 13. март — Мајкл Скот, амерички кошаркаш 14. март — Џејми Бел, енглески глумац 15. март — Џај Кортни, аустралијски глумац 16. март — Александра Дадарио, америчка глумица 17. март — Џереми Парго, амерички кошаркаш 17. март — Един Џеко, босанскохерцеговачки фудбалер 20. март — Руби Роуз, аустралијски модел 23. март — Андреа Довициозо, италијански мотоциклиста 25. март — Марко Белинели, италијански кошаркаш 25. март — Кајл Лаури, амерички кошаркаш 27. март — Мануел Нојер, немачки фудбалер 28. март — Лејди Гага, америчка музичарка и глумица 28. март — Никола Петковић, српски фудбалер 28. март — Барбора Стрицова, чешка тенисерка 30. март — Серхио Рамос, шпански фудбалер 31. март — Стеван Рељић, црногорски фудбалер
Април 1. април — Дејан Боровњак, српски кошаркаш 2. април — Ибрахим Афелај, холандски фудбалер 3. април — Аманда Бајнс, америчка глумица 3. април — Милена Ћеранић, српска певачица 4. април — Мохамед Авал Исах, гански фудбалер 8. април — Игор Акинфејев, руски фудбалски голман 9. април — Срђан Јовановић, српски фудбалски судија 9. април — Лејтон Мистер, америчка глумица, музичарка и модел 10. април — Фернандо Гаго, аргентински фудбалер 10. април — Венсан Компани, белгијски фудбалер и фудбалски тренер 11. април — Предраг Самарџиски, македонски кошаркаш 12. април — Марсел Гранољерс, шпански тенисер 12. април — Блерим Џемаили, швајцарски фудбалер 22. април — Амбер Херд, америчка глумица и манекенка 24. април — Горан Гогић, српски фудбалер (прем. 2015) 25. април — Хуан Себастијан Кабал, колумбијски тенисер 25. април — Данијел Шарман, енглески глумац 27. април — Џена Колман, енглеска глумица 27. април — Елена Ристеска, македонска певачица 27. април — Динара Сафина, руска тенисерка 28. април — Мартинас Поцјус, литвански кошаркаш 28. април — Кери Сејбл, америчка порнографска глумица 30. април — Дајана Агрон, америчка глумица, певачица и плесачица
Мај 3. мај — Пом Клементиф, канадско-француска глумица и модел 6. мај — Горан Драгић, словеначки кошаркаш 6. мај — Арон Џексон, амерички кошаркаш 7. мај — Ана Бебић, хрватска певачица 7. мај — Јевгениј Воронов, руски кошаркаш 11. мај — Мигел Велосо, португалски фудбалер 11. мај — Абу Дијаби, француски фудбалер 12. мај — Емили Ванкамп, канадска глумица