1974

1974. је била проста година.

Догађаји

Јануар

20. јануар – Лавина се сручила у Менгусовску долину у Високим Татрама, затрпавши групу учесника школске обуке за скијање, усмртивши 12 људи.

1. јануар — Тродневна радна нееља у Великој Британији, услед несташице угља због рударског штрајка. 2. јануар — Нафтна криза: Ричард Никсон потписује акт по коме се смањује максимална брзина у САД-у на 55 миља на сат како би се штедио бензин током ОПЕЦ-овог ембарга. 11. јануар — Лидери Туниса и Либије, Боургуиба и Гадафи, прогласили уједињење у Арапску Исламску Републику - договор пропао убрзо. 18. јануар — Египатско-израелски споразум, уз помоћ Кисинџерове шатл дипломатије: Израелци се повлаче на 20 км од Суецког канала, тампон зону заузима мисија УНЕФ. 19 — 20. јануар — Битка за Парацелска острва: снаге НР Кине одбиле јужновијетнамски покушај да поврате контролу над Парацелским острвима и успоставиле сопствену контролу над подручјем. 20. јануар — Први, непланирани, лет америчког ловца F-16 фајтинг фалкон - први званични 2. фебруара (у служби од 1980). 24. јануар — Председник Тогоа Гнасингбе Еyадема преживео пад авиона на северу земље - оптужује Французе за саботажу. 24. јануар — Председник Брот у посети Индији, Бангладешу, Непалу и Сирији. Након повратка има шестонедељни грип. 27. јануар — Умро Георгиос Гривас, лидер кипарског покрета ЕОКА Б за уједињење са Грчком - организација долази под контролу грчке војне хунте (Димитриос Иоаннидис). 30. јануар — Представници филозофских факултета из Љубљане, Загреба и Београда се састали у Љубљани и покренули иницијативу за оснивање Савеза студената филозофских факултета Југославије, који би усвојио Нацрт резолуције о приликама у земљи - резолуција забрањена, аутори осуђени у септембру (међу њима су Зоран Ђинђић и Лино Вељак). јануар, крајем - Основана специјална комисија за испитивање оних који су у контакту са Јованком Броз и какав утицај имају на њу - чланови комисије мисле да би Јованка хтела узети власт, почевши од иностраних послова и војске. Власти ће дискутовати о Јованци на 59 састанака до 1988.

Фебруар 1. фебруар — У пожару у 25-спратној згради "Јоелма" у Сао Паулу (Бразил) погинуло је 189 особа. 4. фебруар — Симбионска ослободилачка армија отела наследницу Пати Херст - од априла наизглед постаје једна од њих. 7. фебруар — Гренада је стекла независност од Уједињеног Краљевства. 8. фебруар — Завршена америчка мисија Скајлаб 4, тројица астронаута се вратила на земљу после 84 дана. 12. фебруар — Југославија, Мађарска и Чехословачка потписале споразум о градњи Јадранског нафтовода. - предвиђени капацитет 34 милиона тона годишње, 24 за СФРЈ, по пет за остале две земље. 13. фебруар — Александар Солжењицин протеран из СССР, одузето му је држављанство. 21. фебруар —  Скупштина СФРЈ је донела нови Устав којим су дефинисане промене у односима федерације и федералних јединица и устројство федералне заједнице. Наредних дана донесени и нови устави република и покрајина - ове друге су раније имале статуте, истовремено су део Србије и конститутивни делови федерације, имају законодавну, извршну и судску власт. Створена је "застрашујућа административна машина" са око милион делегата, административаца итд. Нови систем сматрају конфедерацијом осам партија, служби, држава и економија. Добрица Ћосић сматра да су легитимисани сепаратизам и уништење Југославије. Главне позиције су у републичким партијама, у федерацију се често шаљу они који су у мањини у републици. Републике могу самостално узимати стране зајмове, тако да задужење у другој половини '70-тих расте од 4,6 до 16 милијарди долар. У инвестицијском таласу тих година је започела градња 40.000 објеката. Оснивају самосталне територијалне обране, које ће се касније трансфомисати у државне војске. 22. фебруар — Пакистан признао независност Бангладеша (бивши Источни Пакистан, независност проглашена 1971). 27. фебруар — Криза у Етиопији: након нереда због скупоће и војних побуна, премијер Аклилу Хабте-Wолд дао оставку, 28. фебруар — Избори у УК дају замрзнути парламент, опозициони лабуристи имају релативну већину од 301:297 према конзервативцима.

Март 3. март — У дотад најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства, погинуло је свих 346 особа у турском путничком авиону DC-10, који се срушио близу Париза. 4. март — Премијер Уједињеног Краљевства, члан Конзервативне партије, Едвард Хит подноси оставку, а наслеђује га лабуриста Харолд Вилсон, који је претходно водио државу од 1964. до 1970. године. 10. март — Јапански поручник Хиро Онаде предао се филипинским властима, после 29 година скривања у џунгли објаснивши да није добио наређење о повлачењу и престанку рата САД и Јапана. 29. март — Група кинеских сељака из покрајине Шенси је открила хиљаде глинених статуа које су представљале војску првог кинеског цара Ћин Ши Хуанга.

Април

11. април — Премијерка Израела Голда Меир принуђена на оставку након извештаја Агранатове комисије о пропустима у Јомкипурском рату. 11. април — Палестински герилци убили 18 израелских цивила у Кирјат Шмони на крајњем северу Израела. 14. април — Коментар у московској "Известији" поздравља окретање политичкој и економској комунистичкој ортодоксији у Југославији, јер политичка либерализација и економика слободног тржишта "нису функционисали". 15. април — Први председник Нигера Хамани Диори збачен у војном удару, следи Сеyни Коунтчи (до 1987) - у земљи је несташица хране услед суше. 18. април — Припадници Организације исламског ослобођења заузели Војну техничку школу у Каиру, надали се да ће узетим оружјем убити Анвар ел Садата и прогласити исламску државу. 21. април — Побуњеници Хисене Хабреа ухватили троје Европљана, и убили једну жену, на северу Чада ради откупа - француска археологиња Франсоисе Клаустре пуштена тек 1977. 24. април — Афера Гуиллауме: Гüнтер Гуиллауме, асистент западнонемачког канцелара Вили Бранта, ухапшен због шпијунирања за Источну Немачку. 25. април — "Револуција каранфила" у Португалу: војска, незадовољна колонијалним ратовима, збацила владу Марцела Цаетана (добио азил у Бразилу) - окончано 48 година диктатуре коју је увео Салазар. 26. април — Савезна скупштина СФРЈ усвојила нови Закон о народној одбрани: територијална одбрана се третира као део јединствене оружане силе СФРЈ и најшири облик орга­низовања општенародног отпора у републици, покрајини и општини - ово је значајно јер су, након доношења устава, оружане снаге и милиција једине структуре са јакон унутрашњом организацијом.Такође су донети Закон о служби у оружаним снагама и Закон о војној обавези. 29. април — Основан је Универзитет Црне Горе у Подгорици. 30. април — Бела кућа објављује 1.200 страница редигованих транскрипата снимака, али конгресни комитет инсистира да се предају и траке.

Мај

7. мај — Немачки канцелар Вили Брант поднео оставку због Гуилаумове афере, од 16. 5. следи Хелмут Шмит (до 1982). 13. мај — Обележава се 30 година службе безбедности у СФРЈ; у протеклих годину дана 448 особа је оптужено за "непријатељске" активности. 15. мај — Конституисање првог сазива Скупштине СФРЈ, Киро Глигоров изабран за њеног председника. На челу Савезног већа је Данило Кекић а Већа република и покрајина Зоран Полич. 15. мај — Малотски масакр: у изралском нападу на школу коју су заузели палестински командоси, страдало је 25 талаца, од чега 22 деце. Израелци сутрадан бомбардују палестинске циљеве у Либану. 16. мај — Јосип Броз Тито проглашен за доживотног председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, без ограничења трајања мандата. 17. мај — Џемал Биједић реизабран за предсједника Савезног извршног вијећа. Важнији ресори: Милош Минић (ино. послови), ген. Фрањо Херљевић (унутарњи, његово именовање се тумачи као стављање цивилне Службе безбедности под војну контролу), ген. Никола Љубичић (народна одбрана). 17. мај — Бомбе у Дублину и Монагхану: протестантски улстерски терористи детонирали више бомби у Републици Ирској, од чега је погинуло 33 људи - најкрвавији појединачни дан током "Невоља". 17. мај — Оружани окршај "Симбионске армије" и лосанђелеске полиције, праћен пожаром - гине шест симбионаца, укључујући лидера, а Хеарстова и један пар нису били присутни. 18. мај — Индија извршила прву нуклеарну пробу у пустињи у Раџастану и постала шеста земља која је извела нуклеарну експлозију. 18. мај — Смилинг Буда: Индија детонира прву нуклеарну бомбу - шеста нација на свету с таквом могућношћу, прва ван сталних чланица Савета безбедности УН. 19. мај — Председнички избори у Француској, други круг: Валери Жискар д’Естен победио Франсоа Митерана са 50,8 према 49,2% гласова 24. мај — Конференција за штампу Станета Доланца, секретара извршног бироа председништва СКЈ: не размишља се о избору Титовог наследника, међу приоритетима су економски развој, елиминација "технократије и бирократије" и тенденција према централизму или национализму. 27 — 30. мај — Десети конгрес СКЈ у београдском "Пиониру". Јосип Броз Тито изабран за председника СКЈ без ограничења мандата. 28. мај — Бомба на Пиаза дела Логиа у Бреши током антифашистичког протеста, осам мртвих. 30. мај — НАСА лансирала експериментални геостационарни сателит АТС-6 са многим новим технологијама. 31. мај — Споразум о дезангажману између Израела и Сирије: Израел се делимично повлачи, успостављена мисија УНДОФ која надгледа тампон зону на Голанској висоравни - формални крај Јомкипурског рата, мада не и мировни споразум између две земље.

Јун 6. јун – У близини Подолинца у округу Стара Љубовња (регион Источна Словачка), аутобус који је превозио децу на школском излету сударио се са приколицом камиона који је наилазио из сусрета. Откинута страна приколице пробила је аутобус у висини седишта и усмртила 9 деце. 7. јун — У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме. 13. јун – У Франкфурту на Мајни почело је Светско првенство у фудбалу 1974.. 29. јун — Изабела Перон је заменила оболелог мужа Хуана Перона на месту председника Аргентине.

Јул

1. јул — Умро аргентински председник Хуан Доминго Перон, наслеђује га супруга Изабела Перон (до 1976). 3. јул — Потписан Уговор о ограничењу подземних проба нуклеарног оружја, праг је 150 килотона. 7. јул — Финале светског првенства у фудбалу: Западна Немачка - Холандија 2:1, додељен је нови трофеј, јер је стари припао Бразилу у стално власништво (али украден је 1983). 11. јул — Уговор о пријатељству и сарадњи између СССР и Сомалије (Сомалија се повукла 1977, Огаденски рат) 15. јул — Група грчких официра у кипарској Националној гарди и присталица припајања Кипра Грчкој извршила војни удар збацивши са власти председника и архиепископа Макариоса III. Савезна скупштина Немачке је одобрила споразум о нормализацији односа између Чехословачке Социјалистичке Републике и Савезне Републике Немачке. јул — Албански министар одбране Бекир Балуку оптужен од Енвера Хоџе за покушај пуча - осуђен је на смрт са тројицом генерала, стрељан у новембру. јул — Етиопска војска, тј. комитет Дерг, хапси 150 припадника владајуће класе због наводне корупције, 22-тог ухапшен и премијер Енделкацхев Маконен - систематски се демонтирају царске институције. 19. јул — Шпански диктатор Франсиско Франко због болести је привремено предао власт принцу Хуану Карлосу I од Шпаније (до 2. 9.). 20. јул — (Прва) Турска инвазија Кипра. 20. јул — Турске снаге су извршиле десант на Кипар, заузеле луку Киренију и кренуле према Никозији. 23. јул — Грчка војна влада је позвала Константина Караманлиса да се врати из избеглиштва у Паризу и формира Владу, што је био крај седмогодишње владавине војне хунте у Грчкој. 26. јул — Константин Караманлис формирао прву цивилну владу после седмогодишњег војног режима у Грчкој. 24. јул — Погибија четворице југословенских алпиниста на Кавказу (Урсо Врдољак, Ненад Чулић, Виктор Табаковић, Анте Бедалов). 24. јул — Врховни суд САД једногласно пресуђује да Ричард Никсон мора предати снимке 64 разговора у Белој кући.