1972

1972. је била преступна година.

Догађаји

Јануар

1. јануар — Курт Валдхајм постао нови генерални секретар УН (до краја 1981). 1. јануар — Успостављена Федерација Арапских Република (Либија, Египат и Сирија), један од Гадафијевих покушаја уједињења Арапа - односи између Гадафија и Садата се покварили већ следеће године, федерација и формално распуштена 1977. 4. јануар — Представљен први научни џепни калкулатор ХП-35 (замена за шибер тј. логаритмар). 5. јануар — Од пошиљке-бомбе у просторијама "Борбе" у Загребу погинуо курир Иван Глуић. 8. јануар — Шеик Муџибур Рахман ослобођен из Пакистана, у новоослобођеном Бангладешу је премијер, а затим председник од убиства 1975. 11. јануар — Ухапшено 10 учесника "Хрватског прољећа", међу којима Фрањо Туђман, Марко Веселица, Шиме Ђодан, Владо Готовац, Влатко Павлетић, већином повезаних са Матицом хрватском. Чистка се шири из партијских и интелектуалних и на неке друге сфере друштва. 13. јануар — Војни удар у Гани: у одсуству збачен премијер Кофи Абрефа Бусиа, долази И.К. Ахеампонг (шеф државе до 1978). 14. јануар — Иво Перишин представља ново Извршно вијеће СР Хрватске у Сабору. 14. јануар — Умро дански краљ Фредерик IX, наслеђује га кћерка Маргарета II. 19. јануар — На Тихом океану проглашена либертаријанска Република Минерва (Тонга присваја подручје у јуну и заузима га). 20. јануар — Заседање ЦК СКХ, промене кадрова - Јаков Блажевић напушта савезно партијско предсеништво, у хрватски ЦК долазе, између осталих, Стипе Шувар и Ивица Рачан. 20. јануар — Број незапослених у УК превазишао 1.000.000, први пут од Другог светског рата - конзервативни премијер Едвард Хеатх ће направити заокрет према интервенционизму. 20. јануар — Женевски споразум заливске извозница нафте и страних компанија: нафта поскупела 8,49%, на 2,49$ за барел, како би се надокнадили приходи изгубљени због девалвације долара. 20. јануар — Нови статут о аутономији Јужног Тирола у Италији. 22. јануар — Потписан уговор о првом проширењу Европске заједнице: Велика Британија, Ирска, Данска и Норвешка (али у Норвешкој приступање одбачено референдумом). 25 - 27. јануар — Друга конференција СКЈ у Београду - осуда "капитал-односа", за пренос друштвених средстава на организације удруженог рада. Изабран нови Извршни биро, мањи и с млађим члановима, из свих република и покрајина, са задужењима по областима: Киро Глигоров, Јуре Билић, Крста Аврамовић, Стане Доланц, Будислав Шошкић, Тодор Куртовић, Стеван Дороњски, Фадиљ Хоџа. 26. јануар — Стјуардеса Весна Вуловић, једина је преживела пад ЈАТ-овог авиона на линији Стокхолм-Копенхаген-Загреб-Београд. 27. јануар — Бомба експлодирала у експресу Беч-Загреб, шест повређених. 27. јануар — Операција Гемстоне: оперативац Беле куће Г. Гордон Лиди излаже у канцеларији државног тужиоца Митцхелла планове за ремећење Демократске конвенције и осигурање Републиканске - са још једним састанком 4. фебруара, то је генеза скандала Ватергејт. 28. јануар — Први југословенски амбасадор у Северној Кореји, Богдан Орешчанин, предао акредитиве. 30. јануар — Пакистан напустио Комонвелт у знак протеста због одлуке Велике Британије, Аустралије и Новог Зеланда да признају Бангладеш. 30. јануар — Крвава недеља: Британски војници у Лондондерију, у Северној Ирској, убили су 13 људи, учесника забрањеног марша за људска права католика. 30. јануар — Пакистан напушта Комонвелт нација због признања Бангладеша, враћа се 1989. 31. јануар — Умро непалски краљ Махендра, наслеђује га син Бирендра (до 2001).

Фебруар

2. фебруар — Британска амбасада у Даблину уништена је у протестима после Крваве недеље. 3 — 9. фебруар — Велика мећава са више од 3 м снега у Ирану однела је око 4.000 живота. 3 — 13. фебруар — Зимске олимпијске игре у Сапору, Јапан. 4. фебруар — Замбијски председник Кенет Каунда ухапсио је свог бившег потпредседника Сајмона Капвепвеа и забранио његову новоосновану странку - владавина једне партије до 1991. године. 5. фебруар — „Црна субота” у Тунису: побуна студената против једнопартијске власти, полиција упала на универзитет и разбила њихов конгрес, велики број хапшења. 2/9 фебруар — Ванредно стање у Великој Британији због штрајка рудара, прети енергетика и индустрија. 10. фебруар — Уједињени Арапски Емирати заокружили су приступањем Рас ал Хајме. 14. фебруар — Луна 20, совјетски свемирски брод без људске посаде кренуо ка Месецу, одакле је након 11 дана донео узорке Месечевог тла. фебруар — Израелски генерал Ариел Шарон завршио је седмомесечну операцију у којој је елиминисао 104 терориста у Појасу Газе, оштрим односом према становништву. 2/15 фебруар — Председник Еквадора Хосе Марија Веласко Ибара је смењен по четврти пут, а затим Гиљермо Родригез Лара звани Бомбита (до 1976). 2/21 фебруар — Совјетска свемирска летилица Луна 20 слеће на Месец да прикупи узорке тла. 21. фебруар — Ричард Никсон је допутовао у Пекинг као први председник САД у посети Народној Републици Кини. 2/22 фебруар — Катарског емира Ахмада бин Али Ал Танија свргнуо у одсуству његов рођак Калифа бин Хамад Ал Тани (и сам свргнут 1995. године). 2/26 фебруар — Пуцање бране изазвало је изливање угља у Бафало Крику у Западној Вирџинији, при чему је погинуло 125 људи. 28. фебруар — Споразум у Адис Абеби: након више од 16 година завршава се Први судански грађански рат, успоставља се Аутономна регија Јужни Судан – укинута 1983. године, када се рат наставља (1983-2005). 28. фебруар — Инцидент Асама-Сансо завршен у Јапану - два полицајца и један цивил убијени су у сукобу Уједињене Црвене армије и полиције.

Март 1. март — Хуан Марија Бордабери постаје председник Уругваја (до 1976, од 1973. на челу цивилно-војне диктатуре); војска ове године гуши левичарску урбану герилску групу Тупамарос. 2. март — Лансирана је свемирска сонда Пионир 10, прва сонда која је стигла до Јупитера (1973) и напустила Сунчев систем (1983). 2. март — Мајкл Менли први пут постаје премијер Јамајке (1972-80 и 1989-92). 3. март — Највећи барељеф на свету (23 x 48 м) завршен је у Стоун Маунтину у Џорџији, САД, приказујући три фигуре Конфедерације. 4. март — Председник Централноафричке Републике Жан-Бедел Бокаса прогласио се доживотним председником (цар је од 1976. до 1979. године). 6. март — Петогодишњи зајам од 100 милиона долара договорен је између међународног конзорцијума банака и Народне банке Југославије, што је највећи зајам за једну источноевропску земљу. 6. март — Џону Ленону је повучена виза за САД (Никсон се плаши да би то могло утицати на његов реизбор) - спор траје до 1975. године. 9. март — Западнонемачки Фолксваген најављује да ће изградити фабрику у Вогошћи код Сарајева (Фабрика аутомобила Сарајево). 17. март — Након оставке Луиђија Лонга, нови генерални секретар Италијанске комунистичке партије је Енрико Берлингуер (до смрти 1984.) - следи умерену линију „еврокомунизма“, странка достиже свој највећи утицај. 19. март — Авион ЈАТ-а, изнајмљен компанији ЕџиптЕјр, срушио се у брдо близу Адена, у Јемену, усмртивши свих 22 путника. 19. март — Индија и новоосновани Бангладеш закључили су Уговор о пријатељству, сарадњи и миру - али односи су се охладили након Муџибуровог убиства 1975. године. 22. март — Након гласања у Сенату САД, Амандман о једнаким правима (ERA) је поднет државама на ратификацију - до рока 1982. године, 35 од потребних 38 држава га је ратификовало. Успешну кампању против амандмана водила је Филис Шлафли. 23. март — Епидемија малих богиња: две београдске болнице стављене у карантин, наређена вакцинација. У епидемији која се проширила са Косова на Београд, заражено је 175 људи, 35 је умрло. 24. март — Уједињено Краљевство је успоставило директну контролу у Северној Ирској да би се спречили сукоби паравојних група римокатолика и протестаната. 25. март — Неуспели левичарски војни пуч у Ел Салвадору у корист Хосеа Наполеона Дуартеа, коме су прошлог месеца председнички избори наизглед украдени у корист А. А. Молине. 27. март — Споразумом у Адис Абеби окончан је Први судански грађански рат. 30. март — Британска влада је увела директну управу у Северној Ирској (до 1998. и у неколико периода након тога). 30. март — Вијетнамски рат: Северновијетнамске снаге покрећу „Ускршњу офанзиву“ (или офанзиву Нгујен Хуе).

Април 9. април — У Багдаду потписан Споразум о сарадњи и пријатељству између Ирака и СССР-а. 10. април — Више од 50 земаља, укључујући САД и СССР, потписало је конвенцију о забрани биолошког оружја. 10. април — Земљотрес у иранској провинцији Фарс, 5.000 мртвих. 10. април — 44. додела Оскара, најбољи филм је „Француска веза“, укупно пет награда од осам номинација. Чарли Чаплин добија почасног Оскара, због којег је први пут после 20 година посетио САД. 10. април — Базелски споразум предвиђа механизам интервенције централних банака како би се ограничиле флуктуације девизног курса на 2,25%. 12. април — Бразилска војска почиње операцију „Папагај“, прву од три операције против маоистичких арагвајских герилаца, уништених 1974. године. 15. април — Поводом 60. рођендана Ким Ил Сунга, на планини Мансу подигнут је Велики споменик, његова статуа је висока 20 метара. 20. април — Амерички свемирски брод „Аполо 16“ се спустио на Месец. 26. април — Широкотрупни тромоторни авион Локид L-1011 Tрајстар обавио је свој први комерцијални лет (произведен 1968-84). 27. април — Гласање о поверењу западнонемачкој влади Вилија Бранта због његове „Остполитик“: Лидеру ЦДУ/ЦСУ Рајнеру Барзелу недостајала су два гласа да постане нови канцелар (успешна интервенција Штазија). 27. април — Геноцид у Бурундију: побуна неких хутуских припадника бурундијске жандармерије доводи до убиства око 1.000 Тутсија, на шта они одговарају масакром 80.000 - 210.000 Хута. 27. април — Дисидент Михајло Михајлов каже је осуђен на 30 дана затвора због чланка и писма у Њујорк тајмсу 1970-71.

Мај 16. мај — Председници СФРЈ и Румуније Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску у рад пустили хидроенергетски систем „Ђердап“ на Дунаву. 22. мај — Председник САД Ричард Никсон срео се у Москви с председником Врховног совјета СССР Леонидом Брежњевим, као први председник САД који је посетио Совјетски Савез. 22. мај — Цејлон постао република у оквиру Британског комонвелта, под називом Шри Ланка. 26. мај — У Москви је потписан први споразум СССР и САД о ограничењу стратегијског нуклеарног наоружања (САЛТ 1).

Јун 9. јун — Велике кише су изазвале пуцање бране у Црним брдима у Јужној Дакоти, што је изазвало бујицу која је усмртила 238 особа. 17. јун — Пет оперативаца Беле куће је ухапшено због провале у уреде Националног демократског комитета у хотелу Вотергејт у покушају неких припадника Републиканске странке да шпијунира опозицију. 20. јун — 19 припадника Бугојанске групе је тајно прешло југословенско-аустријску границу. јун — Срушена Његошева заветна капела на Ловћену.

Јул 2. јул — Након прошлогодишњег сукоба, Индија и Пакистан потписују Симла споразум, обећавајући да ће мирно решавати спорове. Пакистан је ове године започео свој нуклеарни програм. 3. јул — На железничкој прузи Београд-Бар, деоница Ваљево-Ужице је пуштена у саобраћај (цела пруга 1976. године). 7. јул — Какуеи Танака је нови јапански премијер (до 1974. године). 8. јул — САД продају жито СССР-у у вредности од 750 милиона долара. 8. јул — Палестински писац и вођа Народног фронта за ослобођење Палестине Гасан Канафани убијен је у Бејруту од стране Мосада (одмазда за масакр у Лоду). 8 - 22. јул — Џејн Фонда посећује Северни Вијетнам: истражује гранатирање насипа, озлоглашена фотографија остаје на противавионским топовима. 9. јул — Амерички државни секретар Вилијам П. Роџерс у посети СФРЈ. 9. јул — Масакр у Спрингхилу: Британски снајперисти убили петоро људи у Белфасту. 11. јул — Куба постаје чланица совјетског економског савеза СЕВ. 13. јул — Британски Доњи дом парламента одобрио је улазак у ЕУ резултатом гласања 301:284.