1967. је била проста година.
Догађаји
Јануар 4. јануар — Дорси су објавили свој први албум The Doors. 27. јануар — Током проба за лет на Месец у бази Кејп Каневерал три америчка астронаута (Гас Грисом, Едвард Вајт и Роџер Чафи) погинула у капсули свемирског брода „Аполо 1“ у ком је избио пожар. 30. јануар — Папа Павле VI срео се с председником Президијума Врховног совјета СССР Николајем Подгорним, првим шефом совјетске државе који је посетио Ватикан.
Фебруар
4. фебруар — "Kултурна револуција": СССР протестује због демонстрација испред његове амбасаде у Пекингу. 5. фебруар — Тангањиканска афричка национална унија усвојила Декларацију из Аруше, изјаву афричког социјализма. 5. фебруар — Избори у Никарагви, Анастасио Сомоза Дебаyле побеђује уз помоћ превара (председник 1967-72 и 1974-79). 10. фебруар — Ратификован је 25. амандман на устав САД. 13 - 17. фебруар — Јосип Броз у првој посети Аустрији. 17. фебруар — У Већу народа Савезне скупштине поднета иницијатива за промену Устава СФРЈ. 18. фебруар — Окружни тужилац Њу Орлеанса Џим Гарисон тврди да је завера против Kенедија скована у том граду. фебруар - Албански руководиоци са Kосова у посети Брозу - тврди се да је Призренски процес из јула 1956. намештен од Ранковићевог СДБ. 21. фебруар — Завршени избори у Индији: Индијски национални конгрес, први пут на челу са Индиром Гандхи, задржава већину, али са знатно мање места него у Нехруово време. 22. фебруар — Основана Македонска академија наука и уметности, ради од октобра, први председник Блаже Kонески. 22. фебруар — 14. мај - Операција Џункион Кити је ваздушна десантна операција, једна од највећих током Вијетнамског рата, потрага за штабом комунистичког устанка у Јужном Вијетнаму, у близини камбоџанске границе. 28. фебруар — Ебен Донгес изабран за председника Јужне Африке, али пада у кому због излива крви у мозак пре него што је могао преузети положај 1. јуна - Јозуа Франсоис Науда ће бити в.д. до 1968. 28. фебруар — У Бразилу ухапшен Франц Штангл, бивши командант логора смрти Треблинка и Собибор.
Март
1. март — Припадници Црвене гарде у Kини се враћају у школе. 6. март — Стаљинова кћерка Светлана Алилујева пребегла у САД преко амбасаде у Њу Делхију. 12. март — Индонезија: привремени парламент сменио председника Сукарна, за в. д.-а постављен генерал Сухарто - остаје на челу земље до 1998 а Сукарно је у кућном притвору до смрти 1970. 17. март — Објављена Декларација о називу и положају хрватскога књижевног језика (насупрот Новосадском договору из 1954) - пут ка Хрватском прољећу 1971. 18. март — Супертанкер Тореј Канион се насукао уз обалу Корнвола, део нафте се излио. 19. март — Српски писци одговарају на Декларацију "Предлогом за размишљање" којим прихватају њене ставове у вези разграничења језикâ, али и траже да Срби у Хрватској у том случају користе српски и ћирилицу (објављен 2. 4. у Борби). 19. март — Данашњи Џибути: намештени плебисцит у Француској Сомалској Обали подржава везу са Француском, због чега долази до крвавих немира (колонија убрзо преименована у Франуцуска Територија Афара и Иси). 21. март — Бригадир Давид Лансана извео војни удар у Сијера Леонеу и срушио тек изабраног премијера Сиака Стевенса, али и сам је оборен два дана касније од Савета националне реформације. 31. март — Врховни стожер савезничких сила за Еуропу (СХАПЕ) се пресељава у Монс, Белгија, након што је Француска иступила из војних структура НАТО.
Април 17. април — Убиство Ратка Обрадовића у Минхену, уредника српског часописа “Искра”, веома читаног међу српском емиграцијом. 24. април — Совјетски свемирски брод Сојуз 1 се срушио у Сибиру током повратка на Земљу, усмртивши космонаута Владимира Комарова, прву особу која је погинула при лету у свемир.
Мај
17. мај — Египатски председник Гамал Абдел Насер је затражио повлачење мировне мисије Уједињених нација са Синајског полуострва. 23. мај — Египат је затворио Тирански теснац и блокирао луку Еилат на северном крају Акапског залива за израелске бродове.
Јун 2. јун — Полиција је усмртила Беноа Онезорга током протеста студената у Западном Берлину против посете персијског шаха Мохамеда Резе Пахлавија, што је за последицу имало стварање терористичког покрета 2. јун. 5. јун — Превентивним израелским нападом почео је Шестодневни рат између Израела и арапских земаља Египта, Сирије и Јордана. 5. јун — Египат је затворио Суецки канал, дан после избијања Шестодневног рата. 10. јун — Завршен шестодневни израелско-арапски рат у којем је Израел заузео територије Сирије, Јордана и Египта, које укључују источни Јерусалим, Западну обалу, Газу и Синајско полуострво.
Јул 1. јул — Европска заједница за угаљ и челик, Европска заједница за атомску енергију и Европска економска заједница се формално спајају - створена Европска заједница 6. јул — У Нигерији је почео грађански рат због проглашења независности Источне Нигерије (Бијафра). 24. јул — Француски председник Шарл де Гол завршио је свој говор у Монтреалу ускликом „Живео слободни Квебек!“, што је изазвало оштар протест канадског премијера Лестера Пирсона. 29. јул — Током Вијетнамског рата, у пожару оштећен амерички носач авиона Форестал при чему је погинуло 130 људи.
Август 8. август — Индонезија, Малезија, Филипини, Сингапур и Тајланд су основали Удружење држава југоисточне Азије.
Септембар
10. септембар — Грађани Гибралтара одбацили су на референдуму припајање Гибралтара Шпанији и определили се да остану под британском управом.
Октобар
4. октобар — Хасанал Болкиах постаје султан британског Брунеја након што му је отац абдицирао. 4. октобар — Јосип Броз открива да је СФРЈ дала 600 милиона долара помоћи у виду кредита неразвијеним земљама Азије и Африке - признаје да се неки томе противе али се тиме Југославија жели успоставити као "јак морално-политички фактор у свету". 9. октобар — У Боливији убијен Че Гевара. 10 - 25. октобар — Министарски састанак Групе 77 земаља у развоју у Алжиру, донесена Алжирска повеља економских права Трећег света. 14. октобар — Васељенски патријарх Атенагора посетио у Београду српског патријарха Германа. 17. октобар — Битка код Онг Тханха: две америчке чете упале у Виет Конговску заседу, 66 мртвих и несталих. 18. октобар — Совјетски васионски брод Венера 4 ушао је у атмосферу Венере као прва летелица у историји астронаутике и емитовао податке на Земљу. 21. октобар — Египћани потопили израелски разарач "Еилат", погинуло 47 морнара. 21. октобар — "Марш на Пентагон", протест против Вијетнамског рата у Вашингтону. 26. октобар — Званична крунидба шаха Резе Пахлавија и царице Фаре. 26. октобар — Џон Мек Кејн оборен и заробљен у Северном Вијетнаму. 26. октобар — Васељенски патријарх Антинагора стигао у посету Риму. 27. октобар — Шарл Де Гол поново ставио вето на улазак Велике Британије у Европску заједницу. 27. октобар — Изгласана легализација абортуса у Великој Британији (не и Северној Ирској) до 24 седмице.
Новембар
2. новембар — Због сушног времена уведене 4-сатне рестрикције струје у СФРЈ. 3 — 22. новембар — Битка код Дак Тоа, на тромеђи Вијетнама, Kамбоџе и Лаоса - велики губици с обе стране. 5. новембар — Телевизијски торањ Останкино у Москви примљен у експлоатацију, то је највиша грађевина на свету до 1976. 5. новембар — Сјевернојеменски грађански рат: збачен предсједник Абдуллах ал-Саллал, дисиденти затим издржавају опсаду ројалиста (до фебруара) - републиканци тако практично побеђују у рату. 5. новембар — Након владине офанзиве, плаћеници Жана Шрама побегли из Kонга у Руанду. 15. новембар — Грчка кипарска национална гарда (Јоргос Гривас) заузела два села при чему је погинуло 27 људи, већином турских цивила - због турског ултиматума грчка влада ће морати повући грчку дивизију са острва. 16. новембар — "Ластин" аутобус пао у реку Саву код Умке, 25 погинулих. 16. новембар — Петорица рудара погинула у угљенокопу "Раша" у Истри. 17. новембар — Међународна недеља студентске солидарности с народом Вијетнама: учествују и београдски студенти. 19. новембар — После три године одбране, британска фунта девалвирала са $2,80 на $2,40; премијер Харолд Вилсон каже да "то не значи да је фунта у вашем џепу девалвирана". И нови курс се мора бранити 1968-69. 22. новембар — Резолуција Савета безбедности УН 242 у вези Арапско-израелског сукоба, успостављена парадигма "Земља за мир". 26. новембар — Велике поплаве у Лисабону, 462 мртвих. 27. новембар — Емират Абу Даби се прикључио ОПЕК-у (Уједињени Арапски Емирати основани 1971). 27. новембар — Kонференција за штампу председника де Гауллеа, Јевреје назива "елитним народом, самоувереним, доминирајућим". 29. новембар — Секретар одбране САД Роберт МекНамара поднео оставку (предлагао замрзавање броја војника, обуставу бомбардовања и пребацивање копнених борби на Јужновијетнамце). 30. новембар — Јужни Јемен независан од Велике Британије - британске снаге су се због герилских напада повукле раније него што је било предвиђено, власт узима Национални ослободилачки фронт и оснива марксистичко-лењинистичку Народну Демократску Републику Јемен (траје до 1990).
Децембар
13. децембар — Војна хунта у Грчкој спречила контраудар, а краљ Константин, приморан да напусти Грчку, побегао с породицом у Рим. 15. децембар — Срушио се Сребрни мост преко реке Охајо између градова Појнт Плезант и Галиполис, усмртивши 46 особа.
Датум непознат Википедија:Непознат датум — Одржан је међународни шаховски турнир под називом „Аљехинов меморијални турнир у Москви“, Совјетски Савез. Победник је био Леонид Штајн.
Рођења
Јануар 2. јануар — Басил Боли, француски фудбалер 2. јануар — Тија Карер, америчка глумица и музичарка 8. јануар — Р. Кели, амерички музичар, музички продуцент, глумац и кошаркаш 9. јануар — Клаудио Каниђа, аргентински фудбалер 12. јануар — Бланчард Рајан, америчка глумица 13. јануар — Симо Крунић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер 14. јануар — Емили Вотсон, енглеска глумица 14. јануар — Зек Вајлд, амерички музичар, најпознатији као оснивач, гитариста и певач групе -{Black Label Society}- 18. јануар — Иван Заморано, чилеански фудбалер 21. јануар — Алфред Јерманиш, словеначки фудбалер
Фебруар 1. фебруар — Александар Дунић, српски глумац 10. фебруар — Лора Дерн, америчка глумица 11. фебруар — Чиро Ферара, италијански фудбалер и фудбалски тренер 14. фебруар — Марк Руте, холандски политичар 17. фебруар — Ото Хорват, српски писац 18. фебруар — Роберто Бађо, италијански фудбалер 19. фебруар — Бенисио дел Торо, америчко-порторикански глумац 20. фебруар — Паул Акола, швајцарски алпски скијаш 20. фебруар — Курт Кобејн, амерички музичар, најпознатији као певач, гитариста и фронтмен групе -{Nirvana}- († 1994) 20. фебруар — Ненад Масловар, црногорски фудбалер 20. фебруар — Лили Тејлор, америчка глумица 28. фебруар — Татјана Петровић, српска новинарка и уредница, секретарка за културу града Београда (прем. 2013)
Март 1. март — Арон Винтер, холандски фудбалер и фудбалски тренер 1. март — Џорџ Идс, амерички глумац 6. март — Кони Бритон, америчка глумица 13. март — Андрес Ескобар, колумбијски фудбалер (прем. 1994) 21. март — Мирослав Пецарски, српски кошаркаш 21. март — Максим Ријалити, енглески музичар, најпознатији као вокал групе -{The Prodigy}- 21. март — Јанис Сферопулос, грчки кошаркаш и кошаркашки тренер 23. март — Оливера Ковачевић, српска новинарка и ТВ водитељка 27. март — Талиса Сото, америчка глумица и модел 29. март — Анђелија Арбутина, српска кошаркашица
Април 8. април — Урош Петровић, српски књижевник, илустратор и фотограф 17. април — Мухамед Фазлагић, босанскохерцеговачки музичар 17. април — Лиз Фер, америчка музичарка 18. април — Марија Бело, америчка глумица и списатељица 20. април — Мајк Портној, амерички музичар, најпознатији као суоснивач и бубњар групе -{Dream Theater}- 22. април — Шерил Ли, америчка глумица 24. април — Дино Рађа, хрватски кошаркаш 27. април — Горан Богдановић, српски фудбалер 28. април — Кари Верер, америчка глумица и музичарка