Википедија () јесте енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу софтвера Медијавики. Чланке на Википедији може мењати свако с приступом интернету, што је и слоган овог веб-сајта.
Пројекат је почео 15. јануара 2001. године као подршка Нупедији, енциклопедији коју су писали стручњаци. Сада њоме руководи непрофитна Задужбина Викимедија. Википедија тренутно има више од милиона чланака на 319 пројеката, од чега је више од милиона на верзији писаној енглеским језиком те преко .000 чланака на српском језику. Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а велику већину чланака може да уређује свако ко има приступ интернету. Како је популарност Википедије константно расла од њеног почетка, она се сада налази међу 5 најпосећенијих сајтова на свету.
Успех Википедије је покренуо и неколико других сестринских пројеката (Википодаци, Викиновости, Викикњиге, Викиречник, Викицитат, Викиврсте и др.). Често се доводи у питање поузданост података објављених на Википедији. Сада је већ уобичајено цитирање Википедије у средствима масовног информисања као и у академским круговима. Некада се то чини уз критику, а некада уз похвалу за слободно умножавање, честе измене, покривеност различитости... Сарадници се охрабрују да се придржавају политике „неутралне тачке гледишта”, под којом се подразумева писање без пристрасности, представљајући гледишта већине и свих значајних мањина подједнако. Статус Википедије као референце за рад је ипак упитан јер њена отворена природа омогућава вандализме те нетачности, недоследности и лош квалитет. Такође, критикују је због систематских грешака, давања предности консензусу уместо научном ауторитету, као и недостатка стручњака у поређењу са традиционалним енциклопедијама. Међутим, разноврсност и детаљност њених чланака, као и свакодневно обнављање, чине је корисним референтним извором за милионе људи.
Википедија има 319 језичких издања, од чега је 308 тренутно активних односно свакодневно се унапређују. Од тог броја, 18 има преко 1.000.000 чланака. (подаци од марта 2021. године) Себуанско издање Википедије има преко милиона чланака, те је рангирано на другу позицију после енглеске Википедије, док је на трећем месту шведска Википедија са преко милиона написаних чланака. Четврто и пето место заузимају Википедија на немачком и Википедија на француском језику са преко односно преко милиона чланака, редом.
Википедија на српском језику тренутно се са налази на 21. месту, а сваког месеца има око 500—1.500 статистички активних корисника. Википедија на каталонском језику заузима 20. место са око чланака. На 22. месту налази се Википедија на индонежанском језику са око написаних чланака.
Историја
Претече Замисао да се све знање света скупи на једном месту датира из античког доба. Може се видети у старој Библиотеци код Александрије, или код Пергамона. Модерна идеја штампане енциклопедије се први пут појављује мало пре Дени Дидроа и енциклопедија осамнаестог века.
Замисао да се при формирању енциклопедије користи аутоматизована машинерија се може пратити до Херберта Џорџа Велса и његове књиге World Brain (1937) и Ваневара Буша и његовог чланка As we may think (1945), у којем он износи визију Мемекса (-{Memex}-) заснованог на микрофилму. Важан допринос на овом путу је и пројекат Ксанаду (Xanadu) Теда Нелсона из 1960. године као и идеје које је у свом говору 1959. изнео амерички физичар Ричард Фајнман.
Идеја за енциклопедију која није само штампана је до појаве Интернета била сматрана фантазијом. Међутим, тренутно постоје многе енциклопедије на мрежи, а Википедија је тренутно (вероватно) највећа од њих. Изумитељ и заговарач слободног софтвера, Ричард Сталман (Richard Stallman) је 1999. изразио корисност „Слободне универзалне енциклопедије и ресурса знања” и његова организација „Задужбина за слободан софтвер” (Free Software Foundation) позива кориснике да посећују и доприносе Википедији.
Настанак мини|200п|Лари Сангер, бивши главни уредник Нупедије, први је предложио Википедију и успоставио многа од њених фундаменталних правила мини|200п|Џими „Џимбо” Вејлс, оснивач Нупедије и други оснивач Википедије Википедија је настала као допунски пројекат за Нупедију, слободну мрежну енциклопедију на енглеском језику, коју су писали експерти. Нупедија је основана 9. марта 2000. као власништво Бомиса, интернет портала за претрагу и оглашавање. Главни људи Нупедије су били Џими Вејлс, главни уредник Бомиса, и Лари Сангер, главни уредник Нупедије и касније Википедије. Садржај Нупедије је у почетку био лиценциран под Нупедијином лиценцом за слободни садржај, али је прешла на ГНУ лиценцу за слободну документацију пре оснивања Википедије на наговор Ричарда Сталмана.
Историја Википедија почела је 2. јануара 2001. у Сан Дијегу у Калифорнији, у разговору између два стара пријатеља Ларија Сангера и програмера Бена Ковица. Ковиц је током вечере објаснио Сангеру идеју викија, који је одмах схватио да би вики формат одлично пристајао енциклопедији. Сангер је потом наговорио шефа Нупедије да направи Вики од Нупедије, и прва верзија је била постављена уживо 10. јануара. Међутим, многи корисници Нупедије нису хтели да Нупедија буде Вики, па је тако 15. јануара на својој сопственој страници -{www.wikipedia.org}- настала „Википедија”. Од почетка јој расте популарност, делујући позитивно на стварање других пројеката од општег интереса. Од уредника се тражи да одржавају одређени ниво „неутралности” при сажимању истакнутих гледишта, без одређивања објективности истине. мини|лево|Графички приказ броја чланака на Википедијама разних језика од 16. августа 2008. Многи су брзо сазнали за Википедију и пројекат је растао изванредним темпом. 12. фебруара 2001. Википедија је већ 12. фебруара 2001. имала 1.000 чланака, а 7. септембра 2001. 10.000 чланака. Од тада, Википедија на енглеском језику расте све брже и брже. Ускоро су јој се придружиле међународне Википедије на језицима попут кинеског, немачког, француског, италијанског, руског итд.
У марту 2006. Википедија је имала преко 1.000.000 чланака, а у децембру 2008. преко 12 милиона чланака. Тренутно, број чланака на свим језичким издањима је већи од милиона.
Главне карактеристике Постоје три главне карактеристике пројекта Википедије, које заједно уређују њену улогу на интернету.
Када се говори о вишејезичким Википедијама, важно је напоменути да не постоје националне Википедије. Из тог разлога не постоји ни аустријска ни аустралијска ни британска Википедија, него Википедије на немачком и енглеском језику.
Уређивање мини|лево|Поређење измена. Старија верзија чланка је лево, док је нова десно. Измене у чланку су јасно означене За разлику од традиционалних енциклопедија, Википедија користи отворени вики модел. Осим чланака који су често мета вандала, свако може да уређује анонимно или као регистровани корисник. Изузетак је једино Википедија не енглеском језику на којој анонимни корисници не могу да започињу нове чланке. Чланке не поседују њихови творци, нити било који други уредници или неки признати ауторитет. Садржај чланака код спорних тема се одређује консензусом.
Када се направе измене на чланку, оне не пролазе кроз провере од стране других уредника и оне одмах постају видљиве, без обзира да ли садрже неку грешку или су чисте бесмислице. Иако се ове грешке пре или касније пронађу, неколико википедија (нпр. немачка, руска и мађарска) користи систем „стабилних верзија” чланака, које омогућавају читаоцима чланке који су прошли кроз неки степен провере. Чланци који су често били мета вандала (нпр. чланак о Џорџу Бушу на енглеској Википедији) су били годинама делимично или потпуно закључани тако да су их само уредници са администраторским правима могли уређивати. Од јуна 2010. неке википедије су укинуле оваква строга ограничења, и уместо њих увели нови систем „измена у току”. За разлику од стабилних верзија, овај систем се примењује само на чланке који су честа мета вандала и ратова измена, а измене мора да потврди афирмисан уредник википедије пре њиховог објављивања.
Уредници, без обзира да ли су регистровани или не, могу да користе могућности које им пружа софтвер који покреће Википедију. „Историја” странице која је везана за сваки чланак бележи сваку претходну измену и уредника који ју је направио, мада се измене са клеветничким садржајем, правним претњама и кршењем ауторских права могу накнадно уклонити. Ова могућност олакшава поређење старих и нове верзије чланака, поништавање промена које неки уредник сматра непожељним или да се врати изгубљени садржај. „Странице за разговор” које су такође придодате сваком чланку се користе за координацију рада више корисника. Редовни корисници често одржавају своје спискове надгледања странице које су им интересантне, тако да могу да прате све скорашње измене на тим чланцима. Рачунарски програми који се називају интернет ботови се нашироко користе за уклањање вандализама чим се начине, да се исправе честе правописне и граматичке грешке или да се направе масовни уноси чланака користећи доступне статистичке податке.
Чланци на Википедији су организовани на три начина према: степену своје написаности, теми и нивоу приступа потребном за уређивање. Најбоље написано чланци се називају „изабрани чланци” и они се се показују на главној страни Википедије. Википројекти су места за координацију рада на некој теми. Википедија такође користи Приручнике стила, који одређују на пример да се у првој реченици сваког чланка, наслов чланка мора написати масним словима, итд.
Правила и закони који утичу на садржај мини|200п|Како Википедија ради Из правних разлога, садржај Википедије подлеже законима (нарочито закону о ауторским правима) Флориде, где се налазе сервери Википедије. Поред тога, википедијски уреднички принципи су сједињени у пет стубова википедије, а бројна правила и смернице су смишљене да ваљано обликују садржај. Чак су и ова правила написана у облику викија, а уредници Википедије пишу и исправљају та правила и смернице и примењују их брисањем чланака, њиховим обележавањем шаблонима или мењајући делове чланка који не испуњавају услове. Правила на википедијама, које нису на енглеском језику, су се изродила превођењем правила са Википедије на енглеском језику и у некој мери се разликују од узора.
Према правилима Википедије, сваки унос који је вредан Википедије мора бити о теми која је енциклопедијска, а не речничка или попут речника. Та тема такође треба да задовољи Википедијине стандарде о значају, што обично значи да је тема значајно покривена у поузданим секундарним изворима као што су књиге, академски часописи и масовни медији који су независни од теме чланка. Даље, Википедија мора да представи само знање које је већ доказано и признато. Другим речима, она не сме да представи, на пример, нове информације и или оригинална истраживања. Нека тврдња која ће вероватно бити оспорена захтева неки поуздан извор. Међу уредницима Википедије ова се често формулише као „проверљивост, а не истина” да се изрази да су читаоци, а не енциклопедија, једини одговорни за проверавање истинитости чланака и формирање сопственог става. Коначно, Википедија мора бити непристрасна. Сва мишљења и гледишта, ако се могу прописати спољашњим изворима, морају уживати прикладни удео у чланку. Ово правило је познато као „неутрална тачка гледишта”.
Википедија има много метода за превазилажење расправа. „Писање, поништавање, расправа” циклуси се понекад дешавају; у њему један корисник допише нешто, други то поништи, а проблем се расправља на страници за разговор чланка. Да би се постигао шири консензус у оквиру заједнице, проблеми се могу расправљати на Трговима, посебним страницама намењених дискусијама, или тражењем коментара од искуснијих уредника који нису умешани у евентуални сукоб око уређивања. Неке википедије имају посебне необавезујуће странице где уредници могу да пријаве нељубазне, некултурне или на други начин проблематичне кориснике.