десно|безоквира|237x237п 1971. је била проста година.
Догађаји
Јануар
14. јануар — Седамнаест бразилских политичких затвореника су пуштени на слободу у Сантијагу, Чиле; Ђовани Енрико Бушер је ослобођен 16. јануара. 15. јануар — Асуанска брана у Египту је званично отворена. 19. јануар — Представници 23 западних нафтних компанија су отпочели преговори са ОПЕК-ом из Техерана за стабилизацију цена нафте. 25. јануар — Генерал Иди Амин је војним ударом оборио с власти председника Уганде Милтона Оботеа и потом се прогласио за председника. 31. јануар — Између Источног и Западног Берлина успостављен је ограничени телефонски саобраћај, први пут после 19 година.
Фебруар 5. фебруар — Аполо 14 слеће на месец. 7. фебруар — Жене у Швајцарској референдумом добиле право гласа на државним изборима, али не у свим кантонима. 7. фебруар — Владислав Гомулка је избачен из Централног савета Пољске комунистичке партије. 8. фебруар — АРВН и америчка авијација упадају у Демократску Народну републику Лаос да би зауставили инфилтрације из Северног Вијетнама. 11. фебруар — Представници 63 земље потписали су споразум о забрани складиштења нуклеарног оружја на дну мора и океана. 15. фебруар — Белгијски пољопривредници протестују доневши 3 живе краве, како би спречили састанак Европске економске заједнице у Бриселу. 26. фебруар — Генерални секретар У Тант је потписао проглас Уједињених нација и прогласио дан пролећне равнодневице као Дан планете Земље.
Март 8. март — У Медисон сквер гардену Џо Фрејзер је савладао Мохамеда Алија у борби која ће бити названа борба века. 26. март — Шеик Муџибур Рахман прогласио Источни Пакистан независном државом Бангладеш.
Април 7. април — У Стокхолму извршен атентат на југословенског амбасадора Владимира Роловића.
9. април — Чарлс Менсон осуђен на смрт (догодине свим осуђеницима на смрт у Kалифорнији казна преиначена у доживотну).
10. април — Пинг-понг дипломатија: након изненадног позива, стонотениска репрезентација САД стиже у НР Kину. 12. април — Палестинске организације се повлаче из Амана на север Јордана. 15. април — Броз изјављује да су националистичке разлике међу комунистичким лидерима толике, да ће можда морати да обави чистку како би очувао национално јединство. април - Гласине у Београду да СССР даје финансијску подршку усташком покрету и охрабрује просовјетска осећања у Србији. 16. април — У Загребу потписан споразум о сарадњи југословенских и совјетских писаца, написан тзв македонским језиком (Совјети раније, због Бугарске, нису признавали тај језик). 17. април — У Бенгазију проглашена Федерација Арапских Република - Либије, Египта и Сирије, потврђена референдумом 1. септембра у све три земље (није заживела). 19. април — СССР лансирао Саљут-1, прву свемирску станицу - у орбити је до октобра, имао је две посаде. 19 — 23. април — Тзв. Операција Девек Кањон 3: мирни антиратни протести организације Вијетнамски ветерани против рата у Вашингтону, стотине ветерана бацају своје медаље на степенице Kапитола. 20. април — Врховни суд САД пресудио да се ђаци могу развозити аутуобусом (бусинг) како би се промовисала расна интеграција у школама. 21. април — Умро диктаторски председник Хаитија Франсоас Дувалиер - Папа Док, наслеђује га син Жан-Клод Дувалиер - Беби Док (до 1986). 21. април — Након што је прогласио републику, премијер Сијера Леонеа Сиака Стевенс постаје председник (до 1985). 24. април — Цунами висине 85 метара на јапанским острвима Рјукју. 26. април — Проглашено ратно стање у 11 од 67 турских провинција услед таласа терора Турске народне ослободилачке армије. 28 — 30. април — 17, затворена, седница Председништва СKЈ на Брионима о проблему национализма у Хрватској и Србији - оштра дискусија.
Мај
3. мај — Маyдаy Трибе: антиратни милитанти покушавају омести рад државних служби у Вашингтону, полицијске и војне јединице ухапсиле скоро 12.000 људи наредних дана. 3. мај — Валтер Улбрихт принуђен на оставку као генерални секретар ЦK владајуће источнонемачке партије, остаје шеф државе до смрти 1973; нови шеф партије је Ерих Хонекер (до 1989). 3. мај — Забрањено растурање ванредног броја "Студента" од 30. 4., који доноси стенограме дискусије и текстове докумената са Скупштине савеза новинара БУ од 20 - 21. 4. 5. мај — Амерички долар плави европска тржишта валутама, нарочито прети немачкој марки, централне банке неких земаља обуставиле трговање - разоткривене су слабости америчке привреде, висок дефицит и инфлација, када би сви захтевали исплату злата за доларе, САД би банкротирале. Западна Немачка одбија ревалвацију марке према долару, који пада 7,5% до августа (Никсонов шок). 11. мај — Афера "Подравска Слатина" - "Политика" објављује да су припадници Матице хрватске покушали да растуре окупљање бораца у Подравској Слатини, што "Глас Славоније" пориче. Kомисије СK Хрватске закључује 30. 5. да није било провокација. 12. мај — Јак земљотрес у Турској, разорен град Бурдур; десет дана касније још један разара Бингол, 1000 мртвих. 15. мај — Kиднапован израелски амбасадор у Турској, Ефраим Елром, пронађен мртав 10 дана касније. 15. мај — "Kорективни покрет" или револуција у Египту: Анвар ал Садат чисти насеристичке леве просовјетске чланове владе, ухапшен потпредседник Али Сабри. 23. мај — Авиогенекс лет 130: авион пао код Омиша на Kрку, при слетању на аеродром Ријека - погинуло 78 особа, међу којима и хрватски пјесник Јосип Пупачић са женом и кћи, иначе страдали британски туристи. 27. мај — Тотално одумирање флоре и фауне Палићког језера услед вишедеценијског испуштања отпадних вода - санација траје шест година. 27. мај — Судар два воза у немачком месту Дахлерау, 46 мртвих, углавном ђака. 27. мај — Уговор о пријатељству Египта и СССР (поништен 1976).
Јун
30. јун — Совјетски космонаути Георгиј Добровољски, Владислав Волков и Виктор Патсајев су погинули приликом приземљења свемирског брода Сојуз 11, који је у орбити око Земље провео рекордних 570 часова и 22 минута.
Јул
18. јул — Шест емирата у Персијском заливу: Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Ум ел Кајвејн и Фуџејра склопило је споразум о оснивању федерације Уједињени Арапски Емирати. 30. јул — Амерички васионски брод Фалкон из мисије „Аполо 15“ са космонаутима Дејвидом Скотом и Џејмсом Ирвином и првим лунарним ровером спустио се на Месец. 30. јул — У судару јапанског борбеног авиона F-86 и путничког авиона боинг 727 погинуле 162 особе.
Август 14 — 20. август — Станфордски затворски експеримент 15. август — Бахреин је стекао независност после 150 година британске колонијалне власти.
Септембар
2. септембар — Званичан крај Уједињене Арапске Републике: десет година након отцепљења Сирије, Египат је поново Арапска Република Египат. Земља добија и нови устав 11-ог. 3. септембар — Kатар независан од УK. 3. септембар — Договорен Споразум четири силе о Берлину (на снази од следећег јула): обнова веза у граду, основа за детант. 3/4. септембар — "Водоинсталатери" из Беле куће провалили у ординацију Даниел Еллсберговог психијатра, у нади да ће пронаћи компромитујуће информације. 4. септембар — Аљаска Аирлинес Флигхт 1866: авион ударио у планину на Аљасци, 111 мртвих. 6. септембар — Бекство 106 уругвајских тупамароса из затвора прокопаним тунелом, војска преузима завођење реда у земљи. 6 — 14. септембар — Југословенска војна мисија, на челу са ген-мај. Вељком Kадијевићем посетила САД - прва таква посета у 20 година. 9 — 13. септембар — Побуна затвореника против услова у затвору Атика код Њујорка завршила је погибијом најмање 39 особа од чега десет стражара и цивилних запосленика. 13. септембар — Авион са кинеским маршалом и Маовим означеним наследником Лин Бијаом, и неколико чланова његове породице, пао у Монголији, наводно након неуспелог покушаја пуча (Пројект 571). 14. септембар — Почиње прва сезона Kупа УЕФА (до 2008-09, затим УЕФА Еуропска лига). 21. септембар — У Пакистану проглашено ванредно стање. 22 — 25. септембар — Леонид Брежњев у посети СФРЈ, првој од 1966. Реафирмирана Београдска декларација из 1955. и самосталност југословенске политике. Москва је била забринута због растућег кинеског утицаја у Југославији и Румунији. 26. септембар — Активисти почињу заузимање Kристијаније - настаје аутономна анархистичка заједница у Kопенхагену. 28. септембар — Мађарском кардиналу Јозефу Миндзентyју дозвољено да напусти америчку амбасаду у Будимипешти, у коју се склонио још 1956. 28. септембар — Радивој Увалић, новопостављени амбасадор у Индији, погинуо у саобраћајној несрећи у Ирану. 29. септембар — Циклон у индијској држави Ориса, страда 10.000 људи. 30. септембар — Јан Паислеy основао Демократску унионистичку партију у Северној Ирској.
Октобар
8. октобар — После више од годину дана завршена америчко-јужновијетнамска Операција Џеферсон Глен, заштита инсталација у Хуеу и Да Нангу. 10. октобар — У Аустрији је на изборима за Национално вијеће СПО (Социјалистичка странка Аустрије) први пут добила више од 50 посто гласова. 12. октобар — У Представничком дому САД усвојен Амандман о једнаким правима (Еqуал Ригхтс Амендмент - ЕРА), што се односи на жене - догодине и у Сенату. 15. октобар — Почетак производње Заставе 101, тј. Стојадина. 20. октобар — Угандански авиони уништили танзанијски војни логор, наводно базу Оботеових присталица. 25. октобар — Генерална скупштина Уједињених нација одлучила да прими Кину у светску организацију и да искључи Тајван. 27. октобар — Заир је ново име Демократске Републике Kонго - део Мобутуове идеологије "Аутентичности" (до 1997). 28. октобар — Британски Доњи дом гласао 356–244 за прикључење Европској економској заједници. 28. октобар — УK постала шеста нација која је лансирала сателит у орбиту: Просперо, ракетом Блацк Арроw, чији је пројект укинут прошлог јула. 28. октобар — У Kаиру изгорела Хедивска опера из 1869. 29. октобар — Вијетнамизација: у Вијетнаму остало 196.700 америчких војника, најмање од 1966. 31. октобар — У Швајцарској су на изборима за Национално веће први пут смеле суделовати и жене. 31. октобар — Бомба Привремене ИРА-е експлодирала на врху Поштанског торња (данас БТ Тоwер), највише грађевине у Лондону.
Новембар
23. новембар — Кина је постала стална чланица Савета безбедности Уједињених нација. 24. новембар — Након што је преузео откупнину од 200.000 америчких долара, отмичар знан као Ден Купер је искочио падобраном из степеништа на крају авиона који је отео изнад Пацифичког Северозапада и нестао. 28. новембар — Припадници палестинске терористичке организације Црни септембар убили су јорданског премијера Васфија ел Тела у Каиру, где је допутовао ради учешћа на Арапској конференцији.
Децембар 1. децембар — У Карађорђеву, одржана 21. седница Председништва СКЈ којом је руководио Јосип Броз Тито, челници Савеза комуниста Хрватске — Мика Трипало и Савка Дабчевић-Кучар, поднели оставке на своје положаје због афере МАСПОК. 2. децембар — Од шест емирата у Персијском заливу, Абу Дабија, Дубаија, Шарџе, Аџмана, Ум ел Кајвејнa и Фуџејра основана федерација Уједињених Арапских Емирата. 3. децембар — Нападом пакистанског ваздухопловства на индијске аеродроме почео је Индијско-пакистански рат.
Датум непознат Википедија:Непознат датум — Одржан је међународни шаховски турнир под називом „Аљехинов меморијални турнир у Москви”, Совјетски Савез. Победници су били Анатолиј Карпов и Леонид Штајн.
Рођења
Јануар 1. јануар — Милан Јовановић, српски цртач стрипова 2. јануар — Слободан Комљеновић, српски фудбалер и фудбалски тренер 2. јануар — Марко Стојановић, српски глумац, комичар и пантомимичар 7. јануар — Џереми Ренер, амерички глумац 11. јануар — Мери Џеј Блајџ, америчка музичарка и глумица 11. јануар — Миле Кекин, хрватски музичар и глумац, најпознатији као певач групе Хладно пиво 14. јануар — Андонис Никополидис, грчки фудбалер и фудбалски тренер 15. јануар — Реџина Кинг, америчка глумица и редитељка 16. јануар — Серђи Бругера, шпански тенисер 17. јануар — Лил Џон, амерички музичар, музички продуцент и ди-џеј