1973. је била проста година.
Догађаји
Јануар
1. јануар — Уједињено Краљевство, Република Ирска и Данска су постале чланице Европске заједнице.
1. јануар — Саудијска Арабија, Кувајт, Катар и УАЕ добијају 25% учешћа у нафтној компанији Арамцо. 7. јануар — Црни расиста Марк Есекс упао у хотел у Њу Орлеансу и убио седам људи док није изрешетан хеликоптерском и снајперском ватром. 15. јануар — Председник САД Ричард Никсон наређује крај офанзивне акције над Северним Вијетнамом на основу прогреса у мировним преговорима. 17. јануар — Казна професору Михаилу Ђурићу смањена са две године на девет месеци - прогон Ђурића је изазвао критике у земљи и иностранству, тројица професора потписника петиције за његову амнестију ће бити искључена из СКЈ. 17. јануар — Проглашен нови устав Филипина: формално парламентарни систем уместо председничког, али заправо Фердинанд Маркос задржава власт (до 1986). 18. јануар — У Београду потписан споразум САД и СФРЈ о асистенцији заједничким предузећима, први такав споразум са комунистичком земљом. 20. јануар — Амилкар Кабрал, лидер покрета за независност Гвинеје Бисау и Зеленортских острва, убијен у унутрашњем сукобу - наслеђује га брат Луис Кабрал (председник Гвинеје Бисау 1974-80). 22. јануар — Врховни суд САД поништио државну забрану абортуса (оборено 2022.). 22. јануар — Авион са хаџијама лоше слетео у Каноу, Нигерија, 176 мртвих, 26 преживелих. 23. јануар — Ерупција вулкана на исландском острву Хеимаеy замало уништила луку и насеље.
27. јануар — Потписивањем Париског мировног уговора ступило је примирје у Вијетнамском рату и окончано војно ангажовање САД у тој земљи.
Фебруар
5. фебруар — Јапан и НР Кина договорили успостављање дипломатских односа. 9. фебруар — Грађански рат у Камбоџи: пошто Црвени Кмери нису одговорили на мировну понуду, наставља се америчко бомбардовање (Операција Фридом Дил). 11. фебруар — Пуштени су први амерички ратни заробљеници из Вијетнамског рата 12. фебруар — Операција Хомкоминг: први амерички заробљеници одлазе из Вијетнама. 12. фебруар — Потпредседник СИВ за економска питања Јаков Сиротковић започео разговоре у Вашингтону о помоћи за СФРЈ. 21. фебруар — Изреалци забуном оборили либијски путнички авион изнад Синаја - гине 108 од 113 путника и чланова посаде. 21. фебруар — Крвави нереди исламиста у Хами и Хомсу јер је предлог сиријског устава секуларног карактера - у уставу усвојеном у марту ипак стоји да је председник муслиман и да је ислам извор законодавства. 21. фебруар — Израелски ловац је оборио либијски путнички авион који је случајно улетео у ваздушни простор под контролом Израела, усмртивши 108 особа.
Март
8. март — Први већи напад Привремене ИРА-е у Британија од почетка Невоља - детонирана ауто-бомба у Лондону; истог дана се у Северној Ирској одржава референдум којег ирски националисти бојкотују. 10. март — Убијен гувернер Бермуде Ричард Шарплес. 11. март — Парламентарни избори у Француској: Унија демократа за републику (деголисти) 272 мандата (-82), Митеранови социјалисти 102 (+45), комунисти 73 (+39). 14. март — Лиам Косграве нови премијер Ирске (до 1977). март — Савез комуниста на Филозофском факултету БУ одбио смену осморо професора, која је тражена са универзитетског нивоа (Светозар Стојановић, Михаило Марковић, Љубомир Тадић, Загорка Пешић-Голубовић, Милорад Животић, Драгољуб Мићуновић, Триво Инђић, Небојша Попов); професори су под притиском од прошле јесени, за сада их штити аутономија универзитета. 20. март — Ирачко-кувајтски конфликт (1973): ирачке снаге заузеле једну кувајтску караулу, повукли се пет недеља касније. 27. март — 45. додела Оскара: најбољи филм је "Кум", укупно три награде од 10 номинација; Кабарет добио осам оскара од 10 номинација, најбољи страни филм "Дискретни шарм буржоазије".
29. март — Последње америчке борбене трупе су напустиле Јужни Вијетнам.
Април 5. април — Лансирана је сонда Пионир 11. 5. април — Западнонемачка делегација предвођена канцеларом Вилијем Брантом посетила је Београд, где ју је дочекао Јосип Броз. Том приликом је договорен Џентлменски споразум, којим су се договорили да се "питања из прошлости превазиђу кроз улог у будућност у виду дугорочних аранжмана".
7. април — Шведски парламент одобрио једногодишња специјална овлашћења у праћењу странаца осумњичених за тероризам, због отмице авиона. 10. април — Операција Извор младости: израелски командоси убили тројицу палестинских лидера у Бејруту - део одмазде за Минхенски масакр. 10. април — Оркански јужни ветар на Златибору достиже брзину од 170 км/х (47 м/с) и чупа столетне борове. Удари југа код Шибеника достижу 120 км/х (33 м/с), у Кварнерском заливу прекинут поморски саобраћај. 10. април — Инвикта Интернешнал Аирлајнс Флајт 435: британски авион пао у Швајцарској, 108 мртвих, 37 преживелих. 12. април — Четворица припадника Бугојанске групе ухваћена прошле године, су у међувремену осуђени, тројица стрељана (Ђуро Хорват, Вејсил Кешкић и Мирко Власновић, сви аустралски држављани) и један осуђен на 20 година (Лудвиг Павловић). 15. април — Гадафијев говор у Зувари, објављује "Културну револуцију", основани "народни комитети" (Либијска Џамахирија 1977-2011). 19. април — Јосип Броз и Вили Брант на Брионима: питање одштете за окупацију током другог светског рата ће бити решено дугорочном економском сарадњом, Немци нису желели прихватити плаћање репарација јер би то поставило преседан за друге земље. 19. април — Португалска Социјалистичка партија основана у Западној Немачкој. 20. април — На улазу у Канал Волга – Дон откривен Лењинов споменик, висок 27 метара, тј. 57 са постаментом (замена за Стаљина, уклоњеног 1961/62). 23. април — У Београду се одржава први Савет федерације, Броз најављује "револуционарне промене" у економским и друштвеним односима са новим уставом који се припрема. 25. април — Либански премијер Саеб Салам даје оставку јер председник Франгиех не жели сменити команданта војске Искандара Гханема - у наредне две године следе четири премијера. 30. април — Скандал Вотергејт: председник САД Ричард Никсон објављује да су помоћници Беле куће, Х.Р. Халдеман, Џон Ехрлихман и др. дали оставке.
Мај 1. мај — Око 1,6 милиона радника у Великој Британији обуставља рад, протестујући против владине антиинфлационе политике. 3. мај — Завршен Сеарс Тауер (од 2009. Вилис тауер) у Чикагу - 527 м, 108 спратова, највиша зграда на свету до 1998. мај, прва половина — Четврта конференција СКЈ на којој иницијативу преузима Стане Доланц, секретар извршног бироа - Броз је одсутан, први пут се јавно говори о његовим одмаклим годинама. 10. мај — Основан Фронт Полисарио за независност Западне Сахаре (под шпанском влашћу до 1976). 11. мај — Успостављени дипломатски односи Савезне Републике Немачке и Демократске Републике Немачке, чиме је окончано раздобље непризнавања ДР Немачке као суверене државе. 12. мај — "Мировни пројекат": сплав Акали креће на путовање од 101 дана између Канарских острва и Јукатана - антрополог Сантиаго Геновес спроводи експеримент о насиљу на 10 добровољаца, који медији називају Секс Рафт. 14. мај — Лансиран Скајлаб, прва америчка свемирска станица, при чему је последњи пут употребљена ракета Сатурн В. До фебруара 1974. на станици ће се сменити три посаде (обрушена 1979). 17. мај — Мелкартски споразум окончава двонедељне сукобе између либанске војске и ПЛО. 21. мај — Уставна комисија СФРЈ прихватила нацрт новог Устава. 22. и 24. мај — Британски политичар Лорд Ламбтон а затим и Ерл Џелисое, лидер Горњег дома британског парламента, дају оставке због засебних сексуалних скандала са проституткама. 24. мај — Отворена Хала Пионир у Београду (од 2016. Хала Александар Николић). 25. мај — Избором Ектор Хосе Кампораса окончана је војна диктатура у Аргентини (тзв. Револуцион Аргентина, 1966-73, војна власт ће се вратити 1976-83). 30. мај — Финале фудбалског Купа шампиона Европе одржано на "Звездином" стадиону у Београду, пред око 90.000 гледалаца: Ајакс - Јувентус 1:0. мај — Уведен флуктуирајући курс динара (од децембра 1971 вредност му је била 17 за амерички долар).
Јун 1. јун — Председник грчке војне владе Јоргос Пападопулос укинуо монархију и прогласио републику. 3. јун — Совјетски суперсонични авион "Тупољев 144" срушио се у близини Париза током париске ваздухопловне изложбе, усмртивши свих шест чланова посаде и седам француских сељака.
7. јун — Вили Брант стигао у посету Израелу. 8. јун — Франсиско Франко препушта након 35 година положај председника шпанске владе адмиралу Луису Кареру Бланку. 12. јун — Хелмут Кол постаје шеф ЦДУ (канцелар 1982-98). 13. јун — ЦК Румунске КП одобрио да се после 20 година настави градња канала Дунав – Црно море - два крака завршена 1984. одн. '87, по цену две милијарде долара. 14. јун — Срушила се Травничка сахат-кула у Горњој чаршији. 14. јун — Студент Лазар Стојановић осуђен на две године затвора за "непријатељску пропаганду" поводом филма Пластични Исус; његови професори на Филмској академији, Живојин Павловић и Александар Петровић избачени с посла. јун — Законом се ограничава одлазак радника из СФРЈ, нарочито квалификованих и војничке доби, биће стављен под контролу безбедносних агенција. јун — Стане Доланц, секретар Извршног бироа председништва СКЈ у посети Хавани - отопљавање односа Југославије и Кубе. 18 — 25. јун — Вашингтонски самит Никсона и Брежњева, потписан Споразум о превенцији нуклеарног рата, Леонид Брежњев се 24. 6. обраћа америчкој јавности преко ТВ. 20. јун — Хуан Доминго Перон се вратио у Аргентину после 18 година прогонства; дочекује га огромна маса на коју је пуцано из снајпера, убијено најмање 13 особа (Масакр на Езеизи); Перон је председник до смрти, мање од годину дана, следи његова супруга Исабел до 1974-76. 21. јун — Ступио на снагу Основни уговор о основама односа између СР Немачке и Немачке ДР - две земље се признају, отварају сталне мисије (де факто амбасаде), омогућен пријем у УН. 24. јун — Пиромански напад на геј бар УпСтаирс Лоунге у Њу Орлеансу, 32 мртвих. 27. јун — Председник Уругваја Хуан Мариа Бордаберy распустио конгрес и укинуо устав - почетак цивилно-војне диктатуре (до 1985, Бордаберy је збачен од војске 1976).
Јул
1. јул — Ричард Никсон потписао амандман којим је забрањено било какво деловање америчких оружаних снага у Вијетнаму, Камбоџи и Лаосу без претходног одобрења Конгреса и тиме де фацто коначно потврђен излазак САД из вијетнамског рата. 5. јул — Војни удар у Руанди, збачен Грегоире Кајибанда, долази Жувенал Хабијаримана, такође Хут (до атентата 1994). 10. јул — Бахамска острва су стекла независност у оквиру Британског Комонвелта, после 190 година британске колонијалне владавине. 12. јул — Савезна скупштина СФРЈ донела Резолуцију о основама за остваривање друштвене самозаштите у систему самоуправљања, крајем године донет је и Закон о основама државне безбеђности. јул — Основана Трилатерална комисија, невладина дискусиона група за ближу сарадњу Северне Америке, Западне Европе и Јапана. 16. јул — Сенатски комитет обавештен да је председник САД Ричард Никсон тајно снимао разговоре. 17. јул — У Авганистану је проглашена република након војног удара којим је прекинута четрдесетогодишња владавина краља Мохамеда Захир Шаха. 18. јул — Уставни акт Северне Ирске: предвиђена Скупштина уместо укинутог Парламента и деволуирана Егзекутива (није заживело). 18. јул — Муамер ел Гадафи шаље "Марш јединства" према Каиру, како би се убрзало уједињење Либије и Египта (Федерација Арапских Република), али заустављени су на граници - у децембру ће доћи и до прекида дипломатских односа. 20. јул — Брус Ли умро у Хонг Конгу, шест дана пре приказивања филма "У змајевом гнезду". 20. јул — Јапан Аирлинес Флајт 404: јапански и палестински терористи отели џамбо-џет изнад Холандије, три дана касније у Дамаску путници пуштени, авион уништен. 21. јул — Лилехамерска афера: агенти Мосада грешком убили мароканског конобара у Норвешкој, шесторица од 15 агената ухапшени.