десно|безоквира|244x244п 1985. је била проста година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Гренланд се повукао из Европске економске заједнице. 13. јануар — Приликом пада воза у провалију, око 250 km источно од главног града Етиопије Адис Абебе, погинуло је 428 путника, а 370 је повређено. 15. јануар — Бразилски конгрес је изабрао Танкреда Невеша за председника Бразила, чиме је окончана 21-годишња владавина војне хунте. 20. јануар — Амерички председник Роналд Реган је на приватној церемонији положио заклетву и отпочео свој други мандат. 27. јануар — Основана је Организација за економску сарадњу. 28. јануар — У Холивуду је снимљен сингл „-{We Are the World}-“, од чијих прихода је финансирана борба против глади у Етиопији.
Фебруар 4. фебруар — Граница између Гибралтара и Шпаније је први пут отворена откако је Франсиско Франко наредио њено затварање. 10. фебруар — Нелсон Мандела је одбио понуду јужноафричке владе за помиловање. 16. фебруар — Израел је почео повлачење војске из Либана. 20. фебруар — У Ирској је, и поред жестоког противљења римокатоличке цркве, легализована продаја контрацептивних средстава.
Март 1. март — У Уругвају је преузео власт председник Хулио Сангинети, чиме је окончана деветогодишња војна владавина у тој јужноамеричкој земљи. 9. март — Група турских националиста је извршила терористички напад на станици Буново у Бугарској. У нападу је погинуло 7, и рањено 9 особа. 11. март — Михаил Горбачов изабран за генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза. 11. март — Египћани, браћа Ал Фајед, постали већински власници лондонске робне куће "Хародс". 16. март — У Бејруту отет амерички новинар Тери Андерсон.
Април 1. април — Две јапанске државне корпорације Nippon Telegraph and Telephone Public Corporation, и Japan Tobacco and Salt Public Corporation, су приватизоване и имена су им промењена у Nippon Telegraph and Telephone и Japan Tobacco. 6. април — Војним ударом у Судану свргнут Џафар Нумејри, а власт преузео министар одбране и командант армије, генерал Абдел Рахман Суер ал Дахаб.
6. април — Након судара с камионом, аутобус "Паркова" из Мостара пао у Јабланичко језеро - погинуло 37 од 45 путника (дан жалости 8. априла). 6. април — Председник Судана Џафар Нумејри збачен у војном удару, следи маршал Абдел Рахман Свар ал-Дахаб до избора следеће године. 11. април — Умро Енвер Хоџа, који је владао Албанијом од 1944. Наслеђује га Рамиз Алија (до 1991). 12. април — Прва синхронизација агрегата А3 Ђердапа II 12. април — Бомба приписана Организацији Исламског Џихада експлодирала у ресторану Ел Десцансо код Мадрида, коју често посећује америчко војно особље - 18 мртвих (све Шпанци). 15. април — Либански грађански рат: шиитски Амал, Друзи и још неки напали сунитски насеристички покрет Ал-Моурабитоун, разбијен је за недељу дана. април — ММФ одобрио зајам од 300 милиона долара Југославији и репрограм дугова. Прекинути преговори о дуговима са комерцијалним зајмодавцима. 20. април — Деда и три унука се удавили када је њихов аутомобил слетео у Дунав код Кладова. 21. април — РК Металопластика победила мадридски Атлетико и освојила европски Куп шампиона у рукомету, прва од две титуле заредом. 23. април — Кока-Кола увела нову формулу Њу Коке - повучена после три месеца због изразито негативног одзива. 23. април — Случај Шах Бано у Индији: Врховни суд подржао право жене на алиментацију, што изазива протесте муслимана који то сматрају противним шеријату. 26. април — Варшавски пакт продужен за 20 година.
30. април — Патријарх српски Герман осветио Храм светог Саве, у присуству свих српских архијереја, положивши повељу о наставку радова у новим историјским приликама.
Мај 1. мај — Србин Ђорђе Мартиновић је пресретнут на својој њиви код Гњилана и набијен на колац, на чијем је врху била полулитарска стаклена пивска флаша. Флаша је кроз чмар набијена у утробу, данцетом нагоре, а на дрво је била натакнута кроз грлић. 5. мај — Западнонемачки канцелар Хелмут Кол и амерички председник Роналд Реган положили су венце на гробље у Битбургу, на ком су сахрањени припадници Вафен-СС. 9. мај — У Београду је одржана војна парада поводом четрдесете годишњице Победе над фашизмом. 15. мај — Радован Влајковић изабран за председника Председништва СФРЈ. 16. мај — Научници Британске антарктичке мисије у објавили постојање озонске рупе. 20. мај — Филм „Отац на службеном путу“ југословенског режисера Емира Кустурице освојио је „Златну палму“ на 38. међународном фестивалу у Кану. 22. мај — У експлозији аутомобила-бомбе у једном предграђу Бејрута погинуло 60, повређено 190 људи. 29. мај — На стадиону „Хејсел“ у Бриселу, у нередима пред финални меч европског Купа шампиона између италијанског првака „Јувентуса“ и енглеског „Ливерпула“, погинуло је 39 и повређено више од 400 људи, углавном италијанских навијача.
Јун 4. јун — Западнонемачки канцелар Хелмут Кохл стигао у посету СФРЈ. 5. јун — У фабрици ТАС Вогошћа произведен први Голф II. 6. јун — Израел је после трогодишње окупације повукао већи део снага из Либана, али је задржао гранични појас унутар те земље. 6. јун — У Бразилу ексхумирано тело Јосефа Менгелеа - утопио се 1979. године. 12. јун — Шпанија и Португал потписали приступање Европској заједници (од Нове године). 13. јун — Покренут концепт Европског главног града културе, први је Атина, по идеји Мелине Меркури и Јацка Ланга. 14. јун — Потписан Шенгенски споразум међу пет европских земаља: Белгија, Француска, Немачка, Луксембург и Холандија, са циљем укидања систематских пограничних контрола. 14. јун — ТВА Флајт 847: Хезболах и Исламски џихад отели авион убрзо након полетања из Атине, талачка криза траје до краја месеца. 15. јун — У Београду одржан велики концерт за помоћ гладнима у Африци (ЈУ рок мисија и песма "За милион година"). 15. јун — Аргентински министар финансија Јуан Витал Соурроуилле уводи План Аустрал: пезос је замењен аустралом по курсу 1000:1, замрзнуте цене и плате, прекинуто штампање новца - инфлација је привремено оборена. 16. јун — Авганистанско-совјетски рат: последња, девета Панџширска офензива, совјетска одмазда за уништење афганског гарнизона у Пешгуру. Ово је била најкрвавија година рата. 17. јун — У САД покренут Дискавери Чанел. 23. јун — Аир Индиа лет 182 разнет бомбом у ваздуху јужно од Ирске, погинуло 329 особа. Истог дана експлодирала бомба у пртљагу на токијском аеродрому Нарита, намењена другом индијском авиону - починитељи су терористи сики. 25. јун — Видоје Жарковић нови једногодишњи председник Председништва ЦК СКЈ након Али Шукрије. јун — Инфлација у Југославији 70-75%.
Јул 9. јул — Момчило Влаховић, смењени директор, убио је Душана Папића, новог директора Савезне дирекције за робне резерве СФРЈ. 10. јул — Агенти фрацуског Генералног директората за спољашњу безбедност су поставили бомбу и потопили брод Гринписа Дугин ратник у окландској луци. 13. јул — Рок концерти под називом „Live Aid“ у организацији певача и хуманитарног радника Боба Гелдофа одржани напоредо у Лондону и Филаделфији. 13. јул — Совјетски скакач мотком Сергеј Бубка први пут у историји тог спорта прескочио шест метара у Паризу, чиме је постигао и светски рекорд. 19. јул — Услед бујице блата изазване рушењем насипа у долини Става у Италији погинуло је 268 особа. 27. јул — У државном удару у Уганди свргнут је председник Милтон Аполо Оботе, који је био шеф државе од 1966. до 1971, када га је оборио Иди Амин Дада. Други пут је постао председник 1979. 29. јул — Алан Гарсија инаугурисан за новог председника Перуа и с 36 година постао најмлађи шеф државе на свету.
Август 12. август — Џапан ерлајнс лет 123 се срушио на врх планине Такамагахара у јапанској префектури Гунма, усмртивши 520 од 524 људи у авиону у највећој авионској несрећи у којој је учествао један авион.
17. август — У експлозији аутомобила-бомбе у хришћанском делу Бејрута погинуло је 60 и повређено сто људи.
20. август — Иран-Контра афера: испоручена прва пошиљка оружја Ирану (антитенковске ракете) у замену за пуштање талаца из Либана; профит од продаје америчког оружја намењен контрашима у Никарагви, противно Боландовом амандману. Испоруке трају до октобра 1986. а јавности су откривене следећег месеца. 22. август — Објављено да је откривено десет случајева АИДС-а током тестирања особа с ризичним понашанјем у Загребу. 22. август —На аеродрому у Манчестеру погинуло је 55 особа у британском путничком авиону типа "Боинг 737" који се запалио. 25. август — У авионском удесу погинула Самантха Смитх (13), која се прославила тиме што је написала писмо Јурију Андропову, који ју је затим позвао у посету СССР, чиме је постала "амбасадор добре воље" између САД и СССР. 27. август — Председник Нигерије ген. Мухамаду Бухари збачен у војном удару, следи ген. Ибрахим Бабангида (до 1993, а Бухари ће се вратити као демократски изабран председник 2015). 31. август — У Лос Ангелесу ухваћен серијски убица Ричард Рамирез.
Септембар 1. септембар — Заједничка америчко-француска експедиција предвођена Робертом Балардом и Жаном Лујом Мишелом је пронашла олупину Титаника на дну Атлантског океана. 3. септембар — У саобраћајној несрећи на путу Београд - Нови Сад, погинуо Драган Манце (23), фудбалер Партизана и идол Гробара. 3. септембар — У Мостару осуђена шесточлана група оптужена за припадање четничкој емиграцији, Ристо Радовић три и по године затвора. 4. септембар — Побуњеници оборили путнички авион Ан-26 код Кандахара, 52 мртвих. 13. септембар — Норијегин противник Хуго Спадафора брутално убијен у Панами. 17. септембар — Стив Џобс принуђен на оставку у Епл Инц. - Мекинтош се слабо продаје јер је скупљи од ПЦ клонова (вратиће се у фирму 1997). 17. септембар — Виктор Корчној, Роберт Хибнер и Ентони Мајлс су победили на шаховском турниру у Тилбургу. 19. септембар — У главном граду Мексика и околини у земљотресу погинуло око 12.000, повређено 40.000 људи. 21. септембар — Принц Александар II Карађорђевић се други пут жени у Лондону Катарином Батис из Атине. 21. септембар — Прва размена посета раздвојених породица Северне и Јужне Кореје од 1945, следећи пут тек 2000. 22. септембар — Француски премијер Лоран Фабијус признао да су француски тајни агенти, на основу наређења владе, потопили у Новом Зеланду брод „Дугин ратник“ организације „Гринпис“. „Гринпис“ водио кампању против француских нуклеарних проба. 22. септембар — Споразум из Плазе: владе САД, Јапана, Западне Немачке, Француске и Велике Британије договориле да ће спустити курс долара путем интервенције на валутним тржиштима - долар је апресирао 50% током 1980-85, опашће 51% према јену током 1985-87. 23. септембар — Напуљски новинар Гианцарло Сиани убијен од Каморе. 27. септембар — Николај Ришков је нови председник Савета министара СССР уместо Николаја Тихонова (до 1991), 28. септембар — Јак земљотрес у подручју Демир Капија - Неготино, има материјалне штете и неколико повређених.
Октобар 1. октобар — Операција Дрвена нога — Израелско ратно ваздухопловство је бомбардовало штаб ПЛО близу Туниса. 2. октобар — Ген. секретар Михаил Горбачов у првој иностраној посети, у Паризу: оставља добар утисак, предлаже преполовљење нуклеарног арсенала. 3. октобар — У Гранади потписана Конвенција о заштити архитектонског наслеђа Европе. 4. октобар — Ричард Столман је основао Задужбину за слободни софтвер, непрофитну организацију да би пружала логистичку, правну и финансијску подршку пројекту ГНУ. 7. октобар — Палестински герилци отели су у Медитерану италијански путнички брод „Акиле Лауро“ са око 440 људи и запретили да ће га експлозијом уништити уколико Израел не ослободи из затвора 50 Палестинаца. 9. октобар — Отмичари са Акиле Лаура су се предали египатским властима које су им одобриле да одлете у Тунис. 11. октобар — Четири америчка ловца пресрела су египатски авион са отмичарима италијанског путничког брода „Акиле Лауро“ и приморали га да слети на Сицилију, где су отмичари ухапшени. Отмичари су се 9. октобра предали египатским властима које су им одобриле да одлете у Тунис.