1979. је била проста година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Званичне дипломатске везе су успостављене између Народне Републике Кине и САД, 30 година након оснивања Народне Републике Кине. 7. јануар — Камбоџански побуњеници су, уз помоћ вијетнамских снага након двонедељне опсаде, заузели Пном Пен и срушили владу Црвених Кмера Пола Пота.
Фебруар 1. фебруар — Ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини вратио се у земљу из Париза после 15 година изгнанства. 17. фебруар — Реагујући на упад вијетнамских снага у Камбоџу крајем 1978. и збацивање маоистичког режима Црвених Кмера, Кина је напала Вијетнам. 18. фебруар — Први пут забележено да је пао снег у Сахари на југу Алжира.
Март 1. март — Филипс је на конференцији за новинаре у Ајндховену представио прототип оптичког дигиталног аудио диска. 26. март — Председник Египта Анвар ел Садат и премијер Израела Менахем Бегин у Вашингтону потписали мировни уговор, први мировни споразум јеврејске државе и неке арапске земље. 28. март — Због делимичног топљења језгра у нуклеарној електрани Острво три миље код Харисбурга у околину је пуштено око 1,59 PBq радиоактивног криптона. 31. март — Британски разарач „Лондон” испловио из луке у Ла Валети, чиме су окончане војне везе Велике Британије и Малте.
Април 1. април — Иран је постао исламска република након референдума, чиме је званично збачен шах Мохамед Реза Пахлави. 2. април — Затварањем британске војне базе Малта је стекла пуну независност, чиме је окончано готово 80 година дуго британско присуство на том острву. 2. април — Из совјетске лабораторије за развој биолошког оружја у Свердловску су у ваздух случајно испуштене споре антракса, што је усмртило 66 особа и непознат број стоке. 11. април — У главни град Уганде, Кампалу, ушле трупе Танзаније и снаге опозиције у егзилу, окончавши осмогодишњу владавину Идија Амина Даде. 15. април — У земљотресу на Црногорском приморју погинуло више од 100 особа, око 600 повређено, а више од 80.000 остало без кућа.
Мај 1. мај — Гренланд је добио ограничену самоуправу од Данске, са својом скупштином са седиштем у Нуку. 4. мај — Маргарет Тачер је постала прва жена на месту премијера Уједињеног Краљевства.
Јун
18. јун — Лидер СССР Леонид Брежњев и председник САД Џими Картер у Бечу потписали споразум о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања, САЛТ 2.
Јул 12. јул — Гилбертова острва у Тихом океану су стекла независност у оквиру Британског комонвелта под називом Република Кирибати после 87 година британске колонијалне управе. 12. јул — Пожар у хотелу Цорона де Арагóн у Зарагоси, Шпанија, преко 80 мртвих - званично несрећа, али сумња се на ЕТА-у. 12. јул — У Њујорку убијен мафијаш Цармине Галанте, глава фамилије Бонано. 16. јул — Председник Ирака Ахмед Хассан ал-Бакр даје оставку, наслеђује га потпредседник Садам Хусеин (до 2003); убрзо врши крваву чистку на врху власти. 16. јул — Изливање уранијума рудника Цхурцх Роцк у Савезној држави Нови мексико, када је таложно језеро на јаловишту пробило насип, довело је до излива 1000 тона чврстог радиоактивног отпада и 352 милиона литара отрвоне, радиоактивне воде из таложног језера у реку Пуерко, загађивачи су доспели 130 километара низводно до округа Навахо, Аризона. 17. јул — Диктатор Никарагве Анастасио Сомоза Дебајле дао је оставку и побегао из земље, а власт је преузео левичарски сандинистички покрет Данијела Ортеге Сааведре. 17. јул — Прво заседање Европског парламента, први говор држи привремена председавајућа Лоуисе Веис, стара активисткиња за женска права. 19. јул — Никарагванска револуција: Сандинисти преузимају власт у Никарагви, два дана након бекства диктатора Анастасија Сомосе из земље (породица Сомоза је владала од 1936.); земља је у рушевинама од рата и земљотреса из 1972. 19. јул — Два грчка танкера, Атлантиц Емпресс и Аегеан Цаптаин, се сударила поред Тобага у Карибима - 27 мртвих у пожару и велика количина изливене нафте. 19. јул — Маритза Саyалеро је прва Мисс Универсе из Венецуеле; када су новинари и остале такмичарке похрлили њеном трону бина се срушила. 22. јул — Чистка партије Баас или Масакр другова: Садам Хусеин на конференцији челника партије тврди да је откривена сиријска завера; чита имена 68 људи који су одмах изведени из сале, 21 ће бити погубљен следећег месеца.
Август 3. август — Теодоро Обијанг Нгема Мбасого збацио у крвавом војном удару свог бруталног стрица Ф. М. Нгуему и постао председник Екваторијалне Гвинеје (Ф. М. Нгуема погубљен 29. 9., а Теодоро је 2016. још увек на власти). 4. август — Замрзнуте цене индустријских производа у СФРЈ, како би се обуздала инфлација, што ће изазвати несташице најесен (део цена ће бити либерализован новембра 1980). 5. август — Западносахарски фронт Полисарио склопио мир са Мауританијом која се повлачи из територије (Тирис ал-Гхарбиyyа), али Мароканци убрзо улазе. 8. август — Председник сената Валтер Гуевара постаје председник Боливије, након што на јунским изборима нико није добио апсолутну већину, а Конгрес није могао донети одлуку. 8. август — Комитет Сената САД износи да пет страних земаља има шпијунске мреже за надзор својих држављана у САД: Чиле, Филипини, Тајван, Југославија и (бивши) царски Иран. 10. август — Повратак цивилне власти у Еквадору, Јаиме Ролдóс Агуилера је нови председник (до 1981), подржава људска права. 11. август — Два Тупољева Ту-134 компаније Аерофлот су се сударили изнад града Дњепродзержинска, усмртвиши свих 178 особа у оба авиона. 11. август — Пукла брана Мацхцху-2 у индијској држави Гуџарат, процене броја мртвих од 1.800 до 25.000. 13. август — Немачки брод Цап Анамур стиже у Јужнокинеско море где ће у наредних седам година спасити 11.300 вијетнамских избеглица (Боат пеопле). 15. август — Аутобус слетео у провалију код Новог Сада након судара са камионом, 14 погинулих. 20. август — Курдска побуна у Ирану: три дана након што је Хомеини објавио џихад против Курда, Иранска армија започиње опсаду Махабада, који пада 3. септембра. 27. август — ИРА убила Лорда Маунтбатена и још четворо на бродици; истог дана у заседи убијено 18 британских војника. 28. август — У Бразилу амнестирани политички затвореници осуђени 1961-78.
Септембар
20. септембар — Жан-Бедел Бокаса, владар Централноафричког царства, је оборен са власти у државном удару који је организовала француска влада. 22. септембар — Амерички сателит је регистровао јак бљесак непознатог порекла који је личио на експлозију нуклеарног оружја код Острва Принца Едварда.
Октобар
1. октобар — Друга нигеријска република установљена повратком власти из војних у цивилне руке - након Олусегуна Обасања, председник је Шеху Шагари (до 1983). 2 — 5. октобар — 34. годишња Скупштина Међународне банке за обнову и развој и Међународног монетарног фонда се одржава у Београду. 6. октобар — Председник Федералне резерве Пол Вокер објављује да ће се ради обуздавања инфлације ићи на рестриктивну новчану понуду уз флуктуације камата, које достижу 13 па 17% - доћи ће до рецесије и пораста незапослености до 1982. 12. октобар — Тајфун Тип је најјачи забележени на Пацифику. 14. октобар — Лидери Анголе, Замбије и Заира потписали споразум о ненападању. 15. октобар — Војни удар у Ел Салвадору, оборен генерал Карлос Умберто Ромеро али умерена војно-цивилна Револуционарна владина хунта не може контролисати војску, тако да долази до Салвадорског грађанског рата (до 1992). 15. октобар — Црни понедељак на Малти: након покушаја атентата на премијера Дома Минтоффа, присталице његове лабуристичке партије демолирале просторије Прогресс Пресса, издавача новина Тхе Тиме. 16. октобар — Kлизиште на аеродрому изазвало цунами у француској Ници, 23 погинулих. 22. октобар — Збаченом иранском шаху дозвољен улазак у САД из здравствених разлога (напустиће земљу већ 15. 12.). 22. октобар — Осуђена шесторица чехословачких дисидената, међу којима Вацлав Хавел и Јиří Диенстбиер; Хавел је ухапшен прошлог маја, пише "Писма Олги". 25. октобар — На референдуму подржани Статут о аутономији Kаталоније (нови донешен 2006), као и Баскије - ступају на снагу у децембру. 25. октобар — СССР и Јужни Јемен потписали уговор о пријатељству. 25. октобар — Немачкој војсци је испоручен први серијски произведен тенк Леопард 2 (ови тенкови ће први пут бити употребљени у мировним мисијама у Босни и на Kосову). 26. октобар — Ауторитарни председник Јужне Kореје Парк Чангхи убијен од стране Kим Џи-Гyа, шефа обавештајне агенције KЦИА. 27. октобар — Свети Винсент и Гренадини независни од УK.
Новембар 4. новембар — На хиљаде иранских студената је заузело америчку амбасаду у Техерану, започевши 444 дана дугу талачку кризу. 28. новембар — Новозеландски авион DC-10 је ударио у планину Еребус на Антарктику, што није преживео нико од 257 путника и чланова посаде.
Децембар 8. децембар — Научна комисија Светске здравствене организације је потврдила да је вирус великих богиња искорењен међу људима. 25. децембар — Совјетске трупе ушле су у Авганистан, у првој војној интервенцији Совјетског Савеза ван Варшавског пакта, да би подржале владу Бабрака Кармала.
Рођења
Јануар 7. јануар — Марко Морденте, италијански кошаркаш 7. јануар — Моника Фостер, америчка порнографска глумица 8. јануар — Адријан Муту, румунски фудбалер и фудбалски тренер 8. јануар — Стипе Плетикоса, хрватски фудбалски голман 15. јануар — Иван Босиљчић, српски глумац 16. јануар — Алија, америчка музичарка, глумица и модел (прем. 2001) 18. јануар — Пауло Фереира, португалски фудбалер 19. јануар — Јадранка Пејановић, српска глумица, новинарка и ТВ водитељка (прем. 2018) 20. јануар — Роб Бурдон, амерички музичар, најпознатији као суоснивач и бубњар групе -{Linkin Park}- 26. јануар — Сара Ру, америчка глумица 27. јануар — Розамунд Пајк, енглеска глумица 31. јануар — Милан Васић, српски глумац
Фебруар 11. фебруар — Мабрук Зајед, фудбалер из Саудијске Арабије 11. фебруар — Бренди Норвуд, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица 12. фебруар — Џеси Спенсер, аустралијски глумац и музичар 13. фебруар — Мина Сувари, америчка глумица, модел и модна дизајнерка 21. фебруар — Џенифер Лав Хјуит, америчка глумица и певачица 22. фебруар — Дарко Рајаковић, српски кошаркашки тренер 27. фебруар — Адријана Кампос, колумбијска глумица (прем. 2015) 28. фебруар — Себастјен Бурде, француски аутомобилиста, возач Формуле 1 28. фебруар — Иво Карловић, хрватски тенисер
Март 2. март — Дејмијен Даф, ирски фудбалер 5. март — Корсли Едвардс, амерички кошаркаш 5. март — Рики Линдхоум, америчка глумица, комичарка и музичарка 6. март — Тим Хауард, амерички фудбалски голман 8. март — Џесика Џејмс, америчка порнографска глумица (прем. 2019) 9. март — Оскар Ајзак, гватемалско-амерички глумац 11. март — Елтон Бранд, амерички кошаркаш 12. март — Пит Доерти, енглески музичар, глумац, песник, писац и уметник 14. март — Никола Анелка, француски фудбалер 17. март — Данил Аклс, америчка глумица и модел 17. март — Сторми Данијелс, америчка порнографска глумица 17. март — Коко Остин, америчка глумица, плесачица и модел 18. март — Адам Левин, амерички музичар, музички продуцент и глумац, најпознатији као фронтмен групе -{Maroon 5}- 18. март — Данил Харис, америчка глумица и модел 19. март — Иван Љубичић, хрватски тенисер 19. март — Хидајет Туркоглу, турски кошаркаш 20. март — Дос Сантос, туниски фудбалер 22. март — Ида Престер, хрватска музичарка и ТВ водитељка 23. март — Саша Васиљевић, босанскохерцеговачки кошаркаш 25. март — Ли Пејс, амерички глумац 30. март — Анатолиј Тимошчук, украјински фудбалер и фудбалски тренер 30. март — Нора Џоунс, америчка музичарка и глумица
Април 3. април — Најеф ел Кади, фудбалер Саудијске Арабије 4. април — Хит Леџер, аустралијски глумац и режисер (прем. 2008) 5. април — Имани, француска музичарка и модел 5. април — Тимо Хилдебранд, немачки фудбалер 9. април — Кацуни, француска порнографска глумица 11. април — Омар ел Гамди, фудбалер Саудијске Арабије 12. април — Клер Дејнс, америчка глумица 12. април — Матеја Кежман, српски фудбалер