десно|безоквира|238x238п 1982. је била проста година.
Догађаји
Јануар
9. јануар — Након рањавања Српкиње код Пећи, "Политика" пише да су Срби на Kосову изложени "фашистичком тероризму". 13. јануар — 19. пленум ЦK СK Србије - након загрејане дебате у децембру, резолуцијом се наглашава "јединство и заједништво" Србије и њених покрајина - "отварање српског питања". 13. јануар — Аир Флорида Флајт 90: у неуспелом полетању са аеродрома у Вашнгтону, авион удара у мост и пада у залеђену реку - страда 74 од 79 п. и ч. п. + 4 на мосту. 14. јануар — Адил Чарчани нови титуларни шеф албанске владе уместо елиминисаног Мехмета Шехуа. 17. јануар — "Хладна недеља" доноси рекордно ниске температуре у многим градовима САД. 17. јануар — Тројица косовских Албанаца, браћа Бардоши и Јусуф Гервала и Зека Kадри, убијени код Унтергрупенбаха у Западној Немачкој. 21. јануар — Социјалистички савез Београдског универзитета критикује студентске часописе "Видици" и "Студент" за "криптографско" значење речи и заступање "терористичких" теорија. 26. јануар — Незапосленост у Уједињеном Kраљевству премашила три милиона, први пут од '30-тих. 27. јануар — Салвадорски грађански рат: герилци напали авио-базу Илопанго и уништили добар део ваздухопловства. 28. јануар — Италијанска антитерористичка јединица спасила америчког генерала Јамеса Л. Дозиера од Црвених бригада, после 42 дана заточења. 31. јануар — 7. 2. - Светско првенство у скијању (Шладминг Аустрија). Медаље освојили Борис Стрел (бронзана, велеслалом) и Бојан Kрижај (сребрна, слалом).
Фебруар 2. фебруар — Догодио се масакр у Хами, у Сирији.
Март 19. март — Аргентинска војска се искрцала на острво Јужна Џорџија, што ће водити у Фолкландски рат са Уједињеним Краљевством. 29. март — Краљица Елизабета II је дала краљевски пристанак на Акт о Канади 1982, чиме су окончане све преостале зависности Канаде од Уједињеног Краљевства.
Април
2. април — Аргентинске војне снаге искрцале су се на Фолкландска Острва, британску колонију у јужном Атлантику коју су чувала 84 британска маринца. 17. април — Краљица Елизабета II и премијер Канаде Пјер Трудо потписали су проглас о Уставном акту из 1982, чиме су формално престале колонијалне везе Канаде са Уједињеним Краљевством. 25. април — Последњи израелски војници напустили Синај, окончавши петнаестогодишњу окупацију тог египатског полуострва.
Мај 2. мај — ХМС Конкерор је током Фолкландског рата потопио аргентинску лаку крстарицу Генерало Белграно, једини брод који је у борби потопила нуклеарна подморица. 15. мај — Петар Стамболић изабран за председника Председништва СФРЈ. 21. мај — Британске трупе се искрцале на острво Источни Фокланд током Фокландског рата. 24. мај — У Иранско-ирачком рату иранске трупе вратиле контролу над Корамшаром, који су Ирачани држали 20 месеци.
Јун 6. јун — Израел почео инвазију Либана у настојању да истера припаднике Палестинске ослободилачке организације. 15. јун — Предајом аргентинских снага Британцима на Фокландским острвима окончан је Фокландски рат у којем је погинуло око 1000 људи. 17. јун — Председник Аргентине, генерал Леополдо Галтијери, поднео оставку после пораза аргентинске армије у Фокландском рату са Уједињеним Краљевством за Фокландска острва. 26. јун — У Београду почео са радом 12. конгрес СКЈ, први конгрес после Титове смрти.
Јул
1. јул — Рејналдо Бињоне нови војни диктатор у Аргентини (до 1983). 2 - 4. јул — Kонференција у Тирани истиче "илирско-албански" континуитет и "аутохтоност Албанаца на њиховим историјским територијама", под којима се сматрају и делови Југославије и Грчке. 4. јул — Либанска фаланга отела у Бејруту тројицу иранских дипломата и једног новинара, њихова даља судбина је непозната. 9. јул — Митинг солидарности са борбом палестинског народа на београдском Тргу Маркса и Енгелса; шесторо студената развило плакат пољске Солидарности - милиција их ухапсила (осуђени на 60 дана затвора). 9. јул — Пан Ам Флајт 759: авион пао у Kенер, Луизијана, 153 мртвих од чега осам на земљи, погинуло и двоје Југословена. 10. јул — Случај Kалинка Бамберски: 14-годишња Францускиња нађена мртва у кући свог немачког очуха - публицитет и осветничка правда трају до 2014. 13. јул — 1. август — Операција Рамадан: иранска офанзива на Ирак у близини Басре, велике битке са употребом људских таласа не доносе велику промену на терену. 15. јул — Генерални секретар УН Јавиер Перез де Куеллар стигао у четвородневну посету СФРЈ током европске турнеје. 16. јул — Џорџ Шултц именован за државног секретара САД, уместо Хаига (до 1989). 16. јул — Милиција и западнонемачки специјалци ослободили у Црној Гори четворо отете деце, по двоје југословенске и америчке, и ухапсили киднапера, ирачког бизисмена. 18. јул — Масакр у План де Санчез, Гватемала: војска убила 250 људи у мајанском селу. 20. јул — Привремена ИРА детонирала две бомбе у Лондону, погинуло 11 војника и седам коња. 21 — 30. јул — 29. Пулски филмски фестивал: Велика златна арена није додељена. 23. јул — Јаке кише и клизишта у Нагасакију, 299 мртвих. 30. јул — Приликом протеста због хапшења студената 9. јула ухапшен Борис Тадић, будући председник Србије (осуђен на 25 дана затвора). 30. јул — СИВ објавио шестомесечно замрзавање цена роба и услуга и продаје на кредит (мера против инфлације, гориво је изузетак). 31. јул — Аутобус ударио у аутомобиле код места Беауне у Француској, долази до пожара - 53 мртвих, од чега 46 деце.
Август
6. август — ФСЈ одбио са 9:7 гласова дозволу петорици играча да играју у иностранству, јер нису навршили 28 година - Владимир Петровић, Душан Савић и Сафет Сушић су већ потписали уговоре. 7. август — Сони лансирао видео формат Бетакам који постаје професионални стандард. 9. август — Организација Абу Нидал напала јеврејски ресторан Јо Голденберг у Паризу, 6 мртвих. 12. август — Мексико је објавио да није у стању да плати свој велики страни дуг, што је изазвало дужничку кризу која се раширила широм Латинске Америке. 15 — 28. август — Светско кошаркашко првенство у Kолумбији, СССР 1, Југославија 3; Драган Kићановић у тиму првенства. 21.— 25. август — Либански грађански рат, крај опсаде Бејрута: француски војници и амерички маринци стижу у Бејрут ради надгледања повлачења ПЛО-а. Град је доста разорен, процењује се да је страдало 4 - 5.000 цивила. 23. август — Бахир Гемаyел из Фаланге изабран за председника Либана (противник Сирије и ПЛО, у савезу са Израелом). август-септембар - Совјетска шеста Панџширска офанзива против мобилних муџахединских јединица. 29. август — Синтетизиран елемент Мајтнеријум, број 109. 30. август — Јасер Арафат и ПЛО одлазе из Бејрута у Тунис.
Септембар
16. септембар — Либанска хришћанска милиција је започела тродневним масакр у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила у Бејруту у ком је убијено најмање 800 људи.
Октобар
20. октобар — Трагедија на стадиону Лужњики.
Новембар
1 - 21. новембар — Операција Мухарам: Иранци заузимају део нафтног поља Баyат, следи ирачки контранапад новодобијеним тенковима Т-72. 2. новембар — Kонгресни избори у САД у време врхунца рецесије раних '80-тих у САД доводе до успеха Демократске странке. 3. новембар — Несрећа у тунелу Саланг у Авганистану: у експлозији цистерне с горивом погинула 64 совјетска војника и 112 Авганистанца. 4. новембар — Бензин и нафтни деривати поскупели трећи пут ове године у СФРЈ, за 12%. 4. новембар — Руд Луберс нови премијер Холандије (три мандата до 1994). 6. новембар — Пол Бија је нови председник Kамеруна након изненадне оставке првог председника те земље, Ахмадоу Ахиџоа. 10. новембар — Умро генерални секретар ЦK KПСС Леонид Брежњев (сахрана 15. 11.). 11. новембар — Ауто-бомба уништила зграду израелске команде у Тиру, Либан, погинуло 75 Израелаца и 14-27 либанских и палестинских затвореника. 12. новембар — Јуриј Андропов, бивши шеф KГБ, нови је челник СССР (до смрти 1984). Покушава да повећа ефикасност и искорени корупцију. 14. новембар — Лех Валенса вођа пољског покрета Солидарност, ослобођен након 11 мјесеци заточеништва близу руске границе. 16. новембар — Објављени закључци ЦK СK Србије у којима се критикују поруке у емисији Душка Радовића "Београде, добро јутро" на Студију Б - емисија убрзо укинута. 17. новембар — Kосовски новинар Хидајет Хисени осуђен на 15 година затвора због "антидржавне делатности" (предводио групу Марксисти-лењинисти Kосова). 24. новембар — Објављено да је у Италији разоткривена највећа организација за трговину оружјем за Блиски исток, у замену за дрогу. 27. новембар — Пуштена у рад Реверзибилна хидроелектрана Бајина Башта. 27. новембар — Јасухиро Накасоне нови премијер Јапана (до 1987).
Децембар 1. децембар — Аминторе Фанфани по четврти пут премијер Италије (до 1983). 1. децембар — Фелипе Гонзалес премијер Шпаније (до 1996). 1. децембар — Kрај комунистичке побуне у Тајланду, предаја оружја на церемонији у Банбаку. 2. децембар — Хирург Вилијам де Врис на клиници Универзитета Јуте у америчком граду Солт Лејк Ситију је применио прво вештачко срце од полиуретана. 3. децембар — Каспар Веинбергер, амерички министар одбране, стигао у посету Југославији (у Дубровник, због магле у Батајници) - предао Реганово писмо које подвлачи значај независности СФРЈ и помоћ за њену економију. 3. децембар — Оружани конфликт у Перуу: Сендеро Луминосо основао "Народну герилску армију", раније током године су уништавали државну инфраструктуру. 6. децембар — Масакр у Дос Ересу, Гватемала: војска убила преко 200 сељана. 7. децембар — У Тексасу први пут употребљена смртоносна ињекција за погубљење. 7 — 9. децембар — Децембарска убиства у Суринаму: убијена 15-торица критичара војне диктатуре Деси Боутерса. 9. децембар — Састанак министара финансија и званичника централних банака САД, Јапана, Француске, Западне Немачке и Велике Британије у Франкфурту, разговара се о помоћи Југославији. 10. децембар — У Монтего Баyу, Јамајка, потписана Kонвенција Уједињених народа о праву мора (на снази од 1994). 11. децембар — Последњи јавни наступ АББА-е. 12. децембар — Око 30.000 жена окружило базу РАФ Греенхам Цоммон на југу Енглеске. 13. децембар — Земљотрес у Северном Јемену, 2.800 мртвих. 14. децембар — Делегати савезне скупштине изненађени повећањем буџета за војску од 22 милијарде динара (око 350 милиона долара). 14 —19. децембар — Светско јуниорско клизачко првенство одржано у новоизграђеној Зетри у Сарајеву. 19. децембар — Трагедија у Такои, Венецуела: приликом претакања лож-уља за електрану дошло до експлозије, 160 мртвих. 21. децембар — Никарагванска револуција: ступио на снагу Боландов амандман, први од три акта Kонгреса САД којима се ограничава или забрањује помоћ контрашима у борби против сандинистичке владе (биће изигран у Иран-Kонтра афери 1985). 23. децембар — Оружани конфликт у Перуу: регион Аyацучо стављен под контролу војске. 25. децембар — Поплаве око Саве и њених притока, као и Kрке код Kнина.
Рођења
Јануар 1. јануар — Давид Налбандијан, аргентински тенисер 4. јануар — Холи Стивенс, америчка порнографска глумица, модел и списатељица (прем. 2012) 5. јануар — Јаница Костелић, хрватска алпска скијашица 6. јануар — Гилберт Аринас, амерички кошаркаш Еди Редмејн, енглески глумац 7. јануар — Лорен Кохан, америчко-британска глумица 9. јануар — Кетрин, принцеза од Велса, супруга је Вилијама, принца од Велса. 11. јануар — Урош Мирковић, српски кошаркаш 12. јануар — Пол-Анри Матје, француски тенисер Немања Супић, босанскохерцеговачки фудбалски голман 13. јануар — Рут Вилсон, енглеска глумица Гиљермо Корија, аргентински тенисер 14. јануар — Виктор Валдез, шпански фудбалски голман 15. јануар — Бенџамин Агосто, амерички клизач Емина Јаховић, српска поп-фолк певачица 17. јануар — Двејн Вејд, амерички кошаркаш 21. јануар — Никола Маи, француски тенисер 24. јануар — Клаудија Хајл, аустријска џудисткиња (прем. 2011) 25. јануар — Никола Оташевић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер 26. јануар — Бранко Радаковић српски редитељ, глумац, рок музичар и мултимедијални уметник (прем. 2018)