Средњи тенк М 13/40 (-{Carro Armato M 13/40}-) развијен је из возила М 11/39. М 11/39 било је тешко 11 тона и први пут је употребљено у северној Африци 1940. године. Убрзо се показало да је распоред наоружања код којег је топ монтиран у тело возила, а митраљези у куполу, неодговарајући јер је топ имао ограничен радијус покретања по хоризонталној оси.
Због тога је одлучено да се конструише слично возило са другачијим распоредом наоружања. Ново возило, које је имало ознаку М 13/40, је имало исту шасију као М 11/39 али је тело тенка било другачије. Противтенковски топ калибра 47 -{mm}- био је смештен у куполу, заједно са спрегнутим митраљезом калибра 8 -{mm}- док су два митраљеза калибра 8 -{mm}- смештени у тело тенка. Борбени комплет је износио 104 гранате калибра 47 -{mm}- и 3.048 зрна калибра 8 -{mm}- за митраљезе. Тело тенка било је сачињено од челичних плоча дебљине од 6 -{mm}- до 42 -{mm}- спојених закивцима. Возач и митраљезац били су смештени у предњем делу тенка док су командир и послужилац били смештени у куполи. Командир је поред командовања морао да рукује главним наоружањем.
М 13/40 је први пут употребљен у Северној Африци 1941. године у пустињским условима што је за последицу имало честе кварове. Због тога је произведен модел М 14/41 који је имао јачи мотор снаге 145 КС опремљен специјалним филтерима који су му омогућавали рад у пустињским условима. Последњи модел у серији био је М 15/42 који је произведен 1943. год.
Особине Земља: Италија Посада: 4 члана Наоружање: топ калибра 47 -{mm}-; један спрегнути митраљез калибра 8 -{mm}- у куполи, један против-авионски митраљез калибра 8 -{mm}-, два митраљеза калибра 8 -{mm}- у телу тенка Оклоп: максимум 42 -{mm}-; минимум 6 -{mm}- Димензије: дужина 4.92 -{m}-, ширина 2.2 -{m}-, висина 2.38 -{m}- Маса: 14.000 -{kg}- Мотор: осмоцилиндрични мотор снаге 125 КС Брзина: 32 -{km/h}- на путу
Референце
Литература
Категорија:Италијански тенкови Другог светског рата