Литица

Литица или клиф (), назив је за стрму абразиону падину насталу приликом разарања високе основне обале под утицајем таласа. Настанак клифа инициран је маринским процесом, док, по механизму процеса, припада колувијалном процесу. Временом се повлачи на рачун мора и тако повећава ширину абразионе обалске терасе, која лежи у његовом подножју. Висина и нагиб клифа зависе од иницијалног рељефа, литолошког састава и склопа обале. Клифови често достижу висине и хектометарског реда величина, а њихов нагиб може бити скоро вертикалан. У случају ниских, заравњених обала, које су изграђене од меких и растреситих стена, клиф је готово неприметан у рељефу.

Ескарп је врста литице, настала померањем геолошког раседа или клизишта, или можда одронима стена које се обрушавају што мења диференцијалну ерозију слојева стена селекционе или деформишуће тврдоће.

thumb|right|250px|Далеки југозападни аспект Рупаловог лица Нанга Парбат, највиша литица (стеновити зид/брдо) на свету. Најстрмији део лица је 2 -{km}- североисточно.

Етимологија 200п|thumb|left|Куле Транго у Пакистану. Њихова вертикална лица су највише литице на свету. Транго кула центар; Транго Монк центар лево; Транго -{II}- крајње лево; Велики Транго десно. 200п|thumb|Највиша литица у Европи, Трол Вол у Норвешкој, позната локација за -{BASE}- скакање за скакаче из целог света.

Енглески назив за литицу, потиче од староенглеске речи -{clif}- са суштински истим значењем, која је сродна са холандским, доњенемачким и старонордијским klif.Oxford English Dictionary, 1971 Могуће је да сви они потичу из романске позајмљене речи у примитивном германском која води порекло од латинских облика („нагиб“ или „брдо“).Monika Buchmüller-Pfaff: Namen im Grenzland - Methoden, Aspekte und Zielsetzung in der Erforschung der lothringisch-saarländischen Toponomastik, Francia 18/1 (1991), Francia-Online: Sex nstitut historique allemand de Paris - Deutsches Historisches Institut Paris: Onlineressource ; Festschr. für Helmut Stimm zum 65. Geburtstag, Tübingen 1982,

Велике и познате литице thumb|left|250px|Вихреново 460 -{m}- високо северно лице гледано са Големије Казан, планине Пирин, Бугарска thumb|250px|Литице дуж северне обале Исфјорда, Свалбард, Норвешка. thumb|left|250px|Литице рта Калијакра, Бугарска thumb|right|250px|Матенгај на острвима Оки, Јапан thumb|left|250px|Мохерске литице у Ирској thumb|right|250px|Литице на западној обали фјорда Сем Форд, Канада thumb|left|250px|Стене у близини Сортавале, Русија thumb|right|250px|Поглед изблиза на Верона Рупес, 20 km високу раседну падину на Миранди, Урановом месецу. thumb|left|250px|Клисура Врацата, Врачански Балкан, Бугарска

С обзиром на то да литица не мора да буде тачно вертикална, може постојати нејасноћа око тога да ли је дата падина литица или не, као и колики део одређене падине треба рачунати као литицу. На пример, с обзиром на истински вертикални стенски зид изнад веома стрме падине, могао би се рачунати само зид од стене или комбинација. Листе литица су стога инхерентно непоуздане.

Неке од највећих литица на Земљи налазе се под водом. На пример, пад од 8.000 м на распону од 4.250 м може се наћи на гребену унутар рова Кермадек.

Највише стрме невертикалне литице на свету су Рупал Фаце Нанга Парбат и југоисточно лице Гјала Пери, које се обе уздижу око 4.600 -{m}-, или 15.000 стопа, изнад своје основе. Према другим изворима, највиша литица на свету, висока око 1.340 -{m}-, је источно лице Великог Транга у планинама Каракорам у северном Пакистану. Овде се користи прилично строг појам литице, пошто се цифра од 1340 -{m}- односи на скоро вертикални зид од два наслагана стуба; додавањем веома стрмог прилаза доводи укупан пад са Источног лица до оближњег глечера Данге на скоро 2.000 -{m}-.

Локација највиших морских литица на свету зависи и од дефиниције 'литице' која се користи. Гинисова књига рекорда наводи да је Калаупапа, Хаваји,] на 1.010 -{m}- висине. Још један кандидат је северна страна врха Митре, који се спушта 1.683 -{m}- до Милфорд Соунда, Нови Зеланд. Они подлежу мање строгој дефиницији, пошто је просечан нагиб ових литица у Каулапапи око 1,7, што одговара углу од 60 степени, а врх Митре је сличан. Вертикални пад у море може се наћи у Маујит Какарсујасији (такође познат као 'Тамнејл') који се налази у области Торсукатак фјорда на самом врху Јужног Гренланда и пада 1.560 -{m}- скоро вертикално.

Списак

Следи непотпуна листа светских литица.

Африка Изнад мора

Анашке литице, Тенерифе, Канарска острва, Шпанија, изнад Атлантског океана Рт Хангклип, Западни Кејп, Јужна Африка, изнад залива Фалсе, Атлантски океан Кејп Појнт, Западни Кејп, Јужна Африка, изнад Атлантског океана Чапманов врх, Западни Кејп, Јужна Африка, изнад Атлантског океана Карбонкелберг, Кејптаун, Западни Кејп, Јужна Африка, изнад залива Хаут, Атлантски океан Когелберг, Западни Кејп, Јужна Африка, изнад залива Фалсе, Атлантски океан Лос Гигантес, Тенерифе, Канарска острва, Шпанија, изнад Атлантског океана Стона планина, Кејптаун, Западни Кејп, Јужна Африка, изнад Атлантског океана

Изнад копна

Безбројни врхови у планинама Дрејкенсберг у Јужној Африци сматрају се формацијама литица. Венац Дрејкенсберг се, заједно са етиопским планинама Симиен, сматра једним од два најбоља ерозиона планинска ланца на Земљи. Због њихове скоро јединствене геолошке формације, опсег има изузетно висок проценат литица које чине његову дужину, посебно дуж највишег дела ланца. Овај део ланца су готово непрекидне литице, у распону од до на висини за скоро . Од свих, најпознатији је „Дракенсберг амфитеатар“ (горе поменути). Остале запажене литице укључују Тројански зид, Клефт Пик, Инџисути триплет, Врх Катедрале, Монахова капа, Мнвени Бутрес, итд. Литице кањона реке Блајд, технички још увек део Дрејкенсберга, могу бити преко , са главним лицем Свадини Батреса око високим. Амфитеатар Дрејкенсберг, Јужна Африка изнад базе, дужине . Водопад Тугела, други највиши водопад на свету, пада преко ивице литице. Карамбони, Мадагаскар, изнад базе. Планина Меру, стене калдере у Танзанији, Цараноро, Мадагаскар, изнад базе

Неколико великих гранитних лица у арктичком региону надмеће се за титулу „највећег вертикалног пада на Земљи“, али поуздана мерења нису увек доступна. Могући кандидати укључују (мере су приближне): Планина Тор, Бафиново острво, Канада; укупно 1.370 -{m}- (4.500 -{ft}-); врх 480 -{m}- (1600 -{ft}-) је надвишена. Ово се обично сматра највећим вертикалним падом на Земљи са 1.2500 -{m}- (4.100 -{ft}-). Чисто северно лице Полар Сан Спајера, Бафиново острво, уздиже се 4.300 -{ft}- изнад равног залеђеног фјорда, иако се доњи део лица одваја од вертикалног зида низом избочина и потпора. Западне стране Кетила и његовог суседа Уламерторсуака у Тасермиуту на Гренланду су пријављене као високе преко 1.000 -{m}-. Још једна релевантна литица на Гренланду је Агдлерусакаситов Тамнејл.. American Alpine Journal (AAJ) 2004,

Хабитат

Рељеф литице пружа јединствене станишне нише за различите биљке и животиње, чијим преференцијама и потребама одговара вертикална геометрија овог типа рељефа. На пример, бројне птице одлучују да бирају локације на литици за гнежђење,C.Michael Hogan. 2010. Abiotic factor. Encyclopedia of Earth. eds Emily Monosson and C. Cleveland. National Council for Science and the Environment . Washington DC често вођене одбрамбеношћу ових локација, као и одсуством одређених предатора.

Флора

Популација ретке -{Borderea chouardii}-, током 2012. године, постојала је само на два литична станишта унутар западне Европе.

Види још Таласна поткапина Марински процес

Референце

Литература

Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултете, Београд

Спољашње везе

Категорија:Марински процес Категорија:Англицизми

Литица

Źródło i licencja