Иван Бекјарев (Београд, 6. април 1946 — Београд, 16. новембар 2020) био је југословенски и српски глумац. Он се огледао са подједнаким успехом у свим жанровима и медијима. Његов легат налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.
Биографија Иван Бекјарев рођен је 6. априла 1946. године у Београду. Родитељи Бекјарева потичу из Македоније. Отац Георги (Ђорђе) је пред Други светски рат дошао у Београд, а мајка Радмила (пореклом из Ђевђелије) је у Београд дошла 1945. Иванов отац је пре рата посрбио своје презиме у Бећаревић, али га је након Ивановог рођења поново променио у Бекјарев, како би избегао непријатности пошто се тако презивао Бошко Бећаревић, шеф београдске Специјалне полиције која је сарађивала са Немцима током рата. Иванов отац је 1952. службено премештен у Краљево. После завршетка основне школе, Иван је уписао Шесту београдску гимназију, а затим и Факултет драмских уметности. За пријемни на факултет спремали су га Мића Томић и Оливера Марковић. Заједно са њим су студирали Јосиф Татић и Милан Гутовић.
Био је навијач и почасни члан фудбалског клуба Црвена звезда. Иза себе је оставио супругу Милку и сина Вању.
Глумачка каријера Прву улогу на филму одиграо је 1967. године, у филму „Боксери иду у рај“, где је главну улогу тумачио Мија Алексић.
Одиграо је више од 150 улога у позоришту, од чега око 60 у Југословенском драмском позоришту, где је 33 године био члан и дугогодишњи првак. Као гост играо је главне улоге и у осталим београдским позориштима, као и у више позоришта у Србији.
Снимио је преко 50 филмова у бившој СФРЈ, Србији, Данској, Италији и др. За допринос изабран је за члана Академије за филмску уметност и науку (АФУН).
Био је веома успешан радио и ТВ водитељ, а 1970. године рекао прво „Добар дан” на тада новом радију „Студио Б”. На Радио Београду-202 годинама је био аутор и водитељ емисије „Мислим на вас, мислите на мене”. Имао је и већи број својих шоу програма на разним телевизијама. Такође, играо је и певао главне улоге у многим кабареима и мјузиклима, оперетама и др. Играо је и у великом броју ТВ драма и серија као „Бољи живот”, „Срећни људи”, где је остварио велику популарност комичним ликовима Курчубића и Деспотовића, као и у веома гледаним серијама „Отписани”, „Више од игре”, „Крај династије Обреновић”, „Горки плодови” у којима је упечатљиво одиграо разноврсне веома сложене драмске улоге. Нарочито је упамћен у роли злогласног управника нацистичког логора, Вујковића у серији „Бањица” за коју је 1984. проглашен за ТВ личност године у Југославији.
Педагошки рад Од оснивања је био редовни професор глуме на Академији уметности у Београду, а глуму и јавни наступ, предавао је на још неким факултетима и академијама.Биографија на сајту Академије уметности Његови студенти били су Милан Калинић, Ива Штрљић, Александра Балмазовић, Данијел Николић.
Имао је своју школу глуме и јавног наступа, а глумом и режијом се бавио до краја живота. Шеснаест година био је уметнички директор и селектор међународног Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну. Његов уметнички рад и биографија представљени су у монографији „Иван Бекјарев” коју је 2004. године издао Савез драмских уметника Србије.
Смрт Преминуо је од последица коронавируса 16. новембра 2020. године у 75. години живота у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Легат Ивана Бекјарева у Адлигату
мини|Део легата Ивана Бекјарева у Удружењу „Адлигат" Иван Бекјарев и Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” потписали су 28. фебруара 2019. године, уговор о формирању легата у оквиру Позоришне собе Удружења. Том приликом поклоњени су вредни предмети везани за рад Бекјарева, од дипломе Факултета драмских уметности у Београду, Октобарске награде града Београда, плакете Златног ћурана, до Земунске повеље за грађанске заслуге и још велики број награда, повеља и захвалница које је на поклон добијао претходних деценија.
Адлигат је преузео и важан део глумчеве библиотеке, више од 130 књига са посветама, између осталих Пере Зупца, Моме Димића, Милоша Шобајића, Виде Огњеновић, Драгослава Михаиловића, Мире Ступице, Радомира Путника и других.
Грађа коју је Бекјарев чувао у свом дому, имаће велики значај за проучавање историје српског позоришта и овог времена. Поред изванредне архивске грађе, изузетно ретких плаката, позивница и документације, ту су чак и оригинални костими и реквизити са представа.Иван Бекјарев поклонио вредне артефакте „Адлигату” („Вечерње новости”, 3. март 2019)
Награде и признања
Одликовања
Златна медаља за заслуге, постхумно (15. фебруар 2021).
Глумачке награде десно|мини|Награда "Зоранов брк" 21. дана Зорана Радмиловића уручена Ивану Бекјареву, део његовог легата у Удружењу „Адлигат" 1964. Најбољи глумац-аматер града Београда за улогу мужа у једночинки „Дугме" Бранислава Нушића; 1969. колективна Мајска награда Београда за испитну представу III године глуме „Госпођа министарка” (Чеда); 1976. Статуета Ћуран на Данима комедије у Јагодини, за улогу Зака у представи „Зврчак”; 1978. Спомен плакета Југословенског драмског позоришта; 1982. Награда Удружења драмских уметника Југославије за за улогу Атанасијевића у комаду „Ноћас је ноћ”; 1982. награду Југословенског драмског позоришта, за улогу Атанасијевића у комаду „Ноћас је ноћ”; 1983. Златна колајна на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну, победник с монодрамом „Шумски грађанин”; 1984. Награда „Златни смијех” на Данима сатире у Загребу, Позоришта Јазавац, за монодраму „Шумски грађанин"; 1984. Проглашен за ТВ личност године у Југославији у анкети скопског листа „Вечер”, за улогу Вујковића у ТВ серији „Бањица”; 1992. Награда Југословенског драмског позоришта за улогу Чиполе у представи „Марио и мађионичар”; 1992. Награда Министарства културе на Позоришним свечаностима „Љубиша Јовановић” у Шапцу, за улогу Шабанона у представи „Не очајавајте никад”; 1993. Статуета Ћуран на Данима комедије у Јагодини, за улогу Шабанона у представи „Не очајавајте никад”; 1994. Октобарска награда Београда (за улоге Јордан у представи „Побратим” Народног позоришта и Панкрацио у представи „Терговци” Југословенског драмског позоришта; 1995. Златник за допринос Филмском фестивалу у Врњачкој Бањи; 1996. Награда Бранислав Нушић за животно дело на Нушићевим данима у Смедереву; мини|Иван Бекјарев и Стеванка Чешљаров у Музеју књиге и путовања 1996. Диплома за изузетан допринос неговању комедиографије и развоју Фестивала „Дани комедије” у Јагодини; 1999. Награда „Борини дани” Врање, за бриљантно одиграну улогу Рајка у представи „Београд на коленима” (Аутсајдери); 2004. Награда стручног жирија за најбоље глумачко остварење на фестивалу Вршачка позоришна јесен за улогу Јеротија у представи „Сумњиво лице”, Крушевачко позориште; 2004. Монографија Иван Бекјарев - поводом 40 година рада; 2004. Плакета Академије уметности „Браћа Карић” за успешан педагошки рад поводом 40 година професионалног уметничког рада; 2004. Плакета Народног позоришта „Стерија” Вршац; 2004. Плакета Народног позоришта Крушевац; 2005. Признање Студија Б као првом водитељу тог радија; 2005. Награда „Златни беочуг” за трајни допринос култури, Београдска културно-просветна заједница; 2006. Плакета за развој беседништва на Правном факултету Нишу 2007. Плакета Мата Милошевић Академског позоришта „Бранко Крсмановић”; 2007. Захвалница листа „Борба” поводом 85 година постојања листа за историјско прво „добро јутро“ радио Борбе – студија Б. 2008. Књижевна награда „Златно перо”, прва награда за есеј о глумцу Позоришних свечаности „Миливоје Живановић” у Пожаревцу; 2009. Плакета Фестивала „Нушићеви дани” у Смедереву, за најбоље глумачко остварење вечери у представи „Власт” позоришта „Славија”; 2009. Награда за најбољу мушку на Међународном фестивалу „Театар фест” у Добоју, за улогу Милоја у представи „Власт”. 2009. Повеља за грађанске заслуге са медаљом - Заслужни грађанин Земун; 2011. Награда за најбољу мушку улогу на Данима комедије у Бијељини, за улоге у представама „Квартет” (Вилфред Бонд) и „Ловци на мираз” (Тоза); 2012. Плакета Југословенске кинотеке за изузетан допринос развоју филмске уметности; 2014. Повеља за запажене улоге у домаћим ТВ серијама на Фестивалу домаћих играних серија у Београду; 2015. Награда „Витомир Богић” Драмског програма радио Београда за најбоље глумачко остварење; 2016. Награда „Златни ћуран за животно дело” - Дани комедије у Јагодини
Филмографија
|- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-те |- | 1967. || Боксери иду у рај || Тома Грковић |- | 1968. || Не играј се љубављу (ТВ) || млади сељак |- | 1968. || Све ће то народ позлатити (ТВ) || |- | 1968. || Сајам на свој начин || |- | 1968. || У раскораку || |- | 1969. || Акваријум || |- | 1969. || Код зеленог папагаја || |- | 1969. || Обична прича || гроф Новински |- | 1969. || Пут господина Перисона || |- | 1969. || Обично вече || |- | 1969. || Лећи на руду || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-те |- | 1970. || Србија на Истоку || кнез Милан Обреновић |- | 1970. || Крунисање || |- | 1970. || Протекција (ТВ филм) || Младен Ђурић |- | 1970. || Леваци || младић |- | 1971. || Капетан из Кепеника || |- | 1971. || Све од себе || |- | 1972. || Роман са контрабасом || |- | 1972. || Слава и сан || |- | 1972. || Не газите мушкатле || |- | 1972. || И Бог створи кафанску певачицу || Живко |- | 1973. || Последњи || |- | 1974. || Манифест за слободу || |- | 1974. || Отписани || Цане Курбла |- | 1974. || Отписани || Цане Курбла |- | 1974. || Лепеза леди Виндемир (ТВ) || господин Думби |- | 1975. || Синови || Томић |- | 1975. || Ђавоље мердевине (ТВ серија) || |- | 1975. || У Орфеуму код Бране (ТВ) || |- | 1976. || Џангризало || директор хотела |- | 1976. || Фронташ || службеник у министарству |- | 1977. || Роман са контрабасом || |- | 1977. || Црни дани || |- | 1977. || Више од игре (ТВ серија) || новинар |- | 1978. || Пучина || др. Ружић |- | 1978. || Избацивач (ТВ) || |- | 1978. || Професионалци (ТВ серија) || |- | 1978. || Отписани (ТВ филм)|| Цане Курбла |- | 1978. || Повратак отписаних (ТВ серија)|| Цане Курбла |- | 1978. || Чардак ни на небу ни на земљи (ТВ серија) || |- | 1979. || Сумњиво лице (ТВ) || Милисав |- | 1979. || Махагони (ТВ) || |- | 1979. || Кост од мамута (ТВ) || шеф кухиње |- | 1979. || Приповедања Радоја Домановића (ТВ серија) || Милан Павловић „Зрак“/Шпијун |- | 1979. || Господин Димковић || начелник Аврамовић |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-те |- | 1980. || Било, па прошло (ТВ серија) || |- | 1980. || Сунце || |- | 1980. || Пруга на револуцијата || |- | 1980. || Врућ ветар (ТВ серија) || голман / конобар у хотелу |- | 1980. || Одбрана Пере Тодоровића || |- | 1981. || Зелени кабаре || |- | 1983. || Сумрак || |- | 1983. || Марија, где си...? (ТВ) || Милутин |- | 1983. || Дани Авној-а (ТВ серија) || новинар у Лондону |- | 1984. || Откос (ТВ серија) || Драган Станић |- | 1984. || Бањица (ТВ серија) || Светозар Вујковић |- | 1985. || У затвору || Веља Станић |- | 1985. || Џек-пот (ТВ) || |- | 1985. || Црвени и црни || директор Занини |- | 1985. || Живот је леп || гитариста |- | 1986. || Климент Охридски ТВ филм || кнез Борис |- | 1986. || Смешне и друге приче (ТВ серија) || Влајић, директор економске школе |- | 1986. || Неозбиљни Бранислав Нушић (ТВ) || Бранко Секулић |- | 1986. || Срећна нова ‘49 || инспектор у Суботици |- | 1986. || Добровољци || новинар |- | 1986. || Ловац против топа || Шарло |- | 1986. || Мисија мајора Атертона (ТВ серија) || |- | 1986. || Одлазак ратника, повратак маршала (ТВ серија) || црноберзијанац |- | 1986. || Крсташки рат у Југовцу || |- | 1986. || Медвед 007 || |- | 1986. || Шмекер || пуковник |- | 1987. || Иванов (ТВ) || Боркин |- | 1987. || И то се зове срећа (ТВ серија) || Коле |- | 1988. || Новогодишња прича (ТВ)|| |- | 1988. || Роман о Лондону (ТВ серија) || Дилај |- | 1987-1988. || Бољи живот (ТВ серија) || Стеван Курчубић