1963. је била проста година.
Догађаји
Јануар 2. јануар — Вијетконг је однео прву већу победу у Вијетнамском рату у бици код Ап Бака.
6. јануар — Уставни референдум у Бразилу: са 80% одбачен парламентаризам, тј. амандман којим би многа председничка овлашћења била предата Kонгресу. Левичарски председник Жао Гоуларт може започети Базне реформе, али је следеће године оборен у војном удару. 13. јануар — Државни удар у Тогоу, први у новим афричким земљама: председник Силванус Олимпио је убијен пред вратима америчке амбасаде. Наслеђује га Николас Груницкy (до 1967), међу лидерима пуча је Гнасингбе Еиадема (предс. 1967-2005). 13. јануар — Албанске новине оптужују Броза и Хрушчова да спремају инвазију емиграната. 14. јануар — Француски председник де Гол изјавио да се противи уласку Велике Британије у ЕЕЗ (потврђено на гласању 29. јануар — први вето). Један од разлога је англо-амерички Споразум из Насауа, по којем САД шаље ракете Поларис Британији. 17. јануар — Kонгоанска криза: окончана сецесија Kатанге, Моïсе Тсхомбе предао Kолwези и одлази у прво изгнанство (до 1964). 18. јануар — Британска Kолонија Аден прикључена новооснованој Јужноарапској Федерацији, под британском протекцијом. Источни део Протектората Аден је означен као Јужноарапски Протекторат (две територије постају Јужни Јемен 1967). 18. јануар — Лидер британских лабуриста Хугх Гаитскел умро након кратке болести, и посете СССР, што изазива теорије завере. Наследиће га Харолд Вилсон (прем. 1964-70. и 1974-76). 20. јануар — Kонфронтаси: Индонезија објављује да ће спречити формирање Малезије, тј. уједињење Малаје и Сингапура са територијама на Борнеу, Сабахом и Сараваком (до 1966). 22. јануар — Де Гол и Конрад Аденауер потписали Јелисејски уговор - печат на помирење Француске и Немачке. 23. јануар — Нападом гериле ПАИГЦ у Португалској Гвинеји почиње Рат за независност Гвинеје Бисау (до 1974). 26. јануар — Национални референдум у Ирану подржава Белу револуцију, низ радикалних реформи које је истакао шах Мохамед Реза Пахлави. Најнезадовољнији су земљопоседници и шиитски поглавари. 29. јануар — Брозове изјаве у Варшави протумачене као приближавање совјетском блоку. 30. јануар — Амерички Стејт Департмент критикује канадског премијера Диефенбакера који је нејасан по питању прихватања нуклеарног оружја - канадски амбасадор повучен из САД а државни секретар Деан Руск се извињава.
Фебруар
1. фебруар — У еквадорском месту Библиан се срушила капела самостанске школе, страдало је преко 100 ђака. 1. фебруар — Цивилни и војни авион се сударили изнад Анкаре, страдало је 17 људи у авионима и 87 на земљи. 2. фебруар — Операција Колдстор у колонији Сингапур: ухапшено је 113 комунистичких симпатизера, Лее Kуан Јевова Народна акција сигурно побеђује на изборима у септембру. 8. фебруар — Војни удар у Ираку, изведен од партије Баас, први од два ове године - збачен и убијен премијер ген. Абд ал-Kарим Касим, следе крваве чистке осумњичених комуниста. 8. фебруар — Америчким грађанима забрањене путне, финансијске и трговачке трансакције са Kубом. 11. фебруар — Kинеско-совјетски раскол: кинески Женмин жибао поручује Совјетима да се идеолошки раскид може изгладити само осудом југословенског "ревизионизма". 15 - 20. фебруар — Састанак СЕВ у Москви: разговара се о специјализацији и наднационалном планирању, Румунија одбија пољопривредну улогу. Kонцепт напуштен на јулском састанку. 21. фебруар — Либијски град Марџ разорен у земљотресу, преко 300 мртвих. 22. фебруар — У САД установљена Председничка медаља слободе, прво тамошње одликовање на огрлици, одн. са лентом и звездом. 23. фебруар — Војска са тенковима национализује банке у Бурми, војни лидер Не Вин је истог месеца одредио национализацију великих индустријских постројења. 25. фебруар — Грађански рат у Северном Јемену: Мариб заузет у Рамазанској офанзиви Египћана и републиканаца против ројалиста.
Март 8. март — Баас партија је дошла на власт у Сирији након државног удара који су извели официри сиријске војске. 21. март — Трансфером 27 последњих заточеника затворен је затвор Алкатраз, по максималној безбедности чувен затвор на истоименом острву у заливу Сан Франциска.
Април
7. април — Југословенска Скупштина донела други Устав социјалистичке Југославије. Име земље промењено из ФНРЈ у СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија). 10. април — У имплозији америчке атомске подморнице УСС Трешер у северном Атлантику погинуло је 129 људи.
Мај 8. мај — У граду Хуе војници Армија Републике Вијетнам су отворили ватру на будистичке демонстранте који су протестовали због владине одлуке да забрани истицање будистичке заставе на празник Весак, усмртивши 9 особа. 25. мај — Самит афричких држава у Адис Абеби је окончан споразумом о оснивању Организације афричког јединства.
Јун
11. јун — Будистички редовник Тит Кван Дик се спалио бензином на прометној раскрсници у Сајгону како би протестовао против недостатка верских слобода у Јужном Вијетнаму. 11. јун — Гувернер Алабаме Џорџ Волас стојао је на вратима Аудиторија Фостер на Универзитету Алабаме у покушају да спречи двојицу црних студента да похађају наставу. 16. јун — Совјетски Савез лансирао васионски брод „Васток 6” с првом космонауткињом Валентином Терешковом. 17. јун — Врховни суд САД је у случају школска област Абингтона против Шемпа пресудио против рецитовања стихова из Библије и Оченаша у државним школама. 20. јун — СССР и САД се договориле о успостављању „црвеног телефона“ после Кубанске кризе. 21. јун — Кардинал Ђовани Батиста Монтини постао је папа Павле VI, након смрти папе Јована XXIII. 21. јун — Председник Француске Шарл де Гол повукао је поморске снаге из НАТО-а.
Јул 9. јул — Потписан је споразум о формирању Федерације Малезије, у чији састав су ушли Малаја, Сингапур, Саравак и северни Борнео. 15—20. јул — Припадници групе Хрватско револуционарно братство (Дражен Тапшани, Бранко Подруг и Владо Леко) подметнули су експлозив и извршили диверзију на железничкој прузи код Делница у тренутку када је наилазио теретни воз. 25. јул — СССР, САД и Уједињено Краљевство су закључили уговор о забрани нуклеарних проба у ваздуху, под водом и у космосу. 26. јул: Јак земљотрес погодио је Скопље, при чему је погинуло је 1.066 особа, а материјална штета била је процењена на тадашњих 500 милиона америчких долара. На Сабору Српске православне цркве, уз притисак комунистичких власти, тесном већином донета је одлука о подели Америчко-канадске епархије и рашчињу америчко-канадског епископа Дионисије, што је изазвало амерички раскол у Српској православној цркви.
Август 8. август — Петнаесточлана банда је украла 2,6 милиона фунти из воза који је ишао од Глазгова ка Лондону.
Септембар
16. септембар — Малаја, Сингапур, Северни Борнео (данашњи Сабах) и Саравак су се ујединили у Малезију. 25. септембар — Војска у Доминиканској Републици је оборила либералну владу Хуана Боша и суспендовала Устав.
Октобар 9. октобар — Више од 2.000 људи погинуло у поплавама када је велики одрон изазвао велики талас који је надвисио брану Вајонт код Лонгаронеа, у североисточној Италији. 17. октобар — Прва посета Јосипа Броза САД и сусрет са председником Џоном Кенедијем у Вашингтону. 19. октобар — Алек Даглас-Хоум наслеђује Харолда Макмилана као премијер Уједињеног Краљевства.
Новембар 2. новембар — Председник Јужног Вијетнама Нго Дин Зјем је убијен у државном удару који је извела Армија Јужног Вијетнама. 21. новембар — Католички Други ватикански сабор је одобрио употребу локалних језика у црквеним обредима уместо латинског. 22. новембар — У Даласу је убијен председник САД Џон Кенеди, а рањен гувернер Тексаса Џон Коноли (Атентат на Џона Кенедија). Потпредседник Линдон Џонсон проглашен за председника САД. 24. новембар — Џек Руби је у полицијској станици убио Лија Харвија Освалда, осумњиченог за атентат на председника САД Џона Кенедија у Даласу,
Децембар
14. децембар — Брана која је држала језеро Болдвин Хилс у Лос Анђелесу је попустила, изазвавши бујицу која је уништила 277 домова. 20.— 21. децембар — Крвави Божић (1963) Сукоб између кипарских Грка и кипарских Турака. 29. децембар — Грчка влада послала трупе на Кипар како би прекинула грађански рат који је тамо избио.
Рођења
Јануар 1. јануар — Срђан Драгојевић, српски редитељ и сценариста 1. јануар — Дражен Ладић, хрватски фудбалски голман и фудбалски тренер 4. јануар — Тил Линдеман, немачки музичар, глумац и песник, најпознатији као певач групе -{Rammstein}- 11. јануар — Миа Беговић, хрватска глумица 14. јануар — Стивен Содерберг, амерички редитељ, сценариста, продуцент и глумац 17. јануар — Кај Хансен, немачки музичар, најпознатији као суоснивач и члан група -{Gamma Ray}- и -{Helloween}- 21. јануар — Хаким Олајџувон, нигеријско-амерички кошаркаш 21. јануар — Детлеф Шремпф, немачки кошаркаш и кошаркашки тренер 24. јануар — Валентајн Деми, италијанска мејнстрим и порнографска глумица 26. јануар — Милко Ђуровски, македонски фудбалер и фудбалски тренер 26. јануар — Жозе Мурињо, португалски фудбалер и фудбалски тренер
Фебруар 2. фебруар — Ева Касиди, америчка музичарка (прем. 1996) 5. фебруар — Горан Јурић, хрватски фудбалер 8. фебруар — Душко Радиновић, црногорски фудбалер 9. фебруар — Лоло Ферари, француска мејнстрим глумица, порнографска глумица, плесачица и певачица (прем. 2000) 17. фебруар — Мајкл Џордан, амерички кошаркаш 20. фебруар — Чарлс Баркли, амерички кошаркаш 21. фебруар — Вилијам Болдвин, амерички глумац 28. фебруар — Клаудио Кјапучи, италијански бициклиста
Март 17. март — Трпимир Јуркић, хрватски глумац 18. март — Ванеса Л. Вилијамс, америчка музичарка и глумица 20. март — Дејвид Тјулис, енглески глумац, редитељ, сценариста и писац 21. март — Роналд Куман, холандски фудбалер и фудбалски тренер 23. март — Мичел, шпански фудбалер и фудбалски тренер 27. март — Квентин Тарантино, амерички редитељ, сценариста, продуцент и глумац
Април 6. април — Дерик Меј, амерички ди-џеј и продуцент електронске музике 7. април — Бернар Лама, француски фудбалски голман и фудбалски тренер 8. април — Дин Норис, амерички глумац 13. април — Гари Каспаров, руски шахиста 13. април — Мо Џонстон, шкотски фудбалер и фудбалски тренер 18. април — Ерик Макормак, канадски глумац 18. април — Конан О’Брајен, амерички ТВ водитељ, комичар, сценариста и продуцент 21. април — Рој Дипи, канадски глумац 26. април — Џет Ли, кинески глумац
Мај 3. мај — Џеф Хорнасек, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер 5. мај — Џејмс Лабри, канадски музичар, најпознатији као певач групе -{Dream Theater}- Сенка Јујић, министарка управе и локалне самоуправе Републике Српске 9. мај — Сања Долежал, хрватска музичарка и ТВ водитељка 11. мај — Наташа Ричардсон, енглеско-америчка глумица (прем. 2009) 12. мај — Панајотис Фасулас, грчки кошаркаш и политичар 24. мај — Џо Думарс, амерички кошаркаш 25. мај — Мајк Мајерс, канадски глумац, комичар, сценариста и продуцент 26. мај — Мери Најтингејл, енглеска спикерка и ТВ водитељка 31. мај — Џон Бери, амерички панк музичар, суоснивач групе -{Beastie Boys}- (прем. 2016)
Јун 3. јун — Аница Добра, српска глумица 5. јун — Зоран Еркман, српски музичар, најпознатији као трубач (прем. 2013) 6. јун — Џејсон Ајзакс, енглески глумац и продуцент 6. јун — Венсан Коле, француски кошаркаш и кошаркашки тренер 9. јун — Џони Деп, амерички глумац, продуцент и музичар 10. јун — Џин Триплхорн, америчка глумица 11. јун — Саша Бошковић, српски рукометни тренер 14. јун — Рамбо Амадеус, српско-црногорски музичар 14. јун — Риалда Кадрић, српска глумица (прем. 2021) 15. јун — Владан Дујовић, српски глумац 15. јун — Хелен Хант, америчка глумица, редитељка и сценаристкиња 17. јун — Грег Кинир, амерички глумац 18. јун — Џеф Милс, амерички ди-џеј и музички продуцент 24. јун — Предраг Радосављевић, српско-амерички фудбалер и фудбалски тренер 25. јун — Џорџ Мајкл, енглески музичар (прем. 2016) 30. јун — Владимир Вермезовић, српски фудбалер и фудбалски тренер